Да ли примећивање одређених особина - које је, наравно, и упознавање оног Другог пред којим стојимо и чије искуство саживљавамо - а затим и констатација о истим (= особинама, било + било -), односно уврштавање Другог о којем смо стекли одређени став у дијалошку (= што ће рећи христолошку... диа+Логос - кроз Христа) односност свих нама блиских Другости - нужно "Одмеравање других као негативан аспект савременог фарисејства"???
Где су границе...? А при том не мислим на џангризаво испољавање властите зловоље... И наравно никад не заборављамо: