Joko

A ja bih bash raspravljao... Nishizawa, lako ti je sa nekima. Nisi uzeo u obzir ni jedan od argumenata koje sam ranije izneo, chak ni kada si juche "odgovarao" na moje postove. Preporuchujem tvojoj pazhnji sazhetak jucherashnjih postova: Ко год тврди да женама треба дозволити улазак на Свету Гору зна врло мало, или готово ништа, о мушко женским односима. Аватон је мера аскетске дисциплине и нема везе са некаквим крипто-манихејством већ са здравим разумом. Па не лече се алкохоличари по пиварама него по изолованим санаторијумима. Када страсна жеља не налази хране, после извесног времена утихне. Ово важи у свему од чега човек ЖЕЛИ да се уздржава. Monasi sa Svete Gore se su kao ljudi svesni svojih slabosti i gledaju da na najefikasniji nachin izadju na kraj sa njima. Ako su zaista smirenoumni, oni svakako misle da su u gorem duhovnom stanju od onih sa npr. Ostroga, te im se valja kloniti zhena. Kada ih ne budu mogli videti, manje cce na njih misliti, a kako im je cilj da svojim zhivotom josh na zemlji izobraze Carstvo Nebesko time shto cce voditi ravnoangelni zhivot ("Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. ", oni su sve tome cilju i podredili. Upravo je avaton jedno od sredstava za postizanje ovog par excellence eshatoloshkog cilja.

Ostrog je manastir chiji monasi se drzhe odredjene asketske discipline koja ne iskljuchuje pristup zhenama. Kome to ne smeta, slobodan je da tamo bude monah. Nekog Gospod prizove na Ostrog, nekog na Svetu Goru, svako ima svoje mesto u Bozhijem planu. Monasi sa Svete Gore se su kao ljudi svesni svojih slabosti i gledaju da na najefikasniji nachin izadju na kraj sa njima. Ako su zaista smirenoumni, oni svakako misle da su u gorem duhovnom stanju od onih sa Ostroga, te im se valja kloniti zhena. Kada ih ne budu mogli videti, manje cce na njih misliti, a kako im je cilj da svojim zhivotom josh na zemlji izobraze Carstvo Nebesko time shto cce voditi zhivot stho je vishe mogucce nalik na zhivot vechni, oni su sve tome cilju i podredili. Upravo je avaton jedno od sredstava za postizanje ovog par excellence eshatoloshkog cilja. @Nishizawa, izvini na izrazu “lupetati” ali stvarno, malo sam se bio iznervirao, no sad sam se unekoliko sabrao.

Ко год тврди да женама треба дозволити улазак на Свету Гору зна врло мало, или готово ништа, о мушко женским односима. Аватон је мера аскетске дисциплине и нема везе са некаквим крипто-манихејством већ са здравим разумом. Па не лече се алкохоличари по пиварама него по изолованим санаторијумима. Када страсна жеља не налази хране, после извесног времена утихне. Ово важи у свему од чега човек ЖЕЛИ да се уздржава. Инсистирање да у име укидања свих подела које ће наступити у есхатону треба пустити жене да се врте око монаха, па ово је, да опростите, скандалозно лупетање. Не бих објашњавао зашто, али ја бих да ми се пусти да улазим у женска купатила, посебно када се тушира моја комшиница, па у есхатону неће бити ни мушког ни женског, шта та моја незнавена комшиница уопште хоће и ко зна је ли она православна кад се закључава?

Текст из Политике, пренео сајт Епархија Рашко Призренске МР ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ - ПОДЕЛА КОСОВА ЈЕ ГОРА ОД НЕЗАВИСНОСТИ Политика 17. мај 2011 http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Podela-Kosova-je-gora-od-nezavisnosti.lt.html Заговорници поделе у српској политици одлучили су да покрајином прогласе делић севера Косова који би се добио приликом разграничења Подела Косова је тренутно најгоре решење за Србе јужно од Ибра и сигуран знак да се избегли никада неће вратити тамо одакле су истерани. Подела је порука да Срби, њих 80.000, јужно од Ибра могу да нестану. За њихов коначни нестанак постоје две опције: прва је насиље великих размера, изазвано поделом, и сеоба према северу; друга је постепено цурење и меко етничко чишћење. Многи од 230.000 расељених, а и оних који су остали већ су искусили оба метода. Политичари који мисле да ће сеоба према северу оснажити Косовску Митровицу и поправити етничку крвну слику грдно греше, јер једном покренути људи са југа неће и не могу остати код својих 35.000 сународника на северу. Неће се задржати чак ни у Рашкој (близу је границе), избегаваће и Краљево, они беже што даље – према Београду или западу. Тако ће север Косова заувек изгубити залеђе, универзитет студенте, болница пацијенте, трговина какве-такве послове... Постаће слепо црево где су једино криминалци способни да нешто размене. Идеја о подели Косова траје отприлике колико и конфликт, постоји као решење, као нужда кад се ништа друго не може добити, као коначно раздвајање Срба и Албанаца, као прагматично и реално решење, као терет који нико нема храбрости да уврсти у свој програм. Она се јавља у тешким моментима као некакав излаз за који нико не зна како изгледа и ко и када треба да плати цену њене примене. Њен највећи промотор и заговорник је Добрица Ћосић, последње године свог рада Зоран Ђинђићје подржао поделу, а Ивица Дачић је први српски политичар из власти који се након њега јавно заложио за то решење. Тренутно умиривање косовске савести српских политичара и дела јавности постигло би се добитком делића „своје територије”, вечном опсесијом балканских губитника. Група заговорника поделе покрајине ће, ако и наметну идеју поделе, имати проблем са Српском православном црквом чије ће највеће светиње Дечани, Патријаршија, Грачаница, Љевишка... остати с оне стране границе. Ако Албанци који су тренутно пристали на нове српске општине и посебне мере заштите СПЦ баштине буду изгубили север Косова тражиће компензацију која ће нанети разорну штету и Србима и светињама. СПЦ никада неће подржати поделу Косова и Метохије. То може озбиљно угрозити иначе добре односе државе и цркве. СПЦ нема намеру да било шта дели на Косову јер је то на штету народа и цркве. Јужно од Ибра су највеће вредности наше цркве, државе и уметности, познати је став СПЦ. Препрека подели је и Устав земље који гарантује територијални интегритет и неодвојивост АП Косово и Метохија. Да би се овај проблем решио заговорници поделе у српској политици одлучили су да покрајином прогласе делић севера Косова који би се добио приликом разграничења. Тако би формално могао да се испоштује Устав Србије. Овим се, уколико се догоди, показује да је суштински циљ Србије проста територија и прање образа пред бирачима и историјом, а не интереси већине српског народа који живи на КиМ. Дугорочно одрицање од културног и верског наслеђа,које представља одвећ помињану душу српског народа и државе,може имати фаталне последице по ионако нестабилни и једва пронађени српски идентитет. Зато Косово српској политици и њеним актерима јесте нека врста лека. Његово прекомерно узимање значи да можете проћи као Демократска странка Србије и Војислав Коштуница, а избегавање коришћењатог лека подразумева да пролазите као Либерално-демократска партија и Чедомир Јовановић. И на крају, трећа опција као лек узима Косово за болест која се њиме не лечи. Е, они пролазе као Социјалистичка партија Србије Слободана Милошевића, данас Ивице Дачића. Већина, па и од ових поменутих, зна просту дијагнозу: рад, одговорност, вишедеценијско решавање проблема, добри кадрови, излаз из бедног економског стања Срба и Албанаца... Етничке државе Балкана или оне које су након „чишћења територија” своје грађане друге нације и вере свеле испод „прихватљивих” пет одстонису ни близу пројектованог етничког раја који се чинио тако достижан и реалан пре почетка крвопролића. Исто је и на микроплану, јужно од Ибра – рецимо у Пећи, Срби готово не постоје, па Албанци не живе ништа боље: криминал је – кажу – већи, свађају се око политике страсније и теже неко кад су комшије биле ту, деца се једнако дрогирају,а посла нема.Према истраживању УН 80 одстомладих жели да истог тренутка одавде иде на запад. Како је то могуће, кад Срба више нема да их тлаче, терају и мрзе? У десет километара удаљеној српској енклави Гораждевцу (мање од 1.000 становника) локална мржња, завист, политичка подељеност, злоба гета и фатална депресија условљена нерадом и херметичком изолацијом унизили су живот преко границе бесмисленог. Бесмислена је спољашња албанска пресија, зверско убијање деце на реци – више од бесмисла је мржња у мојој кући. Зато је подела, мржња у нашој кући без обзира на то који се језик у њој чује и ком Богу се молимо, (ако то и чинимо); зато је подела могућност да никада не сретнете другог и другачијег – о њему ћете „научити све из историје и из приче својих дедова и очева”; зато је пут те историје лепо поплочан и води према паклу кроз који смо прошли; зато је подела први услов пропасти и храна за маргиналне, профашистичке, екстремне, фундаменталистичке групе које увек имају решење и за своје и, што је горе, за туђе проблеме. Они на крају увек дођу у нашу кућу, па макар она била Косово, Прешево, Санџак... Подела је горе решење од данашњег облика независности Косова. Подела ће створити независност Срба од Косова јер ће њоме нестати и они и њихове светиње, па и оно мало љубави и стрпљења према другима. Члан Савета РРА Мр Живојин Ракочевић објављено: 17.05.2011.