игорсима

Ма каква медијска блокада, о чему ви то?!?! http://www.nspm.rs/prenosimo/srbe-treba-unistiti.html Преносимо Србе треба уништити Емил Влајки понедељак, 24. октобар 2011. (Фокус, 23.10.2011) "Нијесам ја господини моји, четрдесет гради будала, већ сам ја вами зато чудноват што у мени има милијун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плак'о испред милијун душа, које су се од силног добра и милине умртвиле, па једва дишу." (Петар Кочић, "Јазавац пред судом") 1. Дан прије дана Д Будим се рано ујутро и укључујем ТВ. Вијести су препуне црних прогноза о ономе што ће се сутра десити. Окупационе трупе ("мировне снаге") на Космету најављују како више неће трпјети српске барикаде на сјеверу до Ибра, а унутар америчко прокламиране Републике Косово, те ако их сами Срби не одстране, онда ће то НАТО урадити. Србијанска влада у својој немоћи говори о мирољубивим рјешењима, а и како не мисле давати инструкције онима доле на барикадама. Руси шуте. Посебно сам сензибилан на оне које је читав свијет напустио. Половица моје породице, по мајчиној линији, настрадала је у Хитлеровим концентрационим логорима гдје су Јевреји били напуштени од читавог свијета. Када је, концем рата, била побуна у Варшавском гету, савезничке снаге, иако су могле интервенирати, пустиле су да Нијемци побију побуњене Јевреје. Одмах сам у себи повезао ствари: Варшавски гето – Косовска Митровица. То ме је подсјетило и на садашњи положај Хрвата у Федерацији који су такођер тамо етнички угрожени и за чија сам се права интензивно борио током неколико задњих мјесеци. Сабравши све то, донио сам одлуку: одох у Косовску Митровицу, па што бог да. Дошао сам у Предсједништво и сазвао све с којима свакодневно радим. Објаснио им ситуацију: "Ја одох, а ви не морате, јер ће се доље можда пуцати". Они ме гледају и шуте. Напокон, један од заштитара проговори: "Не разумијемо што нам говорите, ми радимо наш посао, па куд Ви, ту и Ми". Тајник ме пита, када би се ишло. Велим ја, сутра, па би сада требало успоставити све потребне контакте са српским челницима на терену и међународном заједницом. Требало би набавити и панцир кошуље, злу не требало. Ја морам до Предсједника. Силазим кат ниже и питам да ли је Он ту. Неколико људи чека да буду примљени. Добивам потврдан одговор. Ненајављен упадам у његов кабинет. Сам је. Не просвједује. Навикао је на моје понашање. Након пар мојих критичких написа о њему и неколико вербалних дуела, помирио се с тим да ме мора трпјети. Зна да нисам злобан и да му желим добро. "Не могу сад с тобом причати. Одох код лијечника. Врати се за један сат". "Не треба ми толико. Само пар секунди. Прво, хтио сам Вас поздравити прије вашег одласка у САД. Друго, да ли имате што против тога да одем на Космет?" "Шта би имао против"? "Хвала и сретан пут". У кабинету су моји већ нешто урадили. Пријавили су надлежнима наш одлазак и успоставили контакт са челником српских заједница. Он им је рекао да смо добро дошли, али да с међународном заједницом неће ићи лако. Службене граничне постаје су војно блокиране, а дозволе за улазак, с обзиром на опсадно стање, неће се тако брзо добити. Али, предлаже нам да уђемо на Космет алтернативним путем којег је НАТО напустио. Успостављам с њим комуникацију инсистирајући на легалности мог преласка. Он ме пита што је легално у окупираној земљи и са прокламираном нелегалном Републиком Косовом. А кад будемо на лицу мјеста, успоставит ћемо међународне контакте. Уосталом, вели он, и ту ми је дао лекцију из права, Космет је дио Србије па што би ту онда могло бити илегално. На концу, много је званичника код нас тако дошло. Не знам што да радим. Његови су аргументи необориви, а сутра је дан Д. Ако будем тамо, можда ћу успјети спријечити крвопролиће. Умишљам себи да сам паметан и да ћу већ нешто смислити. Велим особи с друге стране жице да долазим и да ћемо бити у контакту гледе нашег дочека. Дан Д Креће се у три сата ујутро. У осам сати прелазимо границу БиХ. До административне границе с Косметом треба нам три сата. На алтернативном пријелазу, дочекује нас екипа момака у аутомобилу и предводи нас до Косовске Митровице. Заустављамо се пред једном од барикада. Ту је неколико стотина људи. Чули су да