vlada gorski

E sad ste preterali. Zaista ste izgubili meru. Ako vam je još ostalo iole svesti o (ako ništa drugo, onda bar) lepom ponašanju zaustavite svoje pljuvačne žlezde. Taj isti u mantiji se bar bori protiv pošasti kako najbolje zna i ume. A vi dane provodite samo u pojašnjavajnu neophodnosti prihvatanja katolika. Da li bi tako reagovali da je na njegovom mestu bio neki fratar? Uostalom vaša volja i savest ... Lako možete postati PORUGE.ORG. Zbogom

Пролетос сам укрштао ставове ас једним педерком Немањом. Помислих да ће можда имати неке користи и мени и њему. Можда њега начнем а ја мало боље упознам њихову филозофију. На крају сам напустио све то јер је дечко отворено почео хулити на Христа. Неки од њих који се укључише у дискусију били су изузетно безобразни (што мене није посебно дотачињало), а остали су се бавили тешком филозофијом. Дакле, потпуно су упознати са тим ко су и шта Бог саветује нормалне људе да чине са мужеложницима. Пуно се баве Библијом (на неки свој начин) али многи су неверујући и неосетљиви на појам греха. Постоје и они који себе сматрају хришћанима и кажу да немају никакав проблем са Христом. Немања сматра параду политичком игром власти пред уценама Европе и зато је не одобрава али кад већ постоји прилика - искористи је. На момемнте ми их је било жао, а на моменте сам био веома бесан. Но Богу хвала то је готово. Значи, ову групу је мени било немогуће речима уразумити. Вероватно нисам био довољно адекватан за то. Неки утисак ми говори да је многима потребно наше прихватање да би тако добили потврду и смирили сопствену савест. У сваком случају шта год да се деси, они су остварили своје циљеве. Ако им забране параду, Б92 ће одмах лајати јавно о нама као дивљацима, неевропљанима... Ако дође до сукоба наших агресивнијих са 5000 полицајаца, опет ће нас медији у свету прогласити као дивљаке... АКо и одрже параду остварили су тај ПРВИ и најважнији корак за педере и можемо касније очекивати и остале захтеве... НЕК НАМ ДРАГИ БОГ БУДЕ У ПОМОЋИ!

Драги пријатељи, мислите ли тако да се гложите и наредних месеци? Е баш ме брига да ли сте новотарац, старотарац или који већ тарац. . . Да ли у ваше погледе упада и овако нешто http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1783&ID_Rubrike=1 Ако вас не подстиче овај хомосексуални атак на супростављање и заједничке активности ... Хоћете да будете Христови војници? Е па немојте се више међу собом клати већ се окрените неверницима, богоборцима и са њима се борите. То се и очекује од вас и ових и оних православних. Или сте само јаки на својим сајтовима и форумима и остало вас не занима изван тога

Имао сам до пре неколико дана расправу преко фејса кроз дописивање са једним хомићем Немањом. ВЕома интелигентан дечко али ту није било помоћи. БАр је нисам успео. Можда нисам ни требао да покушавам, ко зна. Дечко је упознат са Библијом и како Бог не признаје мужеложнике и како је то болест, по мом мишљењу... Али не признаје Бога, самим тим ни вољу Његову, убеђује упорно како је су дискриминисани јер је време да изађу из својих соба и да се боре да могу слободно са својим партнером пролазити улицом а да их нико не убије за њихово опредељење... КАд је то већ прешло са филозофског укрштања ставова у хуљење, послушао сам духовника и прекинуо сваки контакт. Сматрам да овакво комуницирање верних на овом форуму ништа посебно неће постићи. Сви ми овде знамо шта је зло, па ако са њима не покушате да разговарате онда нема потебе ни за овим овде. Иначе овакво понашање оне лујке Лајке је типичан начин упада на неки форум који је против тих болесника и подбадање учесника и затим их нема више. На фејсу је до скоро био профил "1000000 православаца против педерске параде", који је на моменте био језив по вулгарности појединаца са обе стране. Профил више не могу наћи...

Лепо брате, изузетно лепо...

