mzoran

Ovo je interesantno- 25 ljudi je do sada pregledalo ovaj post a niko se nije javio sa komentarom. Ovo pokazuje da im se verovatno nije toliko dopao. Upravo mi je to interesantno jer dokazuje cinjenicu da se u zavisnosti od trenutnog duhovnog stanja ljudima dopadaju razlicite stvari.

Danas sam malo citao knjigu "Pisma Valaamskog starca" pa sam pozeleo da nesto podelim sa vama: - Stid me je sto zivim u manastiru vec 48 godina i sto sam se za to vreme toliko rastrojio, da jednostavno ne znam od cega da- pocnem i kako da spasim dusu! Ti pak, ne msili da tako govorim iz smirenja. Ne, ne, ja sam u istinu takav. U mladosti sam imao revnosti i napretek- nosio sam neko vreme vlasenicu (dugacku kosulju od kostreti) i verige, trudio se da trazim svete podviznike ali nekko nisam uspevao da ih nadjem, verovatno ih nisam prepoznao zbog svoje neiskusnosti. Prva revnost veoma obraca paznju na slovo, koje ubija duh. Ja nisam sreo takvog nastavnika, koji bi podrzao moju revnost i pravilno me rukovodio u duhovnom zivotu. A onaj ko zivi bez rukovodstva, po Lestvicniku, "covek je nepouzdan jer je razmetljiv"- tako sam i ja ostao bez icega. Ali, ne ocajavam, verujem u Bozje milosrdje i stremim Njemu posnagama svojim. Secam se jevandjeljskog vinograda u koji su dosli najamnici tek u jedanaestom casu i dobili istu platu kao i oni koji su tu radili od jutra. Veoma sam zadovoljan i radostan sto mi je Gospod dosudio da zivot provodim medju zidovima manastirskim.

Kakav ce odgovor dati ateisti kada dodje Hrist po drugi put na zemlju?

Hvala puno!

Mislim da je od 25 - 30 Oktobra.

Zelje, preporuke, ...

Sta mislite, da li nam je strah dat kao krst? Odnosno, da li u nekim slucajevima strah moze biti dat kao krst? Ja mislim da moze. I treba trpeti. Ali, "duh je srcan, ali je telo slabo" pa se bojim da takvo trpljenje ne ostavlja trag na telu. Mozda je trebalo boriti se (u smislu osloboditi se straha) pa duze ziveti? Ali kako se boriti kad ti je strah pa strah? Znas "teorijski" sta treba da mislis- da se prepustis Bogu, i td. ali srce to ne shvata jer se znoje dlanovi, srce udara kao ludo, navire krv u glavu, .... Zar ne ostaje jedino molitva jer covek moze potpuno da bude nemocan pred svojim (cesto imaginarnim) strahom da jedino Bog moze da mu pomogne? U tom slucaju, nije li strah dat kao priziv na molitvu i priblizavanje Bogu? Mozda i nije moguce osloboditi ga se zato sto je za nase spasenje upravo koristan jer nas tera da vapimo Bogu za izbavljenje? A mozda ce biti prihvacen kao pokajanje u slucaju da ga trpimo (strah) i da ne ropcemo? Jer negde sam skoro procitao i jako mi se dopalo- pokajanje znaci trpeti bez roptanja sve sto nas u zivotu snadje, sa svescu da je to za nase dobro, za namirenje nasig grehova. [Citat nije potpuno tacan].

