Сузана Д.

Наравно, тема је комплексна; али… ми смо ( послиједично) здесетковали сами себе. И даље тога нисмо довољно свијесни. И не радимо на промјени те свијести – бар ми се тако чини. Нема једноставног које је одвојено од комплексног, не можемо ни економију гледати одвојено од духовног. По једној страни имамо идеализирану слику о себи; не сагледавамо реално узроке и послиједице свега, што се је издогађало. Гдје су конкретни циљеви, ставови, животно реални и покајнички , Богом благословљени. Као да је лакше све изопачити, па онда кукати на судбину злу. Ево ти слике на самом форуму. Сви у неком обрамбеном положају. Само кривце набрајати, еј, дал је то здраво? А закон сјетве и жетве?

Шта смо ми Срби урадили близу ужаса геноцида над неким у ТРИ НАВРАТА? На ово питање, о нашим ужасима, могли би да одговарамо у недоглед.Сами себе уништавамо. Констатација о властитој непогрешивости, над – правичности…излази из уста секташа, који од себе стварају култ, …а ми чекамо Бога живога, Јединог Судију.

По професији сам економиста, радила сам у рачуноводству .Преквалифицирала сам се и сад радим у социјалној служби – помажем инвалидима да се запосле, да се укључе у активан живот кроз разне форме . Овај ме посао јако весели и једини је до сада у коме видим смисао 0442_feel. Радим и простовољно у ликовној радионици за наше рехабилитанте , што је опет везано за мој основни посао и за мој најдражи хоби .

Ја живим у ркц средини и доживљавам тај обичај као нормалан, лијеп.Колегице донесу слике своје дјеце са прве причести, они славе, окупљају се у оквиру фамилије. Сами обичаји и лијепе фотографије не говоре ништа о правој вјери , етици, моралу и слично.Моје је једино да никога не судим. Рим. 4. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи. 8. Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо. (Зач. 114).

Монах Пахомије – Душа човекова Господ је највиши Ум.И човеку је Он дао такав ум, који има способност да се необично брзо развија и испуњава сазнањима. Ми видимо како деца у току седам или осам година стичу у главним цртама сазнања о свему што постоји у свету, сазнања која су стицала многа поколења у току читавих хиљада година. Али ум човеков, развијајући се и усавршавајући, што више стиче знања, тим више увиђа да су та сазнања још увек несавршена и непотпуна, и идући напред и све даље, не види краја у достизању пуноће знања. Човек тежи да сазна све, јер су сазнања храна за његов ум. Он се не задовољава знањем о земаљским предметима, потребним за његов телесни живот, он измишља и конструише разна сложена оруђа, да проникне у тајне далеког звезданог света. Видећи зависност једних предмета од других,идући од узрока до узрока,он тежи да упозна првог Узрочника свега што постоји, и ова тежња урођена је у саму суштину нашега духа. Душа човекова не само да мисли, жели и осећа, него још, као у огледалу, види своје мисли, жеље и осећања.То је самосвест човекова. Човек види да оно што влада у њему јесте ум. Кроз ум он не само познаје себе и свет који га окружује, него и управља собом и својим телом, које је само оруђе душе; кроз ум управља и предметима видљивог света и царује над живим створењима; он ни један корак не учини без циља, без ума,зато и Бога не замишља друкчије него као највиши Ум, који је све створио са мудрим циљевима, и стварно дознаје многе циљеве и намере Творца у Његовим створењима. Господ је све учинио да би човек признао да Он постоји и да би га познао. Он је даровао човеку висок ум, али у исто време, призвавши га из непостојања у постојање, затворио дух његов у мало тело, које зависи од околног света,поставио га усред огромне васељене, која га запањује величином и мудрошћу свога уређења. Уосталом, да би стекао уверење о постојању највишег бића – премудрог Творца света, не захтева много знања. Бог је удесио тако да и људи са малим знањем могу да пробуде у дубини душе своје од Творца усађену мисао о Њему, као најсавршенијем и највишем Бићу, ка коме сви треба да теже и да му се приближавају и умом, и вољом и срцем. *** Душа је сила жива, проста ( несложена) , бестелесна, по својој природи телесним очима невидљива, бесмртна,свесно – разумна, без видљивог лика, која делује кроз органе тела и даје му живот и узрастање,осећање и моћ рађања. Душа је – по природи слободна,обдарена способношћу хтења и деловања,изменљиве воље,има ум, не као нешто различито од ње,него као најчистији део себе саме. Јер, што је око у телу, то је ум у души ( Свети Јован Дамаскин)