долазим. Излазим из кола. Људи пљешћу и окружују ме. Пружају ми руку. Видим да им није лако, али су успјели претворити бол у осмијех и наду. Након дужег времена, неко од званичника у региону их је посјетио. Осјећам се истовремено сретним и ништавним. Знам да не могу много урадити да им помогнем, ако уопће ишта и могу. Грч ми је у души и сузе ми клизе низ образе. Ту су и новинари. Неколико десетака њих. Пробили су се кроз гомилу с камерама и диктафонима. Питања са свих страна. "Овдје сам да бих видио што се догађа. Космет је дио Србије који је насилно изузет из своје цјелине. С једне стране голоруки, мирољубиви људи, а с друге стране, непријатељи потпомогнути НАТО-ом у различитим формама: КФОР, ЕУЛЕКС, итд. Овај народ заслужује дивљење читавог свијета због свог гандијевског, херојског отпора. С друге стране, свијет треба да се стиди што дозвољава отворени геноцид над Србима у посљедњих петнаест година. Из Хрватске их је морало изићи тристо тисућа, двјесто тисућа из Федерације БиХ, двјесто тисућа са Космета. И сада НАТО хоће да протјера и ових задњих шездесетак тисућа сјеверно од Ибра. Поврх свега, након окупације Космета 1999. године, Албанци су, наочиглед НАТО, побили више тисућа Срба и спалили неколико стотина српских самостана. 'Хумани' Запад би требало да се стиди својих недјела". Коначно се ослобађам новинара и долазим у опћину. Сви челници српског народа су тамо. Тражим и добивам контакт телефоне окупационих НАТО снага. Зовем једног пуковника и представљам се. Пита ме на енглеском што радим ту и како сам уопће дошао до Митровице. "Дошао сам алтернативним путем, а овдје сам да бих, ако је то могуће, пронашао мирољубљиво рјешење за овај конфликт". Осјећам преко телефона његов кисео осмијех. "Не свиђа ми се што сте ту. Али дат ћу Вам број једног званичника из ОЕСЦ". Након пар сат успијевам добити извјесног Г. Ф. Талијан је и ја га поздрављам на том језику, али због недостатка праксе, мој талијански је лош па настављамо на енглеском. И он исто изражава незадовољство због уплитања, како он каже РС у косовско питање. Понављам како су моје намјере мирољубиве, а плус тога је нормално да се из Републике Српске званичници интересирају за једну српску покрајину. Некако успијевам да са пар талијанских реченица смирим тензију, па чак и да конверзација поприми пријатељски ток. На крају ми каже да ће обавијестити Брисел. Недуго након тога звони телефон. Брисел. Глас са друге стране жице је љутит. "Ви се немате право мијешати. Ви овдје, а Додик у Вашингтону. Што смјерате?" Покушавам да објасним, да не би било мудро да се барикаде данас нападну јер се сутра одржава сједница одборника сјеверног Космета, па ће се можда доћи до компромисног рјешења. Каже да ће се то размотрити и спушта слушалицу. Посјећујем још неколико барикада. Затим шећем градским улицама. Све изгледа нормално, али су пролазници ријетки као и саобраћај. Продаваонице су напола празне као и апотеке. Лијекови и основне намирнице допремају се алтернативним путевима пошто су главне постаје блокиране НАТО трупама. Негдје око десет увечер одлазим у студентски дом на спавање. Дан након дана Д Ујутро одлазим у Зубин Поток гдје се одржава сједница четирију српских опћина сјеверног Космета. Дочекан сам аплаузом. Одборници за говорницом изузетно интелигентно наступају. Критизирају србијанске политичаре и показују одлучност да не попусте НАТО-у, па што било да било. И ја сам позван да говорим. Кажем оно што мислим да једино може помоћи: "Треба пробудити србијански народ с оне стране административне границе. Нека дође неколико тисућа, или неколико десетина тисућа, нека пређу административну границу и нека кажу НАТО-у да пуцају ако хоће јер су они своји на своме. Ако се србијански народ пробуди, онда ће 'међународна заједница' морати другачије да размишља и да тражи компромис." Само је један медиј пренио моју изјаву, а присутни одборници нису то ставили у своје закључке. Видио сам да у том часу више немам ту што радити и вратио се у Бању Луку. Сутрадан је НАТО почео напад на барикаде. Да постоји ИКАКВА медијска блокада зар не би постојали БАР НЕКИ међу нама који нису чули за овај гест Емила Влајкија? "Издајничка власт"?!? Ко се то само усуђује да изговори!!

