Ванда

Само Црквене празнике, светом Литургијом празнујем и Славу поред свете Литургије и обичајно код куће са гостима. Други празници, не-Црквени ме не занимају јер не видим смисао у томе.

Лијепо пише у Светом Писму "Чувајте се квасца фарисејског..." а ово код нас јако личи, толико личи да ме душа боли и не могу да вјерујем колико је тај квасац набујао и како преплављује нашу Свету Цркву. За мене је ово што је урађено тако тужно да ето не могу да дођем себи ових дана. А данас на Светој Литургији кад је читано Јеванђеље како ми је све то јако јако личило на ово данас. Можемо ми да сад филозофирамо и причамо шта ће бити шта је било али добро никако није.

Слажем се с тобом. Шта је Литургијска обнова, која је на овакав начин спроведена, донијела- донијела је раздор међу вјерним народом. Да ли је тај раздор управо циљ? мени тако изгледа. Јако ми је жао због тога и видим да се Срби опет дијеле и увијек дијеле. Лако је онога који има другачије мишљење о нечему стрпати одмах у кош јеретика, расколника или зилота, али треба се запитати и ови и они да ли сам "ја као ја у праву", тј да можда случајно онај други је у праву и да јесте у Истини. Мени је жао кад видим на овом сајту да је лакше разговарати са католицима и муслиманима и трудити се да их не увриједиш што наравно и треба се трудити, а о људима православним који мисле другачије а није доказано да нису у праву се не жели ни разговарати. Ово мислим и на све друге сајтове.

мој први утисак кад сам одгледала филм је био јако тежак, међутим мислим да не треба гледајући овај филм упоређивати га са Острвом. Главни глумац заиста није за ову улогу Ивана Грозног просто му некако не приличи а изврстан је у Острву. Тако да они тренуци молитвени Ивана у филму су некако мало чудни. Заиста се стиче утисак неке прелести тог цара. Међутим онај митрополит је изврсна личност одлична, али за то се мора одгледати до краја. Мислим да је ту приказан само један дио владавине Ивана Грозног и постоји сигурно још али се зауставља у тренутку кад он сам остаје. Да ли ће се он ту заиста покајати? то није до краја испричано. Ја не знам много о овом Цару али то је било заиста сурово вријеме, сјећам се како су се у оном филму Андреј Рубљов царски војници обрачунавали са богумилима и са оним лакрдијашем. Тако да је то вјероватно било тако. Страшно. Онда детаљ са оним медвједом кад медвјед све убије чак и ону дјевојчицу удари шапом а митрополит прође поред а медвјед га некако ни не осјети да је прошао. Тај митрополит је имао чисту душу истинољубиву. Сад послије дужег времена још увијек помислим на тај филм и мислим да ипак није промашај , једино не знам то за историјске податке о Цару. У Прологу има један детаљ: Расуђивање 28. фебруар- "Ретком неустрашивошћу одликовали су се јуродиви Христа ради. Блажени Николај трчао је по улицама града Пскова правећи се луд, укоревајући људе за њихове тајне грехе и проричући оно што ће им се догодити. Када Цар Иван Грозни уђе у Псков, сав град беше у страху и ужасу од грозног цара. Пред сваком кућом беше положен хлеб и со као добродошлица цару, но народ се не појављиваше. Када началник града пред црквом поднесе цару на послужавнику хлеб и со, цар отури послужавник и хлеб и со паде на земљу. Тада се пред царем појави блажени Николај, у дугачкој кошуљи, опасан конопом, јашући на штапу као дете, па узвикну : "Иванушка, Иванушкаједи хлеба и соли а не човјечје крви" Појурише га војници да га ухвате, но он одјури па се сакри. Сазнавши цар о овом блаженом , ко је он и шта је посети га у његовој тесној одаји. Била је прва недеља Часног поста. Чувши да му Цар долази у посету Николај нађе комад сировог меса, па кад му цар ступи у келију , Николај се поклони и понуди цару месо:"Једи Иванушка, једи! Љутито му одговори грозни цар "Ја сам хришћанин и не једем месо уз пост" Тада му брзо одговори Божији човек "Та ти чиниш и горе:храниш се човечијим месом и крвљу, заборављајући не само на пост већ и на Бога!" Ова лекција дубоко уђе у срце цара Ивана и он постиђен одмах напусти Псков, где беше наумио учинити велики покољ." У једном филму о Николају Гурјанову кажу да је Иван Грозни био свет... тако да је то онако баш неразјашњено (мени). Заиста ме занима ако ти (или неко други) знаш нешто више о њему. поздрав

