igormiskovic

Voleo bih u svakom slučaju da prisustvujem dotičnom događaju i uopšte mi ne bi bilo bitno da li pali gori i da li je čudo ili ne. Predpostavljam da je samo prisustvo čoveka na tako svetoj zemlji čudo po sebi. Ingvar

Naravno da je totalno nepouzdana. Samo nije loše ni argumentovano joj opovrgnuti citat Ingvar

Evo prevoda teksta koji je citiran u vikipediji: Порфирије касније преноси причу коју му је испричао митрополит Јерусалимски. Према томе, када је Ибрахим паша (египатски генерал) био у Јерусалиму желео је да потврди аутентичност чуда, па је рекао патријарховим помоћницима да му се омогући да буде унутар светилишта током обреда. Ако се буде уверио да је чудо аутентично, поклониће велику суму новца, али ако би се испоставило да је превара, рекао је да ће им запленити сав новац који су оставили ходочасници и да ће раскринкати превару свим европским новинама. Посланици Митрополит Михаило из Петре, Митрополит Данило из Назарета, и владика Дионисије из Филаделфије састали су се да разговарају о понуди. Михаило је тада признао да он пали ватру из кандила које се крије иза мермерне иконе Васкрсења Христовог. Због тога су одлучили да моле Ибрахима да не узима прилоге из црквене ризнице, и да не разоткрије тајну хришћанског обреда, зато што би руски цар Николај био веома несрећан када би се то десило. Ибрахим паша је стога одлучио да не притисне ту ствар. Али од тог времена свештеници гробнице престали су да верују у чудо силаска благодатног огња. Порфирије наставља ... Митрополит је додао да само уз помоћ Бога може да се очекује да ће се (наша) лаж прекинути. Само би Бог тада био у стању да смири све оне људе који сада верују у чудо Велике суботе. Али, не можемо ни почети да размишљамо о оваквом потезу. Растргли би нас на самом прагу храма Светога гроба. Обавестили смо патријарха Атанасија, који је тада живео у Цариграду, о уценама Ибрахима Паше, и у нашем писму смо написали "света ватра" уместо "благодатни огањ". Изненађен овом променом блажени старац упитао нас је: "Зашто зовете благодатни огањ другачије?" Ми смо му рекли истину, али и додали да је ватра запаљена у храму помоћу скривеног кандила, и како је на крају крајева то свети огањ јер долази из светог места. (Книга битија моего, том 3, стр. 299-winter) Kao Hrišćani ne bi smeli da lako prelazimo preko kritika koje nam drugi upućuju. Ingvar

Želim da dopunim samo, da je neozbiljno odbacivati svaku želju za izučavanjem kritika kojih po ovom pitanju ima i koje su makar "navodno" konkretizovane u određenim citatima i svedočenjima. Dakle kritičari kažu ovo (ne ja, ja samo želim da razgovor bude realan): Navodni citat iz dnevnika ruskog pravoslavnog arhimandrita Porfirija (Uspenskog) A hierodeacon who penetrated into the shrine of the Tomb at the time when, as everyone believes, the holy fire descends, saw with horror that the fire is ignited from a mere icon-lamp which never goes out, and thus the holy fire isn't a miracle. He himself told me about this today" (Kniga bytija moego, vol. 1 (years 1841-1844), p. 671). Vidim da niko ne komentariše ovo. Lično sam sasvim spreman da verujem da je oganj zaista čudo, ali mislim da to i ne moram da uradim i da nisam veći Hrišćanin ako to učinim ili ne učinim. Ingvar

Činjenica da postoje ljudi koji želi da budu Hrišćanim, a da uopšte ne moraju da veruju u stvar kao što je blagodatni oganj me čine srećnim. Ne moram da imam stav po tom pitanju. Možda je istina, zasnovano na svedočenju ljudi (mada uglavnom subjektivno emotivnih hrišćana) Možda je i prevara, zasnovano na argumentima na na primer wikipediji http://en.wikipedia.org/wiki/Holy_Fire na delu Criticism (mada vikipedija piše ono što želi da napiše) Mislim da Hrišćani ne bi smeli da ignorišu kritiku već da se upuste u dijalog sa istom. Ingvar