ликота

Не каменом Брате.. Од када идем у Цркву( много је воде, морам себи признати... и деценија) од тада протекло, наилазио сам на људе који су као магнетофонска трака понављали: „ Ови су јуче дошли у Цркву, ја сам( са нагласком на ЈА) ишао, када нико није... кад сам ја Славу славио( ла)... кад сам ја Бадњак налагао( ла)... Подсјетише ме реакције појединаца са сајта, који замјерише ” новим„ дискутантима. Па они су ту од деведесет и неке( свака сличност са Балашевићем је намјерна. И увијек помислим... па зар не може бити бољи вјерник од мене неко ко је јуче дошао у Цркву, баш као што се то може односити и на овај сајт. Не би било неког претјерено значајног разлога за ову моју писанију кад ти и такви ” са стажом„( зашто ме та ријеч неодољиво подсјећа на партију... ону што је дијелила књижице, али и бојкоте) не би по правилу отишли корака даље. Откуд та неодољива потреба да се буде ” кристално чист„, ” на линији„, да се ” не скрене са пута„( а у превише су се џада заклињали), да се баци каменом на ” колебљивце„, ” ненародне елементе„, ” петоколонаше„, ” стране плаћенике„, ” црнолатинаше„, ” расколнике„, ” секташе„... Пароле наизглед сукобљене, из различитих епоха, али на наш велики јед непогрешиво помиренејадном те истом( ја је називам) ” бољшевичком„ свијешћу. Неке су од ових етикета и мени приписивали, махом су ти исти од бескомпромисних комуниста постајали бескомпромисни националисти( овдје су се у Црној Гори многи вратили истим путем па од горљивих Срба постали горљиви србомрсци, а ти исти су ме сумњичаво гледали јер нисам био довољно енергичан), па од националиста вјерници, од вјерника ” преподобни„... Ево и овдје морам пазити на сваку ријеч како ми не би прикачили раскол, секташење, непослушност... А ја бих само да останем оно што сам читав свој вијек био. Србин, а не велики Србин, Светосавац, а не ”преподобни„ и ” непогрешиви„, човјек, а не људина... И да никад не сметнем са ума мудрост отачку: ” Највише жубори тамо ђе је најплиће„”

Klackalica Напише по коју ЗАХВАЛНИЦЕ: 0 Ван мреже Пол: Поруке: 79 А падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром Одг: ЕКУМЕНИЗАМ - Пут ка јединству или беспуће уније? « Одговор #50 послато: 11. Новембар , 2010, 22:43:19 » Цитат -------------------------------------------------------------------------------- О ликота по Богу брате. Зашто мислиш да они иду широком стазом. Једно је ићи уском и трновитом стазом спасења, а друго имати ширину и дубину унутрашњег бића. Ако будемо уски и ускогруди ко ће нас слиједити. Ево ти примјер: Теби, као истински православном хришћанину, колико се подсмијавају људи из твог окружења (Срби православни) што постиш, идеш у Цркву итд. Шта радиш? Кажеш ја сам на уској стази спасења,а ви идите широком и ако се видимо или не видимо у рају, или приступаш широка срца, трпиш, објашњаваш, молиш се, у изузетним ситуацијама се омрсиш у току поста, шалиш се, веселиш се са тим људима, истовремено не силазећи са стазе и не затварајући се у себе. « Последња измена: 11. Новембар , 2010, 22:46:19 Klackalica » Пријави уреднику Сачувана -------------------------------------------------------------------------------- Када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином Dejan АДМИНИСТРАТОР Инвентар форума ЗАХВАЛНИЦЕ: 9 На мрежи Пол: Поруке: 4.573 Уби нас незнање!!! Одг: ЕКУМЕНИЗАМ - Пут ка јединству или беспуће уније? « Одговор #51 послато: 11. Новембар , 2010, 22:45:09 » Цитат -------------------------------------------------------------------------------- Клацкалице,можда брат Ликота ужива да је једини праведан у околини који иде уском трновитом стазом и нетреба му конкуренција Пријави уреднику Сачувана -------------------------------------------------------------------------------- ГОСПОДЕ ДА ТИ НИСИ ДОТАКАО МОЈЕ СРЦЕ МОЖДА БИ И ЈА БИО ЈЕДАН ОД ОВИХ ЉУДИ КОЈИ СУ ПРОТИВ ЦРКВЕ АКО ЖЕЛИШ ДА ПОПРАВИШ ОВАЈ СВЕТ ЗА ЈЕДАН МИЛИМЕТАР, ПОПРАВИ СЕБЕ ЗА ТАЈ ЈЕДАН МИЛИМЕТАР ликота Напише по коју ЗАХВАЛНИЦЕ: 0 На мрежи Поруке: 52 Одг: ЕКУМЕНИЗАМ - Пут ка јединству или беспуће уније? « Одговор #52 послато: 11. Новембар , 2010, 22:59:10 » Цитат -------------------------------------------------------------------------------- Овдје је драга сестро ријеч о тежњама за успостављање јединства са римокатоличким јеретицима. Наравно, можемо правити неограничене варијације на тему, искривљивати моје ријечи, приписивати ми хомофобију, шовинизам, подучавати ме да нису само Хрвати римокатолици и слично. Ја се и даље држим теме, а она гласи: ЕКУМЕНИЗАМ - Пут ка јединству или беспуће уније? Ја имам пријатеља и међу Хрватима и међу муслиманима, али не видим какве то има везе са темом. Такође ми није јасно које су додирне тачке са темом иде ли неко у Цркву или не, пости ли, причешћује ли се и слично. Ја без узмицања тврдим да је сваки разговор са јеретицима на горе постављену тему, свака тежња за успостављање јединства са " сестринском црквом", љубљење руке " папи"... грубо огрешење о Вјеру Православну, њене каноне и предање, те као такво за мене представља путовање стазом широком и контрасмјерном од оне којом су газили наши Свети Оци. Ако то моје мишљење тјера некога на цинизам и подругивање( овај пут мислим на Дејана) искрено жалим, па ћу ради мира својег и вашег обуставити ову полемику.

