ХАРТОФИЛАКСЪ

Помреће како год да окренеш... А сад, шта ја да радим? Немам пара ни да купим све књиге и то копиране за факултет, а као да купим соларне плоче? А опет то је и проблем дугорочног планирања, односно онога што већ рекох "где ћемо се ми сврстати и у ком правцу усмерити свој и туђи живот, од нас зависи.." Завислило је и од наших претходника... И ту смо где су се они усмерили... Сад, да не буде да кукам, немам пара за соларне ћелије, али се трудим да рецимо увек бацим ђубре у корпу предвиђену за то, штедим воду... итд.. Све оно што је до мене и у оквиру мојих могућности, а оно што није шта ја да радим... Штедећу и даље воду, и бацати отпад у контејнер, трудићу се ... Вероватно тако ради патријарх...Колико може... А опет он је на положају са кога може и да скрене пажњу на проблем... Ја нисам, а и кад бих се појавио на тв ко да би неко то пренео као корисну и занимљиву вест... рекли би "Ко је тај што је нашао да паметује", нит сам јавна личност нит стручњак... хахха... И Патријарх Павле је био један од највећих еколога, аскета... Ничег сувишног... Са тако мало тога тако много чега ( бар сам га ја тако доживео, то је мој лични утисак и користан ми је пример)... Мени аскетство не би ишло од руке... Ја увек хоћу и више него што ми треба... А то је лоше...

Мислим да је битно и од кога се и где се учи... Не знам колико је данас могуће оно "Питајте своје старије..." А опет, министар просвете стално говори "бирајте факултет после кога ћете се запослити"... Не постати образованији, него школованији ради запослења... Шта ја да радим кад је сам професор дошао на колоквијум издиктирао питања, и напустио колоквијум не рекваши ништа али је већ у старту све било јасно шта то значи... Они што су спремили пушкице могли су да ускликну најзад и нас Бог да погледа, они што нису спремили пушкице закукаше од туге и несреће, а ми који нисмо ни планирали да препишемо остасмо без текста... И колега са којим нисам никад ни реч прозборио ( не познајем све колеге са факултета, шта да радим ) тад ми се први пут обраћа : "брате, јел знаш нешто, дај да препишем?!!?" Од тога дана ја нисам отишао ни на једно предавање код дотичног професора, сем на час пред колоквијум 2 и на сам колоквијум, шта ћу, морао сам....Да нисам отишао поздравио бих се од испита... Дакле , ни школован ни образован, на основу таквог колоквијума ја ћу добити ако успем једног дана папир звани диплома... Ајде , људи неће то ни знати, него ће гледати папир и веровати да сам стручан, али ја ћу знати... Шта тад? А чак и ако постанем супер геније свезналица колико ми то моје могућности и способности допусте, а одустанем од факултета већина ми неће веровати да ишта знам и сматраће ме неквалификованим, и где да се запослим јер немам диплому... Дакле, проблем и теолошког а и сваког другог а опет и свих заједно образовања и школовања је поголем, а данашње установе и јесу такве како би се створили бар приближно добри кадрови, и извукао што бољи просек, неки ће бити способнији а неки неће знати ништа... Ипак сви ће бити колико толико добро информисани, зато и постоји пријемни испит чији је један део општа информисаност... Сад неко то пробрази у нешто веће, неко пак не успе... Потребно је пуно рада и труда а и љубави, а и важно је имати циљ... Циљ је можда и најважнији јер се према њрму усмеравамо, а ако нема осталога, нећемо до циља и стићи, а опет ако има, циљ може да буде злоупотребљен и да се искористи као оправдање за коришћење неких средстава... Образовање је јако потребно, али се данас све своди на школовање у установама где је циљ неодређен ( или је номинално одређен и прокламован) и од људи који и немају неки циљ за који је вредно борити се ( па и пером и књигом, што би само пушке биле орижије??)... То је велика штета... Сад који је циљ теолошког образовања и који је циљ оног што се теолошки образује ( да не кажем школује)? Кад на то одговоре и установе и појединци и кад приону на остваривање тога, мислим да би могло нешто да се направи... До тада, биће како ко успе ...

Честитам ;-D

И кад би мртви из свих тих катастрофа поустајали и завапили: " Не градите нуклеарке!", не би вредело... Једни ће градити, други неће, где ћемо се ми сврстати и у ком правцу усмерити свој и туђи живот, од нас зависи...

Оклопник силни, без мане и страха... спреман да некоме одруби главу...

Како се зову недеље пре почетка Великог поста ( који је ево баш данас почео ) ?