Magdalina

ово је врзино коло.Тражила сам да демантујете аргументовано кршење канона и намерно сам поставила анализу људи који се у то разумеју,али не и они појма немају као ја и ту причу вртите у круг до бесвести.И то радите заиста сваком па макар вам документовано одговарао.Чим није онако како је већина замислила да јесте,потежу се аргументи да друга страна ништа не разуме појма нема итд.Ја вас поздрављам јер никаквог смисла нема дискутовати са онима чији су аргументи"не разумеш се,не знаш итд"

Ponovo. Sabor je iznad kanona. Kanoni nisu pozitivno pravo. Bezakonje ne može nastati sve dok Sabor stoji kao vrhovni autoritet. Шта је са вама људи?Па сам сабор је усвојио те каноне,ваљда да би их спроводио,а не кршио.

Draga Magdalina, sve što ste postavili u prethodna tri, četiri komentara je čisto prepisivanje sa sajta Vesti online. A, ti "veliki poznavaoci Crkvenog prava" i potpisnici vaših komentara su sve sami "sveci": Slobodan Dragutinović, advokat iz Paraćina; Aleksandar Žikić, adv. pripravnik iz Paraćina; Željko Žugić - Kotoranin, dipl. pravnik iz Beograda; Novica Jevtić, advokat iz Paraćina; Rodoljub Lazić, advokat iz Beograda; prof. dr Marko Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu; prof. dr Milan Petrović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu; Radmila Simić, advokat iz Kragujevca; mr Sonja Spasojević, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu; Branislav Tapušković, advokat iz Beograda; prof. dr Kosta Čavoški, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu; mr Zoran Čvorović, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu Драги Василије а ти то демантуј и није битно ко је писао већ како и шта је писао.Ако је то неистина ако канони нису такви ти ми докажи супротно.Чињеницама.

немам коментар на ову "паметну" изјаву!

Канони и Црквени устав су ваљда је то јасно донети да би се спроводили онако како у њима пише.У противном настао би хаос и безакоње у самој Цркви.Не разумем шта је ту спорно.У реду прихватам да су Владици снисходили,али овде је реч у томе да је незаконски уклоњен из епархије.И то је суштина целе ове приче и случаја Владике Артемија.

Не ово није моја анализа,мој речник је далеко простији,иако се помало разумем у каноне.Ово је анализа људи који далеко боље познају и тумаче Црквено право и ово што је написано може се лако утврдити да ли је истина или није.Може се проверити.А канони у Цркви су веома јасни и прецизни не могу се двосмислено тумачити као светски закони.

Odluka Svetog Arhijerejskog Sabora o trajnom razrešenju episkopa Artemija doneta je preglasavanjem, protivno Ustavu SPC, zbog čega je u Saopštenju i izostalo navođenje njenog kanonsko–ustavnog osnova. Sveti Arhijerejski Sabor ne može nekakvom „većinom” odlučivati mimo svetih kanona i Ustava SPC, jer u Crkvi Istina nije u aritmetici, već u Duhu (Jn. 16, 12-13). Zato apelujemo na Oce Arhijereje, da zbog očuvanja kanonskog poretka Crkve, na vanrednom zasedanju Sabora ponište Odluku o trajnom razrešenju Episkopa raško–prizrenskog Artemija, kao i prethodnu protivustavnu Odluku Sinoda o imenovanju administratora za Eparhiju raško–prizrensku. Pravna priroda navedene Odluke Svetog Arhijerejskog Sabora nije prepreka njenom poništenju, jer se ne radi o sudskoj presudi koja ima karakter res iudicata (presuđene stvari), već o upravnom aktu podložnom promenama. Samo posle toga moguće je pokrenuti kanonski valjan crkvenosudski postupak, u kome bi Episkopu raško–prizrenskom Artemiju bilo omogućeno pravo na odbranu i pravično suđenje. Time bi se poništile teške posledice koje je u Crkvi proizveo tzv. postupak za ocenu kanonske odgovornosti Episkopa raško–prizrenskog Artemija, koji je po svim svojim obeležjima, a naročito po poziciji optuženog, koji se smatrao difamnim (nečasnim), podsećao na srednjovekovni rimokatolički krivični postupak.