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/mediji/politika-mr-zivojin-rakocevic-podela-kosova-je-gora-od-nezavisnosti МР ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ - ПОДЕЛА КОСОВА ЈЕ ГОРА ОД НЕЗАВИСНОСТИ Политика 17. мај 2011 http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Podela-Kosova-je-gora-od-nezavisnosti.lt.html Заговорници поделе у српској политици одлучили су да покрајином прогласе делић севера Косова који би се добио приликом разграничења Подела Косова је тренутно најгоре решење за Србе јужно од Ибра и сигуран знак да се избегли никада неће вратити тамо одакле су истерани. Подела је порука да Срби, њих 80.000, јужно од Ибра могу да нестану. За њихов коначни нестанак постоје две опције: прва је насиље великих размера, изазвано поделом, и сеоба према северу; друга је постепено цурење и меко етничко чишћење. Многи од 230.000 расељених, а и оних који су остали већ су искусили оба метода. Политичари који мисле да ће сеоба према северу оснажити Косовску Митровицу и поправити етничку крвну слику грдно греше, јер једном покренути људи са југа неће и не могу остати код својих 35.000 сународника на северу. Неће се задржати чак ни у Рашкој (близу је границе), избегаваће и Краљево, они беже што даље – према Београду или западу. Тако ће север Косова заувек изгубити залеђе, универзитет студенте, болница пацијенте, трговина какве-такве послове... Постаће слепо црево где су једино криминалци способни да нешто размене. Идеја о подели Косова траје отприлике колико и конфликт, постоји као решење, као нужда кад се ништа друго не може добити, као коначно раздвајање Срба и Албанаца, као прагматично и реално решење, као терет који нико нема храбрости да уврсти у свој програм. Она се јавља у тешким моментима као некакав излаз за који нико не зна како изгледа и ко и када треба да плати цену њене примене. Њен највећи промотор и заговорник је Добрица Ћосић, последње године свог рада Зоран Ђинђићје подржао поделу, а Ивица Дачић је први српски политичар из власти који се након њега јавно заложио за то решење. Тренутно умиривање косовске савести српских политичара и дела јавности постигло би се добитком делића „своје територије”, вечном опсесијом балканских губитника. Група заговорника поделе покрајине ће, ако и наметну идеју поделе, имати проблем са Српском православном црквом чије ће највеће светиње Дечани, Патријаршија, Грачаница, Љевишка... остати с оне стране границе. Ако Албанци који су тренутно пристали на нове српске општине и посебне мере заштите СПЦ баштине буду изгубили север Косова тражиће компензацију која ће нанети разорну штету и Србима и светињама. СПЦ никада неће подржати поделу Косова и Метохије. То може озбиљно угрозити иначе добре односе државе и цркве. СПЦ нема намеру да било шта дели на Косову јер је то на штету народа и цркве. Јужно од Ибра су највеће вредности наше цркве, државе и уметности, познати је став СПЦ. Препрека подели је и Устав земље који гарантује територијални интегритет и неодвојивост АП Косово и Метохија. Да би се овај проблем решио заговорници поделе у српској политици одлучили су да покрајином прогласе делић севера Косова који би се добио приликом разграничења. Тако би формално могао да се испоштује Устав Србије. Овим се, уколико се догоди, показује да је суштински циљ Србије проста територија и прање образа пред бирачима и историјом, а не интереси већине српског народа који живи на КиМ. Дугорочно одрицање од културног и верског наслеђа,које представља одвећ помињану душу српског народа и државе,може имати фаталне последице по ионако нестабилни и једва пронађени српски идентитет. Зато Косово српској политици и њеним актерима јесте нека врста лека. Његово прекомерно узимање значи да можете проћи као Демократска странка Србије и Војислав Коштуница, а избегавање коришћењатог лека подразумева да пролазите као Либерално-демократска партија и Чедомир Јовановић. И на крају, трећа опција као лек узима Косово за болест која се њиме не лечи. Е, они пролазе као Социјалистичка партија Србије Слободана Милошевића, данас Ивице Дачића. Већина, па и од ових поменутих, зна просту дијагнозу: рад, одговорност, вишедеценијско решавање проблема, добри кадрови, излаз из бедног економског стања Срба и Албанаца... Етничке државе Балкана или оне које су након „чишћења територија” своје грађане друге нације и вере свеле испод „прихватљивих” пет одстонису ни близу пројектованог етничког раја који се чинио тако достижан и реалан пре почетка крвопролића. Исто је и на микроплану, јужно од Ибра – рецимо у Пећи, Срби готово не постоје, па Албанци не живе ништа боље: криминал је – кажу – већи, свађају се око политике страсније и теже неко кад су комшије биле ту, деца се једнако дрогирају,а посла нема.Према истраживању УН 80 одстомладих жели да истог тренутка одавде иде на запад. Како је то могуће, кад Срба више нема да их тлаче, терају и мрзе? У десет километара удаљеној српској енклави Гораждевцу (мање од 1.000 становника) локална мржња, завист, политичка подељеност, злоба гета и фатална депресија условљена нерадом и херметичком изолацијом унизили су живот преко границе бесмисленог. Бесмислена је спољашња албанска пресија, зверско убијање деце на реци – више од бесмисла је мржња у мојој кући. Зато је подела, мржња у нашој кући без обзира на то који се језик у њој чује и ком Богу се молимо, (ако то и чинимо); зато је подела могућност да никада не сретнете другог и другачијег – о њему ћете „научити све из историје и из приче својих дедова и очева”; зато је пут те историје лепо поплочан и води према паклу кроз који смо прошли; зато је подела први услов пропасти и храна за маргиналне, профашистичке, екстремне, фундаменталистичке групе које увек имају решење и за своје и, што је горе, за туђе проблеме. Они на крају увек дођу у нашу кућу, па макар она била Косово, Прешево, Санџак... Подела је горе решење од данашњег облика независности Косова. Подела ће створити независност Срба од Косова јер ће њоме нестати и они и њихове светиње, па и оно мало љубави и стрпљења према другима. Члан Савета РРА Мр Живојин Ракочевић објављено: 17.05.2011.

