svetlanabl

СРЕТНА СЛАВА!

javascript:void(0);

Jухуууу,има ли кога?

2772

Саће

ЈАЈЕ

Умотворине

Ау,споро то иде...2338...

1184

271

Па виолину,као и ти,али давно је то било,...пре 17 година.Али виолина је још увек ту,понекад би да наложим ватру са њом...мала шала...пола...

Јао,Ћуприја,ђе ме нађе,тамо сам провела скоро читаво детињство ,у ШЗМТ,школа за музичке таленте!

Читач,ти стварно читаш мисли,то сам управо хтела да предложим.

Виолина и клавир

Тек сам данас чула за ово,не знам како то да назовем.Нисам поверовала.Ми се овде окупљамо поводом неке другачије литературе.Срам их било.Оче,не предајте се.

Да нам брзо оздравите!

Драго ми је!

Слажем се,мислила сам генерално на сумњу или неверицу.Живот је то,све зависи од ситуација.Ипак,љубав лечи све,сумња се јавља у њеном одсуству.Мислим на сумњу као стрепњу,очекивање и ишчекивање лошег исхода уместо надање добром.Трагање,преиспитивање,ослушкивање,посматрање...ето,ту бих направила разлику.Потврда истинитости уместо сумња у неистинитост,звучи као иста ствар али не бих ракла да јесте.Сазнати шта јесте уместо открити шта није. Мислимо на исто,верујем,ја само волим да прецизирам,због себе најпре.

Не волим сумњу.Ева је посумњала,Адам исто...Преиспитивање је нешто друго,али сумња је стање,лоше стање,превртљиво и несигурно.У директној супротности вери...Тако ја мислим и осећам.

Понављам ... ili vi mene ne razumjete ili ja vas ne. NEMOGU VOLIM SVOG OCA, VEZANA SAM ZA NJEGA i nemogu da ne mislim budim i lijezem sa njim u mislima. Nije to sve u mnalom prstu pa da kazem odsjecu ga sad je vazna trudnoca. NEIDEEEE. Veza izmedju srca i razima je neprekidiva. Nedostaje mi i njega znam sanjim sam provela dobar dio svog zivota, vodio me za ruku svojom dobrotom i svojim cvtrsim karakteróm a sad ga nema. OSjecam se malo djete u tuneluu , mracnom tuneklu a nigdje ni tracka svjetlosti. Ovu maliu bebu jos ne poznajem i nemogu nju vise voliti od nekoga koga sam pozavala, volila i gledala u njega ko u Boga. Sefora utjesi me odgovorima koji ce mi pomoci a ne ovako. Marija Mоје саучешће.Мени је твоја туга јасна и разумљива,емоција,као што је љубав.Ти реагујеш на губитак,то је тако природно и нормално.Бол мора да значи нешто,некад је знак,сигнал или чак и дар.Само ти разумеш шта твој бол значи и мислим да је то моменат у ком би твој разум у свој тој боли ипак смогао снаге да схвати шта је то.Одмарај,и дете сада узима највише од мајчиног организма.Кад се роди сазнаћеш шта је права срећа.Све ти се помешало и спојило,жао ми је!Биће боље,мора бити!Све најбоље и најлепше ти желим!

Ето,ја питах...