Kanoni izričito propisuju da crkvenosudski postupak protiv episkopa započinje podnošenjem „Saboru svih episkopa” tužbe, koja mora biti javna i potkrepljena dokazima (6. pravilo II Vaseljenskog sabora, 132. i 133. pravilo Kartagenskog sabora). Tuženom episkopu se ostavlja rok od trideset, odnosno šezdeset dana (ukoliko u prethodnom roku opravdano nije mogao da primi tužbu) za pripremu odgovora na tužbu (19. pravilo Kartagenskog sabora). Kanoni izričito propisuju da crkvenosudski postupak protiv episkopa započinje podnošenjem „Saboru svih episkopa” tužbe, koja mora biti javna i potkrepljena dokazima (6. pravilo II Vaseljenskog sabora, 132. i 133. pravilo Kartagenskog sabora). Tuženom episkopu se ostavlja rok od trideset, odnosno šezdeset dana (ukoliko u prethodnom roku opravdano nije mogao da primi tužbu) za pripremu odgovora na tužbu (19. pravilo Kartagenskog sabora). U tzv. postupku utvrđivanja kanonske odgovornosti episkopa Artemija, od strane Sinoda i Sabora grubo su prekršene sve navedene procesne crkvenopravne norme. Sinod je 11. februara 2010. g. „pokrenuo postupak za ocenu kanonske odgovornosti” Episkopa raško-prizrenskog Artemija, „u prvoj instanci”, iako nije postojala javna, pisana i dokazima obezbeđena tužba; tzv. „opširni i dokumentovani izveštaj Svetog Sinoda” (navedeno prema Saopštenju Svetog Arhijerejskog Sabora) uručen je episkopu Artemiju tri dana pre zasedanje Sabora, čime mu je uskraćeno elementarno pravo na odbranu, ozbiljno ugroženo već time što je protivno Ustavu SPC (čl. 111) pre toga uklonjen sa uprave nad Eparhijom.

Reč je, pre svega, o čl. 111 Ustava SPC, u kome se propisuju slučajevi u kojima „Eparhijskog Arhijereja može Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti”. Ustav predviđa četiri takva slučaja: kanonska osuda, dokazana nemoć, prestanak jednog od uslova koji se zahtevaju kod izbora Arhijereja (državljansvo, školska sprema i dr.) i opravdana molba za penziju koju podnosi sam Arhijerej. Ova četiri taksativno predviđena uslova ne predstavljaju ništa drugo nego izuzetak od opšteg kanonskog pravila, po kome je eparhijska služba episkopa doživotna (9. pravilo III Vaseljenskog sabora, 16. pravilo IX Pomesnog sabora, 3. pravilo Kirila Aleksandrijskog). Dakle, ratio legis odredbe čl. 111 Ustava SPC je sankcionisanje doživotnog karaktera eparhijske službe svakog episkopa. Kako se u crkvenom, kao i u državnom pravu, svaki izuzetak od pravila restriktivno tumači, to je uklanjanje episkopa sa uprave nad eparhijom od strane Svetog Arhijerejskog Sabora moguće samo u Ustavom navedenim slučajevima, i ni u jednom drugom. Da li su se prilikom „razrešenja” Episkopa raško–prizrenskog Artemija stekli neki od Ustavom propisanih uslova?

Свештениче Иване уз дужно поштовање вашег свештеничког чина до тог закључка сам дошла из искуства јер ништа лепо не прочитах овде част изузецима о Владици Артемију.Жао ми је што моје писање тумачите као провокацију јер ми то намера није.Моје мишљење сам већ казала ато је да је Владика неканонски склоњен из епархије,а верујем да ви каноне познајете много боље од мене.И то је чињеница ако погледате каноне.Ако сам у криву демантујте ме канонима.