Ма то никако није моје становиште тако да ни не знам логику већ како рекох једноставно вјероватно ми је то или рекао неко или тако нешто па сам имала мисао да то можда и јесте. Зато и питах.

Једно питање јер сам у некој као недоумици. Да ли је исправно размишљање да убица преузима на себе гријехе убијеног.... то сам негдје чула па сам се сад тога сјетила... ово питам теологе и свештенике, јер ме занима шта о томе заиста пише у теологији и да ли то уопште има??

Дјеца се угледају на родитеље, посматрају их и опонашају, тако да примјећујем да мој најстарији син често млађима говори ријечима како ја имам обичај да се обраћам њему. Мора им се причати шта је добро а шта није али они ипак највише посматрајући уче. И ја сам учила од својих родитеља и они мене нису васпитавали у хришћанском духу и иако се трудим да дјецу васпитавам у Хришћанству често у том самом опхођењу исплива оно како су мене моји васпитавали мада често мислим да тако не бих требала па ми буде жао. Сваком дјетету треба прићи као посебној личности јер на свако дијете различито дјелује и казна и попустљивост. Мислим да се ипак дијете рађа као потенцијално стидљиво а друго као комуникативно, вјероватно на то утиче и однос родитеља али од више дјеце нека су сасвим комуникативна а неко буде баш стидљиво, опет на то утиче и колико су сами родитељи комуникативни а колико повучени у опхођењу са другим људима. Дјецу треба по мом мишљењу заштитити док су мали што више можемо од вулгарности свијета и бестидности. Што касније упознају оно вулгарно и настрано они ће као мало већи већ знати да процјене шта је добро а шта није. Имаће у старту одвратност према свему што је ружно и ненормално данас. Треба му рећи и дати одговор на сва питања али само колико пита и посебно му објаснити колико Бог има значај у нашем животу од стварања тј зачећа па даље. Да схвати да све што у животу бива има ту Божију страну. Јер не би било лијепо да о својој сексуалности једног дана сазнаје од вршњака јер онда то зна бити јако ружно сазнавање.

hvala

Само једно питање.... може ли ми неко написати како да снимим на комп овај филм. Тј који ми треба програм да то снимим јер кад сам пробала нема никаква опција.... Можда није баш мјесто сад то да питам али баш бих вољела....

Е због оваквих глупих шала стварно размишљам да не идем ни на какве форуме, на једнима пљују на другима се подсмјевају стварно браћо Хришћани свака вам част!

Веома ми се допада како је испевао Војо Билбија псалме, а из Духовне лире ми се највише свиђа Брује тихо звучна звона, .... заборавила сам како се зове. Ми кад негдје путујемо супруг и ја аутом увијек пјевамо Духовну лиру има она књижица са Христовом иконом, плава... и то ми се јако допада. Hristos vaskrse

Ја себи кажем ма шта губим више вријеме на том интернету и као ма нећу више ни на форум ни онако да нешто гледам... онда опет чим укључим комп .... морам да видим шта има ново на isus-sinai