Problem je u ljudima. U nama samima. Tako da mi to svakako mozemo progutati. I jos mnogo toga goreg. Mi se bojimo samo da nam ne ukinu Farmu, nase omiljene serije, i da nam na poslu ide dobro. Ovo drugo, da bismo imali moc, sigurnost, alibi da ne budemo kod kuce, da se osecamo vaznim, itd., a ono prvo, da bismo odmarali nas um izmucen strahovima i frustrirajucim medjuljudskim odnosima. Osim toga, mi paznju poklanjamo prvenstveno telu, pa tako sportisti i manekenke su nam idoli. Provodimo dane trazeci garderobu koja nam bas u milimetar odgovara, koja je kvalitetna i odgovarajuce nijanse. Muskarci se sada razumeju u vrstu i kvalitet materijala bolje nego nekada sto su se zene razumele. Isto vazi i za slaganje boja i "sta sa cime ide". Zene su nam menadzeri i komandanti. Piju o filmovima Americkim i ponasaju se prema muskarcima skoro kao nekada sto se Dzon Vejn ponasao prema zenama. Mi vidimo da je to trend i usvajamo. Upijamo, kopiramo, prenosimo. Oponasamo. Brinemo se koji kredit da uzmemo i koji kredit za refinansiranje da uzmemo. Tu su i subvencije, besprofitni stanovi, fondovi, finansijski planovi, .... Gde na letovanje? Pa necu valjda spasti na Zlatibor. Last minute! Nisko budzetne linije! Putovanja! Prag, Budimpesta, Bec, ... Samo 199 evra. Koga briga za Kosovo?

Ja bih ostao pri onome sto sam napisao prosli put i to je glavno. Naime i prosli, blazenopocivsi patrijarh Pavle i sadasnji patrijarh su doneli odluku da se do daljnjeg Liturgija sluzi po starom. Zasto se to ne postuje svuda? U cemu je krivica igumana Simeona? Sto postuje odluke patrijaraha? Sto se tice trazenja blagoslova od nadleznog episkopa, je ne znam za sta iguman trazi blagoslov a za sta ne. Ja mislim da to ne mozete ni vi znati, vec jedino episkop i sam iguman. Sto se tice jeresi, ja nisam bogoslov, tako da nisam strucan da vam odgovorim. Ipak, rekao bih dve stvari. Prva je da je meni blisko i razumljivo to sto iguman prica. Moguce da je nesporazum oko ipostasi i licnosti. Ja medjutim imam razloga da verujem da iguman Simeon u potpunosti, ne odstupajuci ni najmanje od onoga sto je pravoslavno ucenje propoveda. Razlog je, i to je ono drugo sto hocu da kazem, da se po plodovima drvo poznaje! Jos jedno- gledajte samo kako se krste mnogi, a koliko iguman Simeon insistira da se pravilno krsti. Ili da se pravilno, po tipiku posti. Ili na ponasanje u crkvi. I tako dalje. Zaista, ne mogu da verujem da on propoveda jeres. I na kraju, mislim da nije dobro da se prica o nekom bez njegovog prisustva. Zato mislim da je najbolje da oni koji imaju nesto protiv igumana odu kod njega, kazu mu to i rasprave to sa njim. Meni licno je vrlo bolno kada neko prica nesto protiv igumana Simeona, ali mi je bolno i da se konfrontiram sa bilo kojim svestenim licem jer je to greh. Zato, napisao sam sta sam napisao, molim Boga da mi se to ne uracuna u greh,i vise necu odgovarati na ovu temu.

Evo mog misljenja: Oformljena je komisija koja treba da donese odluku da li ce se Liturgija sluziti po starom ili po novom. Takodje je odluceno da se do donosenja odluke Liturgija sluzi po starom. Ova komisija jos nije zavrsila sa radom. Problem je u tome sto se Liturgija ne sluzi svuda po starom iako odluka komisije jos nije doneta. Odluka da se Liturgija sluzi po starom je obavezujuca za sve Episkope. Neki je postuju a neki ne. Obaveza igumana Simeona je da slusa Episkopa. Ali samo ako odluke Episkopa nisu u suprotnosti sa visom instancom (npr. Sabor, Patrijarh). U suprotnom, iguman Simeon je duzan da stane u zastitu Pravoslavlja. On to i radi. Gore navedeno je moje misljenje, kao sto sam i napisao. Medjutim, ja mislim da je najbolje da vi licno porazgovarate sa igumanom Simeonom o svim pitanjima koja vas muce. Ja sam siguran da ce on uspeti da vam razveje sve dileme oko toga ko stiti nasu crkvu a ko je razara.