Дописујеш се са човеком који је практично банован и не може да пише слободно на овом форуму. Ипак да ти одговорим бар на ово, убедљиво најважније питање. Ове се крије суштина читавог нашег разговора: Не разумем како подела између полова може да буде непотребна. Полови се разликују па је и подела међу њима више него природна. Патријархални систем заиста нема никакве везе са са хришћанством исто као што ни повеља људских права нема НИЧЕГА ЗАЈЕДНИЧКОГ са хришћанством.. Патријархални систем нико још није теоријски оповргао и он се поштује у Цркви. Шта теби смета патријархални систем? И хришћанство је исто тако немодерно и није у тренду, па шта? Полност не постоји? Теби су стварно испрали мозак. Тамо где нема полности, нема ни деце. Тамо где нема деце, нема ни друштва. Тамо нема ни Цркве. Није ствар у достојности жене, већ у поретку. Постоји ред, друштво је уређено на одређеи начин. И мушкарац је достојан да рађа децу - али не рађа их. Жена није нижа у односу на мушарца, и обоје вреде подједнако - али не раде исте ствари. То што НЕКИ бране поредак у Цркви као да је светиња не говори ништа. Али, поредак постоји и поштује се. Црква је уређена на један начин и не жели да га мења само зато што се друштво променило и што сада сви вриште о људским правима и равноправности полова. Садашња пракса Цркве је сасвим исправна и нема никакве потребе да се мења, а проблеми који постоје су изазвани погрешним уређењем модерних западних друштава који све више искривљују појмове својих "вредности": равноправности, недискриминације, једнакости, и осталих "хероја" људских права и то до таквих размера да се ти појмови измећу у сопствену супротност и тоталитаризам.

Наслов је звучао добро али цифре слажу истинитију причу: Девојке су 5 пута мање традиционалне од мушкараца - то је узрок наше пропасти. Ако само 50% сматра да је абортус нешто лоше онда 50% сматра да је абортус супер. Само 40% сматра да су хомосексулаци болесни а чак 40% мисли да могу да усвајају децу. Роми су наши непријатељи. О, памети. Који смо ми јадан народ кад су нам Цигани непријатељи. Бошњаци су пријатељи. Са којима ратујемо. Нож, жлица, гибаница... О, памети...

Ништа те ја не разумем. А то је навећа увреда коју могу да ти саопштим. Дрвио си километрима како је погрешно тумачење да Адам просто није био послушан Богу. И шта је твој ПРАВИ одговор? Адам се супроставио Господу. Ау, разлике! Ја не видим суштинску разлику, разлику због које се нешто мања у нашем осећању и деловању. Искрено, хтео сам да те наведем да проговориш нешто о дрвету познања добра и зла. Али бих се задовољио и нечим другим. Ипак, овако испразан одговор боље да нисам ни добио. Ти ако желиш да мењаш појмове - нема проблема. Али, не можеш да мењаш моје питање. Ја те нисам питао да ли смрт страна природи у теолошком смислу него о сам те питао о свакодневној нашој природи и свакодневној нашој смрти. Знаш шта. Лако је развијати теорије и винути се високо у размишљање кад си неоптерећен стварношћу. "Смрт није смрт, природа није природа, истина није истина. Те појмове ћемо да редефинишемо и уподобимо нашим потребама а ову вашу смрт, природу и истину - ко шиша." Тако са мном не можеш разговарати и са срећом ти са другима...