Па јесте, партизани упали у село, убили жупника, а онда усташе освете ради поклали СЕДАМСТО ХИЉАДА Срба у Јасеновцу... а у Лици се организовали четници како би поклали све католике, па онда усташе јадне како би се одбраниле од пошасти направили НДХ `41, а посао завршили `95. Умјесто одговора: Тешко вама усташама Тешко вама усташама Кад устане крв из јама, Кад станете пред жртвама Разапетим на врбама. Хоћете ли покушати Опет мртву дјецу клати У мајчинским утробама, Тешко вама ... тешко вама... Како ће те очи вадит` Кад су давно извађене Виљушкама и камама, Тешко вама усташама... Тешко вама усташама Кад устану покојници На Кордуну и у Лици, Славонији, Мајевици... Тешко вама усташама! Кад зазвоне звона сама Из Клепаца и из Глине, Далмације и Крајине, Тешко вама, тешко вама... Кад поново кам` заплаче Из Книна и Голубњаче, Са Козаре и Мањаче, Тешко вама усташама... Знате л` да над Јасеновцем Никад сунце гранут` неће, Јер из глава мученичких Још гробљанско ниче цвијеће. И страдалне Пребиловце Још паклена мори тама, Опростит вам мртви неће, Тешко вама... тешко вама... Тешко вама усташама! Уздате л` се у Степинца И проклетог фра сотону, Хоће ли вам моћ` помоћи Јеретик из Ватикана Кад вам душе погубљене У најдубљи ад потону, Кад вас лелеком оптуже Сва дјечица недоклана... Тешко вама усташама! Тешко вама усташама, У пакленом огњу страшном Горјећете довијека, Тешко вама, тешко вама... Кад се Страшни Суд огласи, Кад се вјечни плам разгори И у њему сви злотвори, Тешко вама усташама... Ко ће да вас, безумници, Из бездана смрадног спаси, Тешко вама усташама Кад се Страшни Суд огласи! Кад вас међу утварама, Црне сјене злом окруже, Рећи ће те: Тешко нама, Сад се Срби с Богом друже.

Управо се на то( ради оних који се мало праве тоше) односило моје писање о вуковима у јагњећој кожи и о аутоСТРАДИ којом ја нећу да идем јер: " Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претржре, у главу ми памет ућерасте, од тада смо виши пријатељи".

Небеса гледаху са чудом и стравом Шта на земљи човек од човека ради: Повезаном робљу ножем очи вади, У торбама пуним односи Главнику. Али и без очи` ви јунаци бисте, Са молитвом умресте, Христа прослависте. Господе, убијају нас за Тебе сваки дан, Поступају са нама као са овцама кланицама. Гледаху с небеса српски светитељи И сретаху душе нових Мученика, Својих потомака и својих сродника, Што им зверски људи кожу одераше, Ил` на живом огњу живе испекоше. Гледаху, сретаху, и `вако збораху: О мили страдалници, више не тугујте, У небеском Царству са нама ликујте. Пролише крв њихову као воду И не беше ко да погребе. Поколења многа гледаће пећине, У која вас живи крвници ринуше И назваше злобно "псећим пећинама". То ће Срби Светим Пећинама звати, Над костима вашим олтаре градити, Кадом из њих себе и децу кадити. Појте Господу, казујте дела Његова, Јер Он свети крв, памти је, И не заборавља јауке страдалника. И Дунав и Сава и Купа и Драва, Неретва и Врбас, црвене од крви, Покрише се неким сплавовима чудним. То сплавови нису од јелових греда, Нег` од мртвих тела српских Мученика, Што су сада Цркви и украс и дика.