Мислим да су сви људи склони неком гријеху више или мање па се онда морају ако су православни и свесни тога, да се боре против тог гријеха. Православан човјек зна да су то све обмане оног непомјаника и његова мржња према човјеку и жеља да га узме под своје. Хомосексуализам је исто склоност ка гријеху јер је гријех бити са истим полом у односу, и то је блуд али још неприродан блуд. тако да се против тога сам човјек мора борити исповјешћу и не чињењем. Тај не мора бити ни са особом другог пола ако не жели, али ово мора избјегавати. То је вјерујем јако тешка борба али кад људи успјевају да се и од природног блуда одвоје и да не чине тако исто и ови требају да не чине и да одбацују те помисли. Можемо се ми вадити на гене и на неке породичне склоности и на болест али зна се шта је по Богу а шта није. Ово стварно не може бити по Богу већ је потпуно огреховљење. Данас је тако све дозвољено у друштву и дјеца сазнају прерано оно блудно а онда послије им то постаје неинтересантно и они једноставно срљају све више у оно што је донекле данас табу. Једноставно људи су толико далеко отишли у својој општој изопачености да само смишљају шта би још одврано чинили. А код већине становништва оно што је по Богу и што је нпр. породица, брак, љубав духовна - њима је то смијешно и застарјело. Тужно јако тужно, али онај ко је православан и причешћује се у Цркви Христовој и труди се у Христу мислим да треба да гледа на тај хомосексуализам ако га осјети код себе као на још једну замку коју мора одмах да одбаци јер ђаво никад не мирује. isus-sinai

Hristos voskrese, evo pokušah ćirilicom ali nešto mi komp ne da pa iako stoji da je ćirilica a ono latinica.... ma nema veze... Malo mi je sad nezgodno da tačno odjelim ono što samo ja mislim od onoga što sam čitala jer se to vjerovatno sve spojilo u nešto što je kao opet što mislim 31 Vjerujem da je Edenski vrt bio na zemlji ali u nekom drugačijem vidu ne ovako truležnom i materijalnom kao što danas vrt izgleda i da je bio materijalan ali nije bio propadljiv i truležan... nije bilo godišnjih doba i opadanja lišća već uvijek ono neko najlepše kad je baš onako kao je da ne poželiš drugačije. To kad kažem materijalan mislim da je postojao kao neka oblast, ali je vjerovatno bila u skladu sa Adamom i sa njegovom prirodom. Životinje su bile pitome i nisu jele jedne druge već sve samo travu. Sve je osjećalo prisustvo Boga i njegove blagodati i radost, mir i ljubav. Mislim da Raj neće biti na zemlji već negdje u nekom drugom duhovnom Nebu i kad svi ljudi vaskrsnu i uzmu svoja tijela ona će biti opet po prirodi vjerovatno slična onom prvobitnom Adamovom možda još savršenija i mislim da će u Raju biti (tj već jeste) Hristos i Anđeli i Presveta Bogorodica i ljudi koji su zaslužili tu da budu. i Ja vjerujem ne mogu ni da zamislim to sve jer da mogu bar malo da pretpostavim vjerovatno bih se mnogo više trudila sad u ovom životu da zadobijem taj život u Raju. Eto to je neko moje mišljenje nadam se da nisam nekom riječju sad ovim Boga povrijedila.

Па и ја бих баш вољела да дођем са породицом ако Бог да

Баш тако

Овако некако ја то све доживљавам. Углавном су око мене људи који нису православни тј који не иду на св. Литургију и не причешћују се, врло често се сусрећем са онима који нису ни крштени или су пак неке друге вјере. И видим да је велика разлика између атеиста и оних који вјерују у једног Бога, па били то муслимани или нека друга религија која није многобожачка. они који вјерују у Бога ипак на неки начин схватају мој живот као вјерујућег јер и они вјерују у Бога. Атеисти често исмијвају уопште вјеровање у Бога јер им је то колико ми се чини нешто назадно по њима примитивно и са онима који су атеисти јако је тешко причати било шта на ту тему јер углавном нису ни заинтересовани. Атеисти су ми и у породици мислим широј и чим било шта се каже или кажем о Васкрсењу мртвих или о Христу код њих се створи као неки зид неразумјевања. Једноставно не могу да приме. Имам и неке пријатељице које нису крштене и видим да нису спремне да се почиње било какав разговор на тему о вјери, али са људима кје не занима духовно једноставно о томе и не разговарати. Има других тема па да људи буду пријатни једни другима. Али та комуникација са људима ван Цркве постане тако врло површна и ја једноставно видим да хтјели не хтјели мој супруг и ја се сад дружимо само са људима у Цркви јер ту налазимо заједнички језик.