Па то није тајна...пар особа се увек врти када треба да се пљуне на Цркву...др Жарко Гаврилоевић,Симеон,игуман манастира Рукумије,који у молитвама не помиње свога епсикопа,онда о. Јоил,чувар ћивота Светог Василија и игуман манастира Ћириловац у све се (понајбоље од свих) разуме),Матеја Матејић,већ доста стар свештеник који као да поново прижељкује раскол у Цркви који су изазвали комунисти 1958... To sto si rekao za igumana Simeona je neistina. Na primer, ja sam licno bio na Liturgiji u manastiru Rukumija i cuo da se iguman Simeon moli za svog Episkopa. Takodje, on ne "pljuje" "Crkvu" vec se bori za nju. Па ја сам чуо и другачије приче (зашто му је то питање онда јавно поставио владика Артемије - у друштву са тадашњим епископом нишким, а садашњим патријархом Иринејем?), али да се не губимо око детаља - зар се није отац Симеон писмено обратио СА Сабору СП Цркве с питањем ког епископа да спомиње ако његов "исповеда јерес"? Не знам коју то јерес исповеда владика браничевски Игнатије, али већ поутдано знам (осим ако снимак на You Tube није "монтиран") да је отац Симеон јавно и без проблема исповедио Савелијеву јерс: "Ми исповедамо Једнога Бога Оца у три лица: Оца и Сина и Духа Светога." Иначе, мислио сам да је смиреноумље монашка врлина, али не знам како назвати праксу оца Симеона који без благослова свог надлежног архијереја штампа неке књиге, дискове и слично? Уопште, када је отац Симеон последњи пут добио било какав благослов за било шта од свог надлежног архијереја и да ли то значи да јесте или није у заједници с њим (па чак уколико га и даље pro forme спомиња на литургији)? Ocigledno je da se mnogo toga cuje o igumanu Simeonu ali malo toga licno. U vezi toga predlazem da poverujes samo onome sto licno cujes, vidis ili osetis. Poseti manastir Rukumiju, pogledaj knjige koje se tamo prodaju, porazgovaraj sa igumanom Simeonom i sve ce ti biti jasno.Ja moram jos da kazem da me duboko boli kada neko na ovom forumu pise lose o igumanu Simeonu. Opasno je to da pisete nesto o bilo kom coveku na osnovu onoga sto ste culi od nekoga, tj. na osnovu onoga sto se prica. Svima je dobro poznato da su price takvog tipa jedna od strasti naseg naroda. Posetite prvo oca, pa onda pisite sta mislite o njemu ako ste vec sigurni da je to sto cete napisati potrebno da se napise, tj. da nije praznoslovlje i da nece stetiti ni vama ni bliznjima.

Па то није тајна...пар особа се увек врти када треба да се пљуне на Цркву...др Жарко Гаврилоевић,Симеон,игуман манастира Рукумије,који у молитвама не помиње свога епсикопа,онда о. Јоил,чувар ћивота Светог Василија и игуман манастира Ћириловац у све се (понајбоље од свих) разуме),Матеја Матејић,већ доста стар свештеник који као да поново прижељкује раскол у Цркви који су изазвали комунисти 1958... To sto si rekao za igumana Simeona je neistina. Na primer, ja sam licno bio na Liturgiji u manastiru Rukumija i cuo da se iguman Simeon moli za svog Episkopa. Takodje, on ne "pljuje" "Crkvu" vec se bori za nju.

Jeste, hvala svima na trudu!Mozda bi bilo interesantno da malo prodiskutujemo o vezi izmedju stresa i greha? Naime, do koje mere stres ugrozava pravednika a do koje coveka koji se ne kaje, tj. da li je stres iskljucivo posledica naseg greha? Na prvi pogled mi deluje da je stres direktno povezan sa grehom jer su mu plodovi isti - strah. Ali moze i pravedan covek da zivi u stresnom okruzenju. Da li je on onda potpuno imun na stres? A sta ako je stres nekome dat kao iskusenje?

Sto se mene tice, nema problema. Ja i ne shvatam odgovore na forumu kao nesto sto moram da uradim, vec iskljucivo kao preporuku o kojoj razmislim pa tek onda odlucujem. Mislim da je dusanj imao dobre namere i sumnjam da ce njegov odgovor na nekoga lose da utice. Cemu forum ako se ne iskazuje sopstveno misljenje? Zamolio big gospodina Dusana da se vrati forumu na, ako Bog da, obostranu korist.

poslala sam ti privatnu poruku. Hvala puno!