Јустинијане, говориш неистине. Нигдје не пише да је Каја римокатолик. Не видим из чега бих закључио да говори хрватски, а то што пише латиницом, не дај Боже да је то критеријум, па већина Срба користи исту. Понављам, не тебе ради, јер ти се ( надам се) правиш глуп. Немам ништа протиц римокатолика, били Хрвати, Словенци, Шпанци... Имам( понављам) међу њима доста пријатеља. Не смета ми што сам Кају назвао сестром, чак вјерујем да је она добра особа и сигуран сам да би у реалном животу могли бити пријатељи. Ви мијешате мој однос према римокатоличкој јеретичкој организацији чију савјест оптерећују безбојни злочини према мом народу, а која се никад није извинила, а камоли покајала због истих, са односом према обичним људима. Теби бих Јустинијане предложио да смањиш цинизам и остршћену потребу да судиш другима. Мене Господ не може понизити, свега што долази од Њега сам недостојан, па се не бих усудио да ( попут тебе) тумачим Његове промисли.

СВЕТИ ВУКАШИН КЛЕПАЧКИ Небо надамном бијаше крваво и земља испод мене и птице и јасени и очи људске и мајке што дјецу стежу, крв је обојила усташке руке и гркљане пресјечене и душе црне и престрашене срне и жице наоштрене да разум свежу. Свуд око мене самртни крици кркљањем прекланих смрт се церека, прилазим послушно својем убици и ледној оштрици србосјека. Гледам га радознало у угасле очи тражећи у њему остатке човјека пијаног од крви сто му с' каме точи као дјечја суза, као капља млијека. А он силан...распојасан...на гомили мртвој стоји, наздравља опклади добијеној, па он их је забога највише побио, к'о дукате своје жртве са демонским смијешком броји бодући их да провјери је ли који преживио. "Што ме гледаш тако старче, зар си разум изгубио", рикну као звијер рањена и ножем ка мени крену, а ја сам се к'о пред причест своју прву прекрстио радујућ' се ко рођењу самртноме својем трену. "А стах"...помислих"..."Зашто се не бојим, па звијер ми очи копа и режећи месо сијече... зашто тако равнодушно пред џелатом својим стојим, како могу да га жалим док му крв са руку тече?" Па и он је некад створ Божији био, и он душу има, како она само пати, ја му све несрећнику, још на овом св'јету помраченом опростио, ал' како ће кад час дође пред жртвама својим стати? "САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО", шапнух му језиком што је одсјекао и видјех очима својим ископаним страх што му је грчем лице нагрдио, кажу није никад више ни пиле заклао, да се манит проклињао и од људи вјечно крио. А ја се молим за душу његову као и за душе оних које је поклао, можда ме због тога људи Светитељем зову, можда зато памте ријечи: "САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО".

Ја уопште нисам знао да је Каја римокатолик, иначе не бих одговорио. Ја сам горе навео да имам пријатеља међу Хрватима, муслиманима, Словенцима... нисам шовиниста. То не мијења мој однос према римокатоличкој организацији, сматрам да је јеретичка и да треба да се покају како би се вратили Православној вјери. То је искључиво њихов посао и ја то нећу радити. У мојој пјесми нема ни трунке мржње, напротив. Нигдје не генералишем, говорим искључиво о усташком кољачу и крајње је подмукло што ми се подмеће мржња. Молим вас да још једном прочитате пјесму и да ми укажете на мјесто које је недостојно Православља. У противном, доказујете да су ваши наводи клеветнички и злонамјерни, те да су они недостојни Православља.

Каја "Kako je lepa slika tvoga srca,..kada ju ovako prikazujes,sijes i saljes u svet...ono,sto ti srce posjeduje... S,ovim ti sramotis i svoju Pravoslavnu MIROLJUBIVU VERU.. Gospod,pomilij,pomiluj..!" Ја сам госпон своје ријечи упутио особи која ми се такође обратила констатацијом да ме треба бити срамота, а да очигледно прије тога није прочита моје стихове, баш као ни ви. Да сте прочитали не ги бам промакао катрен: А ја се молим за душу његову као и за душе оних које је поклао, можда ме због тога људи Светитељем зову, можда зато памте ријечи: "САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО". Или: "А стах"...помислих"..."Зашто се не бојим, па звијер ми очи копа и режећи месо сијече... зашто тако равнодушно пред џелатом својим стојим, како могу да га жалим док му крв са руку тече?" Па и он је некад створ Божији био, и он душу има, како она само пати, ја му све несрећнику, још на овом св'јету помраченом опростио, ал' како ће кад час дође пред жртвама својим стати? Који стих то срамоти Православље сестро? У којој је мојој ријечи мржња госн. римокатолик? Мене ваш бијес и јагњећа кожа коју тако олако одбацисте ни најмање не дотичу. Жиле Фригановић није био усамљен у својим звјерким злочинима, напротив, превише је римокатоличких свећеника благосиљало србосјеке, а папа јее био главни идеолог злочина. Нисам примијетио да се неко покајао или извинио због Јасеновца и осталих стратишта. Ето ви госин се осмјелисте да мени запријетите светим Вукашино. Не знам због чега ме ни то не чуди. Мене чуди и жалости понашање моје сестре, и њена помисао да сте ви већи пријатељ Православља од мене. Нека јој Господ отвори очо, баш као и свим осталим " хуманистима" који су ријешили да се још једном спуште на ваше уже. А толико се пута то уже претрже!