Могуће је да нисам навео довољно убедљиве доказе за своје тврдње. Чим их будем имао, изнећу вам их. И свакако да је то можда разлог зашто људи размишљају овако: Ових пет мишљења је, претпостављам, ваљан узорак размишљања велике већине на овом форуму, а и шире. Уосталом , погледајте гласање: убедљива већина од 2/3 сматра да је могућност пребацивања органа благодат за све нас. Ја рецимо сматрам да су ПОРОДИЛИШТА сјајна ствар и сматрам да, уколико имају могућност, жене тамо треба да се порађају. То ћу сматрати и даље, без обзира на овај пример: Само да вам објасним - то је 15 беба сваког дана. И недељом, и празником... то је индустрија. Што би рекли - нашли па зашли. Зашто поново износим овај пример на овом месту? Зато што сматрам да жене не треба да се порађају у породилиштима? Не, мада ово отимање постоји и код нас и треба бити опрезан. Зато што сматрам да је и нелегално пребацивање органа развијено у овој мери? Не, није још. Тек ће да буде. А Шпанија је, иначе, једна од земаља која се поноси бројем донатора... http://www.srbijazat...nski-model.html Мајстори остају мајстори... А о одличној економској користи је глупо да трошимо речи - нормално да су велике паре у игри. Зашто вам дакле на овој теми понављам ову вест? Зато да вам покажем шта група лекара, медицинских сестара, бирократа, полицијаца, судија и калуђерица може да уради. И да ради педесет година. Након толико времена такво понашање постаје део друштва, постаје оправдавано и коначно оправдано од великог броја људи. Народ се навикне. Онда се иде даље... Увек има даље. Нисте знали? Тачно је, зло нема границе. Увек жели још да вас уништи. И још. И још. Где ви постављате своју границу?

Прочитао сам све што си до сад написао, разумео колико сам разумео па имам пар питања: У чему се састоји тај првородни грех. Смисао због којег су створени човек и свет сам донекле разумео али нисам разумео у чему се састоји промашај. Значи, смрт је природна ствар. Али, многи у православној Цркви тврде супротно. Ево чак и на овом форуму: https://www.pouke.org/forum/topic/15038-poreklo-vere/page__view__findpost__p__504275 Имају чак и православне књиге са насловом: "Господ није створио смрт" и тако даље... http://www.scribd.com/doc/29022398/%D0%93%D0%9E%D0%A1%D0%9F%D0%9E%D0%94-%D0%9D%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%A1%D0%A2%D0%92%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%9E-%D0%A1%D0%9C%D0%A0%D0%A2

Па шта је ово, људи?! Ово није нормално. Ово није ни скривена камера ни било какав лажњак. А опет - не може ово постојати. Како су уређене ове раскрснице, у шта ти људи гледају?!? О чему мисле. Њима је судар ко "О, добро јутро, комшија!" Како је ово могуће било где на свету, а не у Кини? То је невероватна количина распуштености и немара.

300.000 деце током 50 година. То је 6.000 годишње. То је 500 месечно. То је 15-торо деце сваког дана, То је индустрија. Толико се кола није произведило у Застави. Који је то проценат од укупно рођене деце у Шпанији? Колико се деце роди свакога дана у Шпанији? Како поверовати у то? И како онда сварити да злочини застаревају?

Грешиш. Ево БОБА или ВОВА не само да је поменула него је прилично изричита. Ја сам покушао да објасним али понекад не успеш... Мислио сам да су добровољни даваоци органа део тог процеса. Можда грешим али сам прилично убеђен у то. Још гора је ова друга тврдња - да начин како се органи расподељују нема везе са самим процесом. Ту је или логика попустила или се дебело не разумемо.