Шта можете... погодила га песма... Види се да је човек емотивац

Богатих и сиромашних има код свештенства као и код мирјана. Лично издвајам три посла која су другачија од осталих: лекарски, наставнички и свештенички. Сматрам да ти послови захтевају комплетне личности (бар да се труде временом напредују), пожртвоване и спремне да себе дају до максимума. Нарочито је то изражено код свештенства. ЗАто је потребна свесност свешенику да потиче из тог народа, да је он на нишану и да својим понашањем себе оправдава или оптужује. И да често служи својим лошим поступцима тврдовратом народу као изговор. ЈА отупих зубе причајући људима (који су танки са Црквом) зашто да не раде Недељом, зашто да посте, зашто да се покају, исповеде, одлазе у Цркву, зашто да не износе храну на сахрану... а онда ме неко од њих ухвати за руку и покаже на новог младог свештеника који је за наколико месеци купио екстра мотор или добар ауто... или каже: "Види, ене га твој поп смота плећку у торбу, узе **** хиљада динара за по сата певања и једе са нама, а ти немој..." Тачно је да су и они људи са жељама и потребама, манама и врлинама али сами су изабрали тај позив и НЕ БИ СМЕЛИ себи допустити тај луксуз да одскачу од народа (у материјалном смислу).Ако ништа друго, од њих ће се више и тражити него од нас. Огроман део народа не воли имућне свештенике и зарад њих себи даје за право да одбацује Цркву. А опет знам и свештеника који и даље вози форда фијесту из бронзаног доба и сам доплати за неке који немају или чак из безобразлука неће да приложе. Као и за "људе" који ми се церећи у лице, кажу " У праву си, даћу у кафану али поповима НЕ ДАМ!" Проблем је сложен али НЕМАЈУ ОПРАВДАЊА СВЕШТЕНИЦИ ИЛИ ЂАКОНИ КОЈИ ИЗЛАЗЕ ИЗ BMW-а, пуше у кругу храма, често су виђени у кафићима... И да не буде забуне нисам секташ нити бркам неке ствари, свиђало се то некоме или не.

20. Novembar 2006, Sećanja. Probuđena zvucima pesama. Probijaju se kao vlaga kroz zidove lobanje. Donose deliće, vredno ih montirajući u celine, u slike. Jedna po jedna, munjevito se kače po zidovima. Slike noći. Jedne od mnoštva budnih noći, mesečnih ili prošaranih svetlošću uličnih svetiljki. Svejedno. Slike sobe u mraku. Slike dečaka stojeći kraj prozora zagledanog u noć. Slike drvoreda okupanog mesečinom. Drvoreda čije senke ne sadrže strah ni utvare, već čisti mrak koji obogaćuje kolorit noći. Slike poljane posute mesečevim srebrom. Pod pegavim žuto-srebrnim diskom bude se raspoloženja. Neodređena, nezavisna, slobodna, odvode me stazama kroz drvored, ivicom šuma, preko poljana ka horizontu. I odlazim čas trkom, čas laganim hodom neumorno grabim napred, usamljeni mrav pobegavši iz mnošta organizovanih jedinki oduzete ličnosti. Raspoloženja neopisiva, poput ovih slika nikad naslikanih. Slika dečijih slikovnica iste lepote. Sitni titraji vazduha nose tonove i otkrivaju utisak sigurnosti, saznanja da ova slika noći neće povrediti, narugati se, gurnuti na marginu da bi se slobodno smestila neka grubost, glupost, plitkost sujete. Slika osmeha dečijeg lica, oslobođenog pritiska okružujuće vulgarnosti, dok trči raširenih ruku, srebrnkast kao i njegov čarobni prijatelj iznad, na noćnom nebu, praćen tananim smehom radosti padajućih iskrica...

MOĆ SADAŠNJEG TRENUTKA Polako mi se kroz svest promalja, moć sadašnjeg trenutka. Ne mogu osetiti postojanje tog trena, neverovatno sitnog delića vremena, čije prosto sabiranje i čini naš život. Liči na kadar u filmskoj traci u kom je sve nepokretno, a koji nikako ne možete videti u sledu jednog za drugim dok celuloidna traka prolazi ispred lampe u kino-projektoru. Liči na zrnce peska koje prolazi kroz najuži deo peščanog sata. I samo to zrnce, taj kadar, taj tren određuje naš život. Čini mi se da je sve strpano u taj trenutak. Utisci, odluke i reakcije, nekad pravilne a nekad ne. Sam trenutak u sebi ne nosi nikakvu osobinu, kvalitet ili pripadnost. Potpuno je neutralan, sterilan. Kao nož, kojim mogu odseći parče hleba i nahraniti gladnog ili ubiti čoveka. Zavisi od mene. U svakom tom činu nož ostaje nož. Tako ako vidim kockara, narkomana, alkoholičara, pasionara i ovisnika bilo koje vrste, vidim osobu koja nesvesno želi produžiti trenutak sadašnji. Razvlačiti sadašnjost u beskonačnost, a kako je tren sadašnji nepromenljivog trajanja, to se svaki sledeći tren troši na koporanje onog prethodnog. Jer baš taj tren je onaj za koji kažemo: samo još ovaj put, samo još sada, samo još malo da osetim i uživam... I samo taj tren sadašnji nosi u sebi naš život, satkan od kombinacije naše i Božije volje, okolnosti, moći naših... Svi ostali trenuci koji su prošli, su nepromenljiva prošlost (sem pokajanja), a oni koji će tek doći su (nama ljudima) nepoznata budućnost.