Kako je lepa slika tvoga srca,..kada ju ovako prikazujes,sijes i saljes u svet...ono,sto ti srce posjeduje... S,ovim ti sramotis i svoju Pravoslavnu MIROLJUBIVU VERU.. Gospod,pomilij,pomiluj..! Шта да радим сестро, та слика није можда лијепа, али је је не мого, нити желим исбрисати. Чак се поносим том сликом, тиме што сам је сачувао ОД ТЕБЕ, И НЕЋУ ДОЗВОЛИТИ ДА ЈЕ ИЗБРИШЕШ ,баш да не бих осрамотио своју МИРОЉУБИВУ ВЕРУ. Зато: " САМО ТИ ДЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО."

То што, г. Андреју, тумачите моје могуће помисли, натурате ми их без икаквог мог наговјештаја, а онда на основу њих( понављам, јер понављање је учитељица историје, ваших претпоставки) доносите суд о мени, ипак говори ИСКЉУЧИВО О ВАМА. Узгред, толико сте несувислих стереотипа и паролица на овој теми поновили, да сам помислио на не би било згорега да и ја ПОНОВО подсјетим на Мученике Србске који су истински осјетили " љубав" " сестринеске нам цркве" и " светост" њених идеолога.

Овај линк сте већ постављали па сам га уклонио пошто нема потребе да га понављате. Ако по Вашем мишљењу то значи да сам уклањањем поновљеног линка неко ко подржава усташтво, то онда више говори о Вама него о мени. Андреј Р. Протић

Па добро, онда нисте ни требали постављати тему. Или сам требао дискутовати о нечем друго, или се у цјелости сложити са тобом како те не би саблазнио да причаш о мојим гријесима, пребацујући ми управо да се бавим туђом, а не својом греховношћу. Каква контедикција. Ово што горе написа Брат клацкалица( превари ме род) заиста не могу коментарисати. Код навода: "љубимо папу у руку, шта ако је то ред, као по селима кад се љуби старо чељаде и не мора значити узимање благослова (ко га даје папа !? немогуће), називање сестринском, шта је ту спорно. Ако се слажемо да је православна Црква једна апостолска, што не бисмо могли, римокатоличку ради и наше жеље да се врати Истини да називамо сестринском црквом. сам одустао.

Овдје је драга сестро ријеч о тежњама за успостављање јединства са римокатоличким јеретицима. Наравно, можемо правити неограничене варијације на тему, искривљивати моје ријечи, приписивати ми хомофобију, шовинизам, подучавати ме да нису само Хрвати римокатолици и слично. Ја се и даље држим теме, а она гласи: ЕКУМЕНИЗАМ - Пут ка јединству или беспуће уније? Ја имам пријатеља и међу Хрватима и међу муслиманима, али не видим какве то има везе са темом. Такође ми није јасно које су додирне тачке са темом иде ли неко у Цркву или не, пости ли, причешћује ли се и слично. Ја без узмицања тврдим да је сваки разговор са јеретицима на горе постављену тему, свака тежња за успостављање јединства са " сестринском црквом", љубљење руке " папи"... грубо огрешење о Вјеру Православну, њене каноне и предање, те као такво за мене представља путовање стазом широком и контрасмјерном од оне којом су газили наши Свети Оци. Ако то моје мишљење тјера некога на цинизам и подругивање( овај пут мислим на Дејана) искрено жалим, па ћу ради мира својег и вашег обуставити ову полемику.

Не знам чему питање о каквом јединству ЈА говорим. Па ваљда је тема: ЕКУМЕНИЗАМ - Пут ка јединству или беспуће уније? Да се овдје неко не прави помало луд? Немојте ви само да се љутите на мене кад вас молим. Немам ја намјеру да вас спречавам, свако бира свој пут. За мене је и даље вријеме мајсторско решето, па ћу покушати да и даље газим овом уском и трновитом стазом, овако заостао, застарео, превазиђен... не спречавајући друге да користећи благодати " прогресивног свијета" користе модерне аутоСТРАДЕ.