Текст из Преса је обично пискарање, да се попуни простор а и мало да се пред Сабор дигну тензије јер је познато да сукоби на Сабору подижу тираже. А што се тиче тачности текста: Papa sa predstavnicima entiteta i medjureligijskim vijecem BiH U toku poslijepodneva Sveti Otac se u biskupskom ordinarijatu u Banjoj Luci sastao sa izaslastvom entiteta BiH. U izaslanstvu su bili predsjednik Republike Srpske Dragan Čavić i predsjednik Federacije BiH Niko Lozančić te dvojica potpredsjednika RS, Ivan Tomljenović i Adil Osmanović. U spomen na današnji susret predsjednik Republike Srpske Dragan Čović poklonio je vrijednu umjetničku repliku Uskrsnog jajeta s tradicionalnim biblijskim motivima. Niko Lozančić svetom Ocu poklonio je grb Federacije BiH. Sveti Otac predstavnicima vlasti uručio je prigodne pontifikalne medalje. Članovi međureligijskog vijeća BiH u kojemu su bili vrhbosanski nadbiskup kardinal Vinko Puljić, predsjednik mešihata BiH reis-ul-ulema Mustafa Cerić, predsjednik židovske zajednice u Sarajevu Jakob Finci i episkop banjalučki Jefrem susreli su se poslijepodne sa Svetim Ocem. U kraćem razgovoru predstavnici pojedinih vjerskih zajednica pozdravili su Svetog Oca koji ih je potaknuo na suživot, međusobno razumijevanje i toleranciju u BiH.