Сматрам да свако има право да располаже својим телом. Зашто би држава располагала мојим телом после моје смрти по свом нахођењу? Не допада ми се да о мом телу одлучује Велики брат. Ти свакако имаш право на своје мишљење а ја имам право да сматрам да нису у праву и да је, шта више, твоје мишљење опасност по слободу и живот. И да се према твом мишљењу тако треба и односити. Мислио бих исто. Сасвим искрено - ја не желим туђе органе и не дам своје. Ту постављам своју границу. Пристао бих на вештачке руке, бубреге, очи,... али на туђе - не. Без обзира да ли ми их неко нуди, поклања, предаје,... Волим границе. Желим да верујем да постоје граница између добра и зла. Где је ти постављаш? Ја рецимо верујем да је боља смрт него души својој наудити. И сматрам да је примање туђих органа са оне стране границе између добра и зла. Та помисао - да у мени куца срце неког ко је свој живот можда завршио у жутој кући - мени говори очигледно нешто друго него теби. Што рече пређашњи саговорник идиотског имена - шансе су минималне, али постоје. Шта то мени треба? Чист сам дошао на овај свет и чист ћу отићи. Колико је до мене - ето. Ипак, оно што још више онеспокојава и нагони на отпор је - куда све то иде и који су следећи кораци на том путу. Да ли си некад размишљала о томе? Да ли си размишљала о томе куда ће нас то одвести за 50-100 година? Да ли си размишљала - да неко сада из 1500-те године дође овде да нас види како живимо, шта би рекао? Шта би рекао на то што живимо под претњом атомске бомбе, геноцида, хемијских, биолошких отрова, генетски модификоване хране,... ? Шта би рекао на то да убрзано уништавамо ову земљу, загађујемо ваздух, земљу и воду, уништавамо шуме, животињске и биљне врсте и плодну земљу и као скакавци не остављамо скоро ништа иза себе? Шта би рекао на то што живимо у гетоима које називамо градови, из којих скоро и не излазимо и што наша деца више не само да не знају за природу, него је се и плаше. Што смо зависни од вештачких ствари - нафте, гаса, струје, бетона, лекова, телевизора, интернета - а не од природе. Прошло је време када смо смерно од природе, Бога, кога било - очекивали, надали се и били захвални за оно што добијемо. Ми сада отимамо од природе. И што смо све то урадили сами себи! Није пао метеорит, није нас напала нека куга, није завладало ледено доба или тако нешто. Не, то су наука и техника. Наша навећа достигнућа које ће врло брзо да се покажу као наша највећа казна. Живот не кошта ништа. Данас се ти залажеш да о мом телу после моје смрти одлучује држава и да га користи по свом нахођењу. Да она буде власник мог тела кад ја умрем. Али, што чекати моју смрт? Која је разлика? Једино та што ћу се можда бунити и опирати? То се лако решава... Само је питање времена када ће ВЛАСНИЦИ кренути да располажу мојим телом и док сам жив. Они то већ сада желе, немој да смуњаш. И не бринем се, наћи ће они разне БОБЕ које ће сматрати да је то права ствар. Не верујеш? Мислиш да претерујем? Зашто? Зато што нема зла на овом свету? Зато што се људи понашају добро и зато што нам они који владају над нама желе све најбоље? Не верујем да од поклањања органа после своје смрти имамо духовну добит. Не видим то. Не разумем. Не верујем. Није ме брига шта ће се са мојим телом дешавати после моје смрти али то ђорање органима ми се не допада. Не желим да учествујем у томе. Читава замисао је погрешна. То претварање наших тела у резервне делове којима ће други људи да остварују своје циљеве. То није добро. Никаква прича о хуманости, доброчинству и продужавању живота не може да оправда рецилирање и лагано претварање наших тела и живота у потрошно добро у рукама других људи.

Што волим кад почну да ми причају о менталитету оних што пишу поруке уместо да одговоре на тему. Нигде нисам говорио и докторима убицама већ о докторима манипулаторима органа. Зашто би доктори убијали? Има професионалних убица који ће да обаве посао. Проблем са органима који се добијају из људи који нису донатори је у томе што су то "нелегални" органи. Ниједном клијенту који жели туђе срце или бубрег не одговара могућност да добије одговарајући орган а да га онда нека контрола приупита "А окле теби тај орган? Требао ти је орган, сада си га добио. Одакле? Од кога? Како? Где?" Они који плаћају велике паре да дођу до одговарајућег органа желе да буду потпуно покривени. Јел сад схваташ? Па сад, ако ти схваташ да постоји шанса да те неко убије због твојих органа и ако ти је то у реду онда - у реду. Битно је да смо се разумели. Баш је разумевању тога да постоји та могућност и била посвећена ова тема. Ја сам потпуно свестан тога. БАШ ЗАТО и говорим о проблему безбедности. Да би људи обратили пажњу шта чекирају и за би размислили које су последице. Држава нас све више продаје на све више начина и ми се морамо бринути сами са себе. Има предивна научнофантастична прича, не могу сад да се сетим ни наслова књиге ни аутора (ко препозна нек ми јави, захваљујем унапред): дакле, будућност је и наш јунак иде улицом у месту у којем се не сналази баш најбоље. Велика је гужва, сви се гурају а њему нешто није баш добро. Опази место на тротоару на којем никог нема и које сви избегавају. Не гледајући склони се тамо, кад - неки флеш га опаучи по глави и светлаци крену да му севају пред очима. Он се некако одгега даље и уђе у најближи кафић. Наручи кока-колу. Да скратим причу, у року од пар дана он крене да наручује и пије кока-колу као ненормалан зато што је на улици стао на место које је закупила кока-кола и која је ту поставила уређај којим људима испира главу тако да као под принудом купују њихов производ . Кока-кола закупила, а које теби крив што си ту стао... Књига је написана пре НАЈМАЊЕ 50 година. Писац је још тад видео куда маркетинг и капитализам воде. И? Да ли је погрешио? Да ли идемо ка томе или не?