Да управо прочитах али не слажем се да стално нешто говори.Много ређе и краће од оних што га оптужују.Људски је и пре свега Хришћански што брине о својој духовној деци-монасима.Или можда није?Чланак је јасан мада ћете овде већ "оплести" по њему.Сачекаћу да видим на који начин.

Слажем се са братом Јустинијаном,јасно је да је владика прихватио одуке САБОРА,јер би га у противном оптужили да прави раскол у Цркви,а раскол је најгора ствар која Цркви може да се деси.Сам Владика је то рекао.Али то само значи да је владика смирено прихватио одлуку сабора,али не доказује његову кривицу.А верујем да ћути из смирања,јер истина се ипак сазна,пре или касније.

На овом форуму ретко пишем,пишем само кад ме нешто толико дотакне да не могу да оћутим.Овде је већина слепа,а ја се не осећам позваном да било коме отварам очи.Толико је очигледних ствари било у случају Владике Артемија,ствари које су збуњујуће,накарадно тумачење канона,никад никаква кривица јавно,документовано доказана,смутљиви одговори,НИШТА НИЈЕ ЈАВНО стављено на увид.Онда смућујуће изјаве појединих владика без КОНКРЕТНИХ ЈАВНО изнетих доказа за оптужбе које су против Владике изнесене и на крају протеривање из епархије.А где то пише ДОКУМЕНТОВАНО да тако може да се ради?Кад се неки владика и у ком случају протерује из неке епархије?Постоје канони и за то.А Што се тиче ревнитеља вере ПРАЂЕДОВСКЕ,осећам ли ја ту дозу цинизма и подсмеха,што би питврдило моје писање у горњем тексту,да се људи који имају другачије мишљење и ставове на овом форуму,другачије и од вашег,називају необразованим?Пардон у ово случају цинично исмејаним?

Не момора нигде документовано писати да је Владика прогнан.И заиста нико га лопатом није терао из епархије.Не разумем зашто се инсистира нс томе"Где пише да је прогнан".Није му дозвољено да борави у епархуји(ако му није дозвољено,онда јесте прогнан јер то није његова воља била),и то је ЈАСНО речено и документовано.Забрањено му је да буде духовни отац својим монасима( не знам да ли је то документовано,али је то Атанасије неколико пута ЈАВНО рекао ) и наравно монахе из епархије нико пушком није отерао,не верујем да их је ико и могао на тај начин отерати јер не би успео.Употребљен је много суптилнији и лукавији начин.Неканонски укалањање владике(што већина на овом форуму не признаје да је тако и ја сам тога свесна као што сам свесна чињенице да је Владика неканонски смењен).одузимање ПРАВА да буде духовни отац својим монасима и промене које су у епархији потом настале.Не знам вама али мени је потпуно природно да под таквим условима монаси крену за својим духовним оцем,О,да рећи ћете "Али они нису добили канонски отпуст( иако су га уредно тражили ) и нису се повиновали одлукама Цркве, и тиме показали да су непослушни ".Али није све црно и бело па тако ни у овом случају.Црква у случају Владике Артемија није поступила по канонима,није се држала правила имала је двоструке стандарде по том питању.Тешка су и смутна времена на жалост тако је и у Православној Цркви,поједине владике нагињу ка екуменизму( илити икуменизму што би учени теолози рекли),мењању Литургије( у чему овај форум овде не види никакву опасност,већ чак и потребу за тим) и неким тежњама ка некаквом либерализму у Православљу,што је по мом (верујем и већине верника )убеђењу страно оном чистом СВетоотачком Православљу. И да,пошто овде оне који заступају овакво мишљење називају необразованим који вероватно посећују Цркву само на Божић и нису прочитали ни једно житије а камоли било какве речи и књиге Светих Отаца а ако и јесу онда их нису разумели,да кажем да Сам на Светим Литургијама редовно,Причешћујем се уз припрему и исповест код свог духовника,читам и Стари али у већој мери Нови Завет,свакодневно,волим житија Светих и уз Божију помоћ и помоћ свог духовника врло дабро знам и разумем речи наших Светитеља јер су веома јасне,недвосмислене,прожете Истином ,Духом Светим,нарочито по питању е(икуменизма),чистоте вере,општења са Латинима и јереси.