А зашто онда оснива катакомбе на канонској територији других Епархија? Зар нису артемити много пута поновили да се то чини како би истински православни хришћани најзад имали где да иду на литургију? Односно, да појасним, ако признају благодат у СПЦ, зашто онда нуде алтернативне "цркве". Зар то не доказује управо да НЕ признају благодат канонским Епрахијама и парохијама СПЦ? Једна мала историјска аналогија, многи историчари су мишљења да је раскол између источне и западне Цркве на неки начин заживео, да је запечаћен тек после крсташког освајања Константинопоља 1204. године, али не због самог освајања већ због тога што су Латини основали паралелну црквену хијерархију, показујући тиме да не признају законитог Патријарха.

Оче, праштај, али ја бих на твом месту своју фреску ма где била прекречио, па тек после тражио благослов за то. Посебно у манастиру у коме бих био настојатељ. Остале две не мораш да дираш.

Како није православно? А кад је оно Владика Филарет штрајково глађу и још после на том месту подигао цркву (зову је црква св. штрајка)? Опростите, не издржах а да ово не поменем... А што се тиче Патријарха, потпуни погодак. Цар!

Читајући помоћу Гугла сајт Ромфеа, наишао сам на ово: Serb student reactions to the words of Father Theodore Zissis Saturday, the 16th April 2011 Written by the D. Ristic - Theologian 13:04 The self-promotion by Fr Theodore Zissis super-orthodox father and teacher, who supposedly follows the footsteps of St. Justin Popovic and all the Saints, is perhaps expressing his confidence, but does not reflect the truth of things. Father Theodore recognizes that he harmed now holy father Justin and publicly confesses his sin and asks forgiveness, but he can not see that he is again foaling into the same trap and repeating the sins of his youth, but now towards the true spiritual child, heir and successor of theology and christlikenes of St. Justin, the Bishop Athanasios. The continuing trend of Fr Theodore from his youth until now to fight the real luminaries of Orthodoxy with the arguments that exist only in his imagination and fighting them to derive the significance and represents the maximum, essentially proving that in fact fall out and probably do not want or cannot properly understand and interpret things and events of Church life. We say that Father Theodore reiterated his sin because he or does not know or do not want to know the real position of Father Athanasius on the issue of the Papacy and Ecumenism, and slanders about the papacy and the papal prayer His Eminence Athanasios who never prayed with the Pope and never served The Holy Liturgy side by side with any non-Orthodox (as did none of the Serbian bishop). The magazine "Orthodoxy" of the Church of Serbia, His Grace has published the article on Ecumenism (Pravoslavlje No. 1055, 01/03/2011, handwritten letters of the Holy Father Justin) [1] which presents and analyzes the Orthodox divine ecumenism of the Holy Father Justin, and just along that line His Grace is making criticism of the ecumenism in Rome and Geneva. The Orthodox divine Ecumenism of St. Justin and the Reverend Athanasius has nothing to fear from symplegmatiko Pope, terror and threats spread to ordinary people by those who call themselves anti-ecumenists, not only do not help the situation in Orthodoxy, but are worsening it. In another article published in the popular magazine of the diocese Zahumlje and Herzegovina, Vidoslov 2001 - 2002, His Eminence has patented critical of the Roman Catholic ecumenism like no other in recent times in the Church of Serbia, and in his book Ecumenism and Icumenism clearly and plainly discern the meaning of Orthodox divine Icumenism from ecumenisms of any direction. For Fr Zissis It seems easier to generalize things and to indiscriminately put everything in one basket, showing the way with reporters outside the low-level connection. This method is actually very cheap and degrading treatment which is providing not the truth, but draws a picture of a poor quality, which probably shows the arrogance and pride. Regarding the theological thought and the depth of the theology of St. Justin P. and BSE. Athanasius, to Father Theodore it presents an inaccessible ocean, as to many other clumsy and legalistic "theologians" who resemble the child who wants to carry the ocean in the next hole with a cup. I wish to see Father Theodore Zissis reproduce not only the same mistakes and sins towards the genuine fathers of the Church, but also the very recognition of error and repentance. Personal: P. Theodore, please do not incite the people and pour poison in the minds of the faithful of the Church with the devil anymore. With attitude and your action, which is clearly schismatic, You not only assisted, but also openly supported the schism in the Church of Serbia. Sorry, but we are not so foolish to let us Pope eat Orthodoxy, and expect you to save it. We wish you a happy Easter. Christ is risen! Frankly and honestly For students Serbs in Greece, D. Ristic, theologian

Вероватно га је његов духовник саветовао на овакву одбрану:

Није ми јасно да неко може да се диви овом Обрадовићу. Ајде што лаже, али лаже користећи изразе које користе људи у Цркви, дајући тиме утисак да он све што чини, чини у име Бога и наше Цркве. По мени, оваква врста лагања се може изједначити са хулом на Духа Светога. Ја са овим човеком немам ништа заједничко, поготово не исту Веру. Саветовао бих му да са својим нацифашистичким идејама лепо оснује неку родоверну цркву или нека лепо иде код Артемија (што је готово исто) и тако јасно покаже ко је и шта је. За крај, мислим да Црква треба да се огради од свега што ради и говори овај човек јер он шре свега није Православан, а Младен се на врло очигледан нашин представља као да јесте. Многи могу да стекну утисак, зарад оваквог његовог наступа и лагања, да га СПЦ или бар један њен део подржава, чиме се опасно компромитује сведочење и мисија наше Једине Свете.