Evo kako to radi Ksenija Kseniya Simonova's Amazing Sand Drawing

Читам књигу нашега оца Александра Шмемана, коју је брат поставио на форуму, па издвајам један цитат за све нас Из књиге - НАШ ЖИВОТ У ХРИСТУ, ХРИСТОВ ЖИВОТ У НАМА ИЗАБРАНЕ БЕСЕДЕ, ЕСЕЈИ, СТУДИЈЕ И ОДЛОМЦИ ИЗ “ДНЕВНИКА 1973–1983.” И смрт некрштених је “прогутана победом” Христовом Уторак 20. октобар 1981. (...) Колико мисли, колико “откривењâ” која навиру док држим предавање. Јуче (тема – “Литургија смрти”) говорио сам о “проблему спасења”, васкрсења некрштених. И одједном ми је постало тако јасно да није ствар у томе – да ли су они знали или нису знали Христа, да ли су поверовали у Њега или не, да ли су били крштени или не, већ у томе да Христос зна њих и да је Христос Себе предао њима и за њих. Зато је и њихова смрт била “прогутана победом” [1. Кор. 15, 54], зато је смрт и за њих сусрет са Христом. Исто тако и питање Суда. Суд неће бити о догматичким питањима, већ о “благу срца”. Суд ће бити сâм њихов сусрет са Христом. ...

Наравно је за све који не вјерују а и противници су наше вјере у Господа Христа, Сина Божијега и нашега Спаситеља, да полазе од рушења темеља наше вјере, а то је васкрсење Господа Христа. (Зато почетна лаж – није разапет). Тако и Писмо каже , да би без Христовог васкрсења узалудна била наша вјера, и без искупљења ми били под влашћу гријеха и смрти. ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 17. А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својим. 47. Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба. 48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески. 49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. 50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост. 51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити, 52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити. 53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт. 55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа? 56. А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон. 57. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа. (Зач. 164). Отац Лазар Милин – Научно оправдање религије Спаситељ наш је заиста тражио веру од оних који му прилазе. Али не слепу и безразложну, него образложену. Он каже својим противницима: “Испитајте писма…и она сведоче за мене” (Јн.5,39). Спаситељ чини чуда и пророштва да би убедио своје ученике и све друге који се тиме интересују,да је Он заиста Син Божији.И то Он отворено каже:” Ако речима мојим не верујете, делима мојим верујте…”( Јн.10, 25 и 38).Исто то чини и са својим пророштвима која употребљава као доказ свога божанскога свезнања ( Јн.13.19; 14.29; 16.4). Поједине истине свога учења, као на пример плаћање пореза ћесару ( Мт.22.15-21), о васкрсењу мртвих (Мт.22.23-33), о томе чији је син Христос( Мт.22.41-46), о жени ухваћеној у прељуби( Јн.8.3-11), Спаситељ доказује и брани тако логичним одговорима, да су противници задивљени просто занемели, и нико га више ништа не смеде запитати( Мт.22.46). Спаситељ шаље своје ученике на проповед Еванђеља, и шаље им Духа Светога да их научи свакој истини ( Јн.14,26). Ми из апостолске проповеди видимо да они говоре логично, доказујући да је Христос обећани Месија ( Дел.ап.2.1-40); 3, 11-26; 4, 19-20). Они прихватају и чак заподевају дискусије са својим слушаоцима. Тако, на пример, св.Стефан Првомученик износи пред Јеврејима тако силну апологију Христова Божанства,а са присутним противницима из разних школа имао је дискусије у којима је говорио тако логично и убедљиво, да се нитко није могао супротставити премудрости у Духу којим говораше.( Дел.ап 6. 8-10). Апостол Павле у Атини се препираше са Јеврејима и Грцима епикурејцима и стојицима сваки дан (Дел.ап.17. 17-18), уносећи у своје дискусије чак и познавање паганске философие (Дел.Ап.17. 19-28). Кад апостол Павле говори Коринћанима о васкрсењу мртвих, он то излаже апологетски,чак полемишући са онима који то оспоравају. Принципијелну могућност васкрсења он доказује паралелом са чињеницама из природе, као што је на примјер клијање зрна које иструливши донес енов род. Ово поређење које је очигледно позајмио од самог Спаситеља( Јн.12, 24) изгледа му толико логично, да он назива безумником онога који не увиђа логичност те паралеле.( 1.Кор.15,36). А стварност будућег васкрсења доказује чињеницом Христова васкрсења. Ако је Христос васкрснуо, онда је Бог, као што јет о о себи и говорио. А ако је Бог, онда је Његово сведочанство бескрајно истинито,макар оно надмашивало наш разум.

Зовем се Љиљана, волим наше Православље, зато сам на форуму. Осим мога занимања, привлаче ме многе, многе друге љепше ствари. Лутах тако по понеким форумима, али су ме разочарали. 0110_hahaha Нема ништа срцу милије од молитве Богу, а што се других људи тиче, дајем предност разговору у четири или више очију. Мислим да је мање цинизма , злочестости а више културе и љубави кад је разговор у живо. Свиђа ми се што су и свештеници на форуму, мада их овдје доживљавам ко браћу у вјери , а не као клер. Тешко ми је нешто рећи о себи а посебно када то није присила, као пријава на радно мјесто и слично 0104_cheesy!!! Поздрављам све чланове форума.