то је ваше мишљење....

Па духовник је жив човјек увијек постоји комуникација.... па лијепо кад доктор каже није пожељно и сл, онда фино попричати са свештеником и лијепо видјети може ли се... и ето

Ја сам прво родила два дјечака па онда дјевојчицу и пред крај трудноће сам само мислила биће Софија, Софија. Једном на св. Литургији кад сам била у Земуну служио је отац Димитриос и кад дође да се каже Премудрост он је на грчком рекао Софија и мени се то много допало и тако јој дамо име. А она сад не да рећи да се другачије зове нпр кад јој тепамо увијек каже не ја сам Софија. Занимљиво је то са именима. И заиста то што кажете тако срасте за дијете да не можеш послије да замислиш да се другачије зове.

Виловски је повод али не и разлог овога што се ради са владиком Артемијем.

Мислим да од раскола је прошло јако пуно времена и њихов начин живота у Цркви се јако промијенио и није само Филиокуе и примат папе већ поред тога и начин размишљања о свему је другачији. Вољела бих да сви људи на овом свијету се спасу али кроз Господа нашега Исуса Христа. То бих вољела. А да се тај раскол премости и да се превазиђе или да га нема ја то не могу да повјерујем да је могуће. Нисам сигурна да они служе Богу. Дјела нису баш у складу са Христовом ријечју. Овдје мислим на њихову институцију и начела и како она дјелује у свијету, не мислим на обичан народ који је као сви људи има и добрих и лоших као и код нас православних.

Дража је ово од срца написао и не може се разграничити све у животу све је јако прожето. Ако постоји једна врста медијске блокаде у држави и народ је незадовољан колико је наш народ углавном незадовољан онда тај народ мора да викне и каже па послије сноси посљедице. А ово што се сад дешава у Цркви код нас Срба је управо црквена политика и мало се сви понашају као неки посланици. И ово силно препуцавање ових и оних па ево само да погледамо на интернету православне сајтове видимо како се ми хришћани понашамо као прави политичари ( свађамо се)..... Христос вјероватно плаче гледајући све нас заједно велике "праведнике"

Зна се ко се боји крста и не воли га "Слава Господе Крсту твоме часном, нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од лица Његова они који Га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња, тако нека изгину беси пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш бесе силом распетог на теби Господа нашега Исуса Христа , Који је у ад сишао и сатро силу ђавољу и Који нам је даровао тебе, Крст свој часни, за прогнање сваког противника. О пречасни и животворни Крсте Господњи помажи нам увек са Пресветом Дјевом Богородицом и са свима Светима у векове векова."

Христос Воскресе! На интернету има сигурно много више грозних и слика и сајтова и прича већ Богу угодних, тако да то већ врло добро знамо сви. Ово ми личи као некад кад су противници Бога улазили у храм и скрнавили светиње и иконе свете. Свијет је доста изопачен и људи су, тако да мислим да треба стално пуштати у свијет нешто лијепо и добре мисли и молитве па да свијет мало постане бољи бар мало, па да се то што је тако мрско пред Богом мало засени и да стане оно право истинско пред људски вид и срце. 0311_womens 0202_238 https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Hristos_vaskrse.png https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Hristos_vaskrse.png Hristos vaskrse Hristos vaskrse Hristos vaskrse Hristos vaskrse Hristos vaskrse Hristos vaskrse Hristos vaskrse Hristos vaskrse