Najnovije vesti sa sajta Sušta Istina Izvor: www.sustaistina.us Put do katakombi, put do rešavanja egzistencije Nezaposleni apsolvent primenjene meliorizacije Sandi Alanović rešio je svoje egzistencijano pitanje otvaranjem turističke agencije koja za vrlo mali novac vodi ljude u posetu katakombama! Kako su cene više nego pristupačne, zainteresovanih ima jako mnogo i posao cveta. Povodom ovoga, naš dopisnik je danas imao priliku da od samog vlasnika turističke agencije “BG Katakomba Tours” čuje više o ovom neobičnom poslovnom uspehu. Sandi Alanović iz Zemuna je dugo bezuspešno pokušavao da nadje posao u struci, a onda je na jednom internet portalu pročitao vest koja mu je promenila život. “Pre dve nedelje sam malo prelistavao Internet preko komšinicinog mobilnog i naišao na vest koja me je odmah naterala da se zamislim. Pisalo je da bivši Vladika Artemije osniva katakombu u Beogradu. Kada sam jednom davno, još kao mali, gledao jednu dokumentarnu emisiju dečijeg programa na tadašnjoj Radio Televiziji Beograd o katakombama, obuzela me je bila neodoljiva želja koja me ni do danas nije napustila, želja da ih jednog dana posetim. Mislio sam da su moje nade potpuno nerealne, ali sada sam našao vest da imamo katakombu samo desetak stanica autobusom od mog stana. Odmah sam od komšinice pozajmio za kartu i “osamnaesticom” krenuo put katakombe. Moram reći da je prvi utisak bio pomalo razočaravajući, jer ova katakomba ne liči mnogo na one iz starog Rima. Ali onda sam shvatio da ova naša katakomba ima niz komparativnih prednosti: pre svega jako nam je svima blizu, onda lako je dostupna, jer je u prizemlju, i čista, ne mora čovek da se prlja kao kad silazi u Rimske katakombe, onda tamo u Rimu su svi mrtvi a ovi naši iz katakombi su itekako živahni, i vrlo se srčano trude da prenesu katakombni duh na posetioce. I tada sam pomislio: “Ako sam ja uspeo da prepoznam ove komparativne prednosti, to će moći i drugi. Dovoljno bi bilo da im na njih jasno i nedvosmisleno ukažem. Sledeći korak, a to je osnivanje turističke agencije, nekako je došao sam po sebi. Konkurisao sam sa projektom za sredstva kod NIP-a, odmah dobio kredit, kupio polovni kombi i krenuo da ljude vozim u katakombu. Interesovanje je takvo da ću uskoro i sam na put, u Rim, da vidim prave katakombe- rekao nam je, smešeći se zadovoljno, Sandi. Na naše pitanje šta bi za kraj sada, kao uspešan mlad čovek poručio vršnjacima, Sandi odgovara: “ Moramo da budemo praktični i da shvatimo da se sve vrlo lako može pretvoriti u uspešan poslovni poduhvat. Potrebno je samo pratiti znake vremena, jahati na talasima i uspeh neće izostati.” Peško Milenković

Хвала Александру што је поставио онај текст, Митрополит сам разјашњава неке недоумице око тумачења неких његових ставова. Мени лично то није било неопходно али знам неке људе којима јесте, остаје нада да ће оно што је написано прихватити без предрасуда, типа „Митрополит Јован је јеретик и све што напише крије неку замку“ или „не верујте Митрополиту Јовану ни кад дарове носи“. Но то је већ више ствар кућног васпитања него теолошког убеђења. Како год, рекао бих да се појам „смрт“, и то не само код Митрополита Јована већ и код неких Светих Отаца (недостаје цитат, али ни ово није акадмска расправа) користи да означи два различита појма, што може да изазове забуну. Једна је смрт као потпуни нестанак, и како видимо у Митрополитовом тексту, у том смислу душа јесте бесмртна. Друга је смрт као одвојеност од Бога, и у том смислу душа јесте смртна јер иако наставља да „постоји“ то постојање је лажно, неличносно „злобиће“.