mi smo RUTAKATEKIRINKISHI SHIMOARIMI i supruga mu RINKASHIKIZUKA SHIMOARIMI isus-sinai

Razmišljajući o prošlosti pada mi u oči jedna od osobina ljudskih drištava, koja (što smo bliži sadašnjem trenutku) postaje sve izraženija: NESTALNOST. Sve što su ljudi stvorili kroz istoriju je imalo tu osobinu nestalnosti. Juče, jedna država bude prijatelj sa nekom drugom a sada su ogorčeni neprijatelji. Juče bude moderno jedno a sada je nešto drugo, pri tom se ono od ranije tretira kao najveći neukus ili glupost. Kultura i nauka takođe nisu pošteđeni, pa čak i moral više nema svoju univerzalnost. Ljudi danas menjaju sistem vrednosti po sopstvenim potrebama. Zato je bogoborcima dobro došao jadni Darvin kao još jedno oružje u napadima na Crkvu. Zato su danas cenjena umetnička dela koja nas prljaju ludilom i unutrašnjim haosom svojih "stvaraoca". Zato danas trpimo horde duhovno poremećenih boraca za "slobodu" seksualne izopačenosti. Kao ljudsko biće, osećam potrebu sa nekom nepromenljivošću. Za univerzalnim koordinatnim sistemom vrednosti po kom ću razlučivati dobro od lošeg i shodno tome se ponašati. Za nečim što kroz vreme opstaje i daje sigurnost, poput svetionika u buri... Posle mnogo lutanja, traganja i jurcanja kroz razna pravila, filozofije, veštine... bih zaustavljen blagim pogledom i mirom reči koje sam mnogo puta čuo al tek sad doprlih do svesti i srca. Beše to ikona Hristova, Njegove besede, žrtva, životi svetitelja i ljubav koju niko ne može objasniti neverujućem. Crkva je nežno uklonila sve krhotine svakojakih ljudskih umovanja i zauzela mesto u meni. Kroz nju napokon imam taj vrednosni sistem koji opstaje kroz vekove, oslonjen na Boga. Ne vidim šta je istinitije, svrsishodnije i lekovitije ljudima od Crkve, čiji su koreni daleko u prohujalim eonima a kraj joj se ne nazire u budućnosti. Slično beloj liniji na sredini puta koja vas vodi noću i u magli da ne završite u kanalu. Sve isto važi i sad kao i pre više hiljada godina. Ljudi su isti sad kao i nekada i isto će odreagovati na uticaje okoline. Dobro je ostalo isto od iskona do danas. Kao i zlo.

Сматрам да 99% људи је у датим условима склоно конфликту. И ту су потуно не битни социјални положај, дрштвени статус, образивање, пол... Сви смо у игри. Мада што смо утемељенији у Христу, то смо имунији на конфликте. КОнфликт је веома широк појам од мирног супростављања мишљења до светког рата. И нај опаснији је кад се ненадано појави. Ја се још овек пушим од задњег конфликта са блиским пријатељима из Цркве јер су негатвно одреаговали на мој хумор. А нисам очекивао да ће им то сметати, до сад им је углавном био ок

Помаже Бог брате Медо! Боље вас нашао. Више је разлога укључења у расправу... Можда нека глупава нада да се умире узбуркане страсти, обостране дрскости и вулгарности, тип које се зове "сам ђаво", пецкање хомића...Моје писаније је привукло пажњу једног 19-огодишњака хомића и углавном сам сњим укрштао ставове. Кад сам уморан напустио то све, тип ме пронашао на фејсу и замолио да наставимо дописивање. Веома је интелигентан, веома сензибилан, цени моје писаније и би ми жао да пропадне. Помало ме замара...али вреди покушати, мада нисам сигуран да има неког ефекта... Нити имам о себи мишљење да сам богомдан да ја преобраћам невернике. Нисам стигао да консултујем свог духовника... Лепо би синоћно предавање о трећем васељенском сабору

Помаже Бог! Сад, док размишљам и осврћем се уоколо по сопственом животу, видим да је увек било неких конфликта. У неке сам невољно увучен а неки су настали из обичних разговора. Највећи (животни) конфликти су ми са родитељима, због њихових међусобних сукоба. Мислим да нисам склон томе али умем да баш дубоко загазим у жучне воде. Управо учествујем у некој расправи са хомићима на фејсу о паради. Врло су вулгарни као и ови наши, много гнева и вређања... Питам се да ли је боље склонити се одатле. Мада покушавам да својим коментарима умирим њихове страсти и доведем дискусију на неке разумније оквире. Нисам баш сигуран да успевам у томе. Не желим да својим активностима изазивам њихово хуљење на Бога а опет мени добро дође да своје ставове оштрим и одабирам које да одбацим или задржим. Волео би да добијем савет. Почиње полако да личи на песмицу од групе Клеш