Е, онда би било поштено да повучеш непромишљено дату изјаву: Већина људи се чак и не заноси да знају шта раде. Они са поверењем примају туђе мудрости или пак глупости. Тако раде сви па и хришћани. А и они који као нешто знају - уствари углавном рационализују и оправдавају она начела која су прихватили а да их ни сами не разумеју до краја. Већину ствари људи примају на веру, без суштинског разумевања. Тако је било и без обзира на сво ово увећање знања - тако ће и остати. Послушност је послушност. Шта више, ако у потпуности знаш шта и зашто радиш онда то и није послушност. Онда ти контролишеш околности. И не можеш да нађеш ниједан добар разлог зашто је то тако? А тако паметан момак... Мада, кад боље размислим,.... ти ниси успео ни за промену постојећег стања да наведеш макар неки добар разлог. То није битно. Право питање је да ли ти мислиш да је садашња пракса погрешна. И ако заиста тако мислиш - да се потрудиш да наведеш добре разлоге за ту погрешност а и добре разлоге за то што предлажеш. Што питаш мене? Питај дете. Или питај свештенике. Не видиш везу? Немој да ме разочараваш. Са 18 година, како и сам кажеш, неко би и могао да буде свештеник. Добро, ту се слажемо. А да ли би неко и са 17 година могао да буде свештеник? Вероватно (као што би и жене вероватно то могле да буду). Али, НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО!! Као ни женама. Јел сад схваташ? А то ли је... Разочарала те Црква јер неће наглас да изнесе разлоге за своју одлуку? А ти мислиш да је то објашњење ситница? Па, очигледно да си се мало прешао у размишљању. Неке ствари Црква не открива јавно. Но, то не значи да се ти сам не можеш досетити. Ако хоћеш... Свакоме смета, али сви ми толико тога радимо а да појма немамо зашто. Некад морамо да слушамо, некад не знамо боље, некад је просто у питању навика, некад се плашимо да пробамо нешто ново да не би засрали неку важну ствар,...

Ајде... Хм, очигледно не добијају благослов од СВИХ свештеника. Тако да чак ни на овом форуму расправа није изгубила смисао. Што се мене тиче, мој смисао за расправу не зависи од благослова свештеника. Али, то сам само ја...

Јел се ти стварно заносиш мишљу да све можеш да схватиш?!? Знаш ли ти колико ствари ми примамо на веру? Нит можемо да их проверимо нит да их схватимо. Овај свет и наш живот су мистерија. Зашто би морао да беспоговорно слушаш? Не мораш да слушаш. Ако нећеш да слушаш увек можеш да нађеш задовољавајуће оправдање. Исто и ако хоћеш. Право питање је шта ти имаш против послушања. Ма, не пеглај. Женама ваљда ништа не недостаје (нисам сигуран, можда им нешто и фали) али ради се о поретку. Реду ствари. Ствари су уређене на одређени начин и мени је то довољно. Ако хоћеш да мењаш треба ти јак разлог. Пази како ти немаш проблема да одређујеш ко може а ко не може. Одлучујеш уместо деце, проглашаваш их неспособнима потпуно произвољно. Свако дете би могло да ти постави питање - ко је поставио границу на 18 година? А што не на 16? Или 14? Или... Као што ти одлучујеш у име других и намећеш им своје критерујеме тако и Црква има своје критерујуме. Ти можда не разумеш и не може ти се ни објаснити, али суштина је у томе да то ником не смета сем теби. А и да има оних у Цркви којима смета - зашто им смета? Једнакост просто није задовољавајући разлог.

Амин. Рече човек и спаси своју душу. И то рече сам од себе а да га нико ништа није питао. Свака част.