У складу са Господњом заповешћу да треба да љубимо непријатеље своје нарочиту пажњу би свакако требало да обратимо управо на представнике Хрватског народа и Католичке Цркве у Хрвата, указујући им нарочиту љубав и гостопримство. Ипак, мора се приметити да је проблематика наших односа јако компликована, до те мере да условљава однос СПЦ са целим католичким светом. С тим у вези, мислим да је преко потребно да се на нивоу СПЦ и Хрватске Бискупске Конференције поведе званичан дијалог а можда оснује и нека заједничка комисија која би испитала догађаје у НДХ везане за тадашње односе две цркве. Ово је проблем свих проблема, нажалост. Предрасуда има, свакако са обе стране, и једини начин да се разбију је међусобно упознавање и дијалог. Док се ово не реши, најбоље прихватањем неког заједничког закључка и помирењем, наши односи ће остати натегнути и оптерећени, и сваки разговор и упознавање биће у сенци овог великог проблема. Не знам како је у Хрватској, али ћете у Србији наћи јако мало људи, па и у Цркви и међу богословима, који би били спремни за дубљи дијалог са Католицима док не дође до усаглашавања ставова о улози РКЦ у НДХ и некој врсти помирења. Не кажем да је ово исправан став (ја га први не делим) али је то једноставно тако, бар у Србији. Ову посету разумем као неку врсту увода у почетак тог преко потребног дијалога и, наравно, поздрављам је.

Не знам ко се овога сетио али свака част. Фора није ни могла да не успе. Једино је требало оставити ствар неразјашњеном бар још неколико дана, тада не би било само два него двадесет два "лајка"... А фора је морала успети јер је још раније више пута од својих следбаника монах Артемије добијао подршку и за крајње неправославне ставове...

Добра стара википедија. Дакле овај архимандрит је својевремено подржавао Диомида па је после иступио против дотичног (Толико о непоколебивости његове подршке). После је у Молдавији излупетао неке глупости због чега га је један од викара Патријарха Кирила оптужио за раскол. Ево па читајте: Поддержка еп. Диомида В связи антиглобалистским Обращением епископа Диомида (Дзюбана) поддержал последнего, назвав «апостолом последних времён».[5], однако в последствии, выступил против опального епископа, осуждая его за несмирение и распространение раскольнических настроений в РПЦ. [править] Поддержка представителей Молдавской митрополии В августе месяце посетил Молдову, чтобы поддержать клириков и мирян, выстапающих против экуменизма.[6] «Церковь — не Патриарх, не митрополит и не епископ. Они слушаются масонов. Из них немало завербованных от Моссада или ЦРУ и других еврейских организаций. Это все силы зла, они пытаются разрушить нашу Церковь.» [7] 4 сентября 2010 года принял участие во встрече официальной делегации Молдовской митрополии Московского патриархата председателем Синодальной комиссии Русской православной церкви по делам монастырей архиепископом Сергиево-Посадским Феогностом (Гузиковым), викарием Патриарха Кирилла. Архиепископ Феогност обвинил о. Рафаила и большинство участников беседы в "расколе"

Дакле, мега-безобразлук. Требало би да правна служба Патријаршије тужи ове назови новине и да тражи одштету довољну да се новине угасе. Корист би била трострука: изобличена би била клевета на нашег Патријарха, угасила би се једна неодговорна пљувачка новина (шта ли би онда Мудров читао?) а добијени новац би се употребио у добротворне сврхе. Узгред, знате ли колико м. Артемије има унучића?

Ако на форуму није кажњиво звати Митрополита Пергамској "Зизјулас" онда не би требало да буде кажњиво ни звати м. Артемија "Радосављевић"...

Са наведених разлога Свети архијерејски синод осећа за своју дужност да обавести јавност да је оваквим својим понашањем бивши Епископ рашко-призренски Артемије, ступио не просто на пут раскола него је створио своју секту Артемијеваца први пут такве врсте у историји Српске Цркве. Не губећи наду и призивајући именованог на покајање Свети синод скреће одговорно пажњу свему свештенству, монаштву и верном народу наше Светосавске Цркве да Литургија рашчињеног бившег епископа и његових присталица није Литургија, њихово Причешће није Свето Причешће, њихове тајне нису Свете Тајне Цркве Божије; да све што чине служи на духовну пропаст како њима тако и онима који их следе и учествују на њиховим сабрањима и богослужењима. Тврдећи да Богу службу чине они уствари под видом одбране Православља разарају јединство Цркве Христове, одвајајући се на секташки начин од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења. Зато нека добро размисле сви они који им лаковерно следују - коме и чему следују, одвајајући се од Цркве Христове и навлачећи на себе и своју децу секташко проклетство.