Драги модераторе ВЕЧНО ИСТРАЈАН,значи Непромењив у томе Вечно.И ево нас већ оптужбе за јерес.Али нема везе,опраштам ти.Форум ИХТУС је форум који ви овде који пишете вероватно никад нећете разумети.И бесмислено је улазити у било какву расправу на ту тему.А нарочиту шта реч ИХТУС значи је један испразан разговор.Зато

Ми устрајавамо да Живимо по Христу,а само Господ је у Својој Милости и доброти вечно истрајан и Непромењив.Ми нисмо.Зато ми УСТРАЈАВАМО-трудимо се,али некад неуспешно.Падамо па устрајавамо поново уз Божију помоћ.Шта вам је овде не јасно,појма немам.

Па предпостављам да су хтели да извуку ту реч из пепела заборавности.Као што многи данас не знају Црквенословенски,а говорили смо њим у прошлости,не тако давној.А Црквенословенски је прелеп.Српска је реч а то што су је хрвати преузели то није ихтусов проблем.Они нека реформишу свој језик сваких месец дана ако хоће,али још увек су на брдовитом Балкану.

Устрајно драга моја браћо је стара српска реч која се ретко употребљава,напросто зато што је измењена Вуковом реформом,задржала се код хрвата а Срби су је заменили са "истрајно".Не, ихтус нема никакве везе са дотичном издавачком кућом,колико је мени познато,али можда и грешим.Задовољни одговором?

О да хтели људи форуму да дају име ихтис,па погрешили.Како тооолико да погреше?Неке ствари имају најједноставније одговоре.ИХТУС су почетна слова речи које објасних.Никакве мистике.Можда је сад још јасније? 319.gif

Истину Христову Треба Устрајно Сведочити.То значи ИХТУС.Да ли вам је сад мало јасније???

Ха,ха ха...Хипи љубав цвета у земљи Србији...у сред Свете Цркве.

На многаја љета Владико!

Све је нужност! - каже (Павсаније). Подизо сам ја свој ум и ка небесима, и ка небеским телима. И медицином сам се бавио, и философијом сам се бавио... И орфичким записима... Али једно што сам сватио - то је да се ништа ту не може променити! И богови, каже, плачу, и труну, каже, у тамници својој, и ту нема помоћи! Богиња, каже, та, која се зове Нужност (Ананги), она не чује никаквог гласа, и њој се никакве жртве не приносе. Зато што она... ту нема промене! Јел тако? То је детерминисаност постојања! И зато су постојале код Грка и... у старој грчкој митологији, али и у религији, постојао је жртвеник! Храм богињи нужности! Шта је смешно, душо моја?! Све је нужност! - каже (Павсаније). Подизо сам ја свој ум и ка небесима, и ка небеским телима. И медицином сам се бавио, и философијом сам се бавио... И орфичким записима... Али једно што сам сватио - то је да се ништа ту не може променити! И богови, каже, плачу, и труну, каже, у тамници својој, и ту нема помоћи! Богиња, каже, та, која се зове Нужност (Ананги), она не чује никаквог гласа, и њој се никакве жртве не приносе. Зато што она... ту нема промене! Јел тако? То је детерминисаност постојања! http://www.savest.org/001/16-glupost/files/sta-je-smesno.mp3 Владика Игњатије на једном предавању.Мудре речи једног владике. И зато су постојале код Грка и... у старој грчкој митологији, али и у религији, постојао је жртвеник! Храм богињи нужности! Шта је смешно, душо моја?!