Најновија вест: Откривена садржина Асанжове „горке пилуле“ Артемије сметња новом светском поретку Према информацијама из добро обавештених кругова блиских Асанжу, „горка пилула“ односно информација којом је дотични запретио Сједињеним Америчким Државама у случају да га ухапсе, јесу непобитни докази да је некадашњи Владика Артемије био једина и непремостива претња новом светском поредку, те да иза небивале хајке, прогона и харанге на њега стоје управо САД. „Еипскоп Артемије“, каже један високи амерички дипломата чије се име не наводи, „ је својим непоколебљивим ставом да ниште и никако не прихвата велика претња нашој намери да признамо Косово и да потом промптно успоставимо нови светски поредак. Када сам задњи пут са њим разговарао тако је јако шаком лупио о сто да је свима постало очигледно колику претњу представља. Стога предлажемо да наши агенти у СПЦ хитно нешто предузму. Посебна претња је његов секретар који, анонимно пишући по разним интернет форумима ингениозно разоткрива нашу заверу те и њега по сваку цену треба дискредитовати а са форума трајно бановати.“ У Вашингтону је ова вест изазвала праву панику јер је читав план увођења новог светског поретка сада угрожен. Сазнали смо и да је један високи званичник Стејт Департмента лично молио Асанжа да више ништа о овоме не објављује, обећавајући му потпуну аболицију. beggingpleasesmiley-1

Извињавам се што се овако без увода и најаве враћам на тему али заиста осећам потребу да прокоментаришем оно што је рекао о. Александар Ђаковац. Када сам видео онолико прелашћеног света, а нарочито деце, како се „причешћују“ код монаха Артемија, заиста ми је припала мука. Није монах Артемије незнавен и свакако је врло свестан шта чини. Да ли је крао, варао, радио ово или оно, није моја брига. Али свесно саблажњавати и увлачити толики свет у пропаст је просто страшно. Зна тај монах врло добро шта знали служити упркос забрени а потом и разчињењу. А шта рећи о узурпацији манастира? То ли је радио Свети Јован Златоуст са којим монах Артемије, авај, сам себе пореди? Да, дефинитивно су ово дела разбојничка. Са којим правом вода и те монахе са собом? Што им не нареди да оду некуд а не да и они због несугласица које он има са Сабором испаштају? Ако ово није гуруизам, ја не знам шта онда то јесте. Хвала Богу да је неко јавно назвао ствари правим именима. Ако то не будемо чинили, много ће се још људи саблазнити док м. Артемије и артемити „напредују из зла у горе, варајући и варајући се.“ Еуфемизми нису били својствени ни Апостолима ни Светитељима када је реч о рушитељима Цркве...

Vidish, ja verujem da je njegova majka sasvim fina gospodja i zato bi se verovatno on i osetio ljutim i uvredjenim da nju neko nipodashtava. A to shto ti to ne razumesh je tvoj problem. Da mene neko pita ja bih ovog... (evo, uzdrzhah se) tuzhio gradjanskom sudu za klevetu i povredu ugleda i trazhio bih mu gomilu para (svi Mitrovchani znaju da mu ne nedostaju) koje bih dao u dobrotvorne svrhe.

„С обзиром на то да Његово Преосвештенство Епископ умировљени рашко-призренски Г. Артемије - и поред свих одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, као и писма Светог Архијерејског Синода бр. 924 од 26. августа 2010. године - у свом писменом обраћању Светом Архијерејском Синоду од 13. септембра ове године, недвосмислено изјављује да се више неће повиновати ранијим, али ни будућим одлукама највишег законодавног, односно извршног тела Српске Православне Цркве, то, сагласно члану 70. тачка 20 и члану 70. тачка 35б) Устава Српске Православнце Цркве, а у складу са 34, 74, 15. и 16. апостолским правилом, 4. каноном Антиохијског помесног сабора, 13. каноном Сардичког сабора, и 5. каноном Првог васељенског сабора, Његово Преосвештенство Епископа Г. Артемија ставити под привремену забрану свих свештенодејстава до предстојећег другог редовног заседања Светог Архијерејског Сабора, који ће по овом предмету донети своју коначну саборску одлуку.

Ovaj baja kao i njegov pajdash M.J je do gushe u raznim prljavim poslovima koji donose ogroman novac. Ova vlada pokushava da mu prekine dotok novca sprechavajucci shverc nafte i lekova i zato on trazhi bilo kakav nachin da je diskredituje. Siroti Ep. Artemije ne shvata da ga i sada politichki zloupotrbljavaju kojekakvi kao ovaj nesreccnik... A shto se tiche bisera da: "Zvanični Beograd i vrh SPC moraju da odrade domaći zadatak dobijen od Evropske unije" bojim se da komentarishem jer biste me banovali. A to ne bi bilo lepo, pa tek sam doshao... Kako god, ja kada ovo chujem osetim se onako kako bi se osetio Milan Ivanovic da mu neko kazhe kako mu je majka prostitutka. Jer, meni je moja Crkva majka, zato jer mi je i Bog otac. Zato onaj ko kleveta Patrijarha, time i mene lichno vredja. Na meni najiritantniji mogucci nachin.