сестра александра

Помаже Бог,свима Вама,,како у самом излазу у етер,човек мора бити спреман за комуникацију,како одређеном вокабуларном културом,тако и темом на коју се позива,да одговори са речима или ријечима,каквим жели,водећи рачуна, о не псовању,образовању и свему ономе што једна цивилизована комуникација захтјева или захтева.Интернет систем комуникације,како човека може унапредити тако и понизити и осрамотити, сам себе својим незнањем,а незнање је најгоре,такви нас данас гуше и својом глупошћу успоравају.Фонд или дијапазон ријечи,или речи, са којима располажемо, у директној су вези, са читаности самог појединца,али не романа или стрипова,него правог дјела или дела књижевне квалитете,тако и оног самог образовног статуса.Веома је поражавајуће и смијешно,срамотно,како се неки оглашавају,зрели и читави људи,да тако кажем,а још већа срамота и Хришћани,па би да држе нека предавања полуписмени и у сваком погледу, мученици, ограничених схватања,јер школе су и данас отворене и увек биле,али детињство и оно из куће прошло,још до седме године.Данас постоји језик мржње,незнања и глупости,част јединкама,па зато срљају многи и падају.Није лако бити интелектуалац и академски грађанин овог све више пропалог друштва,нема више књижевних норми,а кодекс понашања је сведен на увреде и све у одичном облику у комуницирању са другим.

Помаже Бог,свима вама,који сте на путу знања и познања Хришћанаске вере,која нас учи да волимо и поштујемо наше духовнике,било да су свештеници,монаси,вероучитељи,владике,митрополити и сви они,који одговорно стоје за све нас пред лицем и ликом Божијим,велика је то одговорност и страх,зато вас све молим,поштедимо се,уздржимо се, разно разних клевета,питања,осуђивања,и свега тога,као и хвале и похвале,дивљења,јер то све штети спасењу душа наших духовника,па тиме и нас самих.Него, слушајмо речи њихове,поштујмо их,мењајмо прво и увек себе,учествујмо на Литургијском Сабрању Славећи Господа.Неко мудар човек рече,да је најскупља неизговорена реч,па се и ја тога држим,те ме то води кроз цио живот.Много сам себи несреће нанела,својој души,само кад би помислила нешто, да би изменила или да би приговорила духовнику,нека ми Господ опрости,јер тад аутоматски улази ђаво и руши све,ето гордости,мржње,високоумља,и свега што те одваја од спасења,ево послаћу вам само слику и нека она буде опомена,уздржање, за све што смо лоше наумили рећи,јер смо сви у наручју Христа,једнако сунце за све нас сија,све нас воли, као и ово јагње у наручју једног Владике,нека ми опрости и моли се за мене грешну и недостојну.Амин!

Помаже Бог,свима вама,недељом пре подне,требало би да имамо љубави,времена,култа живљења и битисања,да идемо дати свој дио лика Божијег имена и учествовати у јединству Црквеног сабрања,тако славити нашег Господа,који нам дарова живот.Но,како нам је драго кад добијемо плату на време,онда се захваљујемо послодавцу,можда није баш неки примерен пример,али свакако има везе,јер добисмо више од плате овде,тј.Живот као благодат за сваког од нас,зар нећемо славити Животодавца,који стално је са нама и вечито опрашта.Недељом се одмара и скупља енергија за целу седмицу,јер Бог заповеда тако,дружимо се са својим укућанима и реконструишемо сва догађања у седмици,итд.све у складу мира и одмора.Они који су били на западу,многе продавнице не раде,а велика је срамота и неред не отићи на недељно богослужење,осим ако није болест или тако то.

Помаже Бог,свима Вама,много сам срела и срећем људи који су у ситуацији,да се реше тог заиста великог зла,јер је оно ,као и алкохолизам и наркоманија,спада у овисност и болест неодлучности и избора лепшег,потпунијег начина живота.Још данас решите да оставите то зло,које уништава Вас комплет и мало по мало, одлазите у деловима,а онда кад се дође у фазу да лекар каже за Вас не,онда је заиста у већини касно,само треба чврста одлука и све иде.Помислите ли да активним пушењем убијате плућа,ткиво,мозак, пасивним удисањем свих око вас,а деца онако безазлена, да пуше удишу са вама.Зар то није егоизам,ја па нека и други.Размислите,ово је добра намера и савет психолога.

Живећи некако другачије,него сви Ви остали,и у смислу ван цивилизације,у природи,без технике,сиромаштво материјалних ствари,у молитви и непрекидном физичком и умном раду,нисам пуно обраћала пажњу на текућу болест,са којим ме у радости посетио Христос.Тако изненада једнога дана, дође ми у посету васкуларни хирург,другарица из школе,по питању нечег за себе,те ме упита,знајући мој карцином,дај да ти видим ноге,каква је циркулација,а лева отекла ко балван,умотана у маслиново уље итд.Наружила ме грдно и одмах у недељу заказала ми операцију,јер је гангрена била у две трећине ноге.Ето,кренух из мог луга,окићеног јесењим колоритом, пешке,остаде кћи,мој пас,моје иконе,моја кућица,чемпреси и сви они који ме воле,али кренух, да се вратим.Пошто сам редовни добровољни давалац крви,прво одлучих да свратим да дам крв,јер може неком требати у међувремену.Но,пут бијаху велики,8,5км,нисам се окретала и непрекидно сам размишљала,страх од свега, сам потискивала,ја која сам читав живот храбрила друге,и професионално и хумано,гледајући сретне људе,врва саобраћаја и свеопшта лудница,помислих, као да идем на излет,дођем до трансфузије и нешто мало дам,јер ногу сакрих да не виде,јер је већ ципела била од крви,која почиње негде да извире.Примише ме и добро нагрдише у болници,па неко време се одморих,а онда иде све ово,анестезија и мој сан.Видим своју Цркву,а она лепа, ко никад до тад,мој свештеник,којег много волим и ценим,јер га нема на кугли земањској таквог, који ме крстио,цвеће,моја покојна мајка,бака,моја деца весела,мој Владика Ггигорије,смије се и дошао,носи у наручју јагње са плавим очима,а изнад свега Богомајка раширила руке и ја се пробудих, незнам кад,и прва реч би, Христос Воскресе!Видим белина и интензивна...ево ме, жива сам, Слава Господу,а моја деца круна свега, што ми Господ даде,мени грешној и недостојној.Кирие Елеисон!Агни Партене...

Ал је ово браћо весело,пуно одговора који зраче љубављу једних за друге,па то је и циљ.Неко рече да сам храбра,мирођија брате,нема страха доли од Бога Живога,како се смијем бојати смрти,а веровати,а још самохрана мајка,па шта ћу деци показати.Кроз живот корачајмо ведро и мудро,каже мој често, Отац Гаврило,Слава му и милост од Господа.Страх човеку често образ каља,наш Владика Његош,тврд орах воћка чудновата,загризох је ,ал зубе не поломих.Опростите и помјаните!

Хвала,оче,заиста дивно објашњење,те позив на свеукупно мисаоно разговорну дискусију,јер свако носи свој крст и објашњава га искуством.Ја сам тотално непозвана за богословље,па ме извините,ја ћу више све Вас у томе позване слушати,јер стало ми је да учим и другима да кажем научено,а ми смо Вера знања и познања.Опростите и помјаните!Могу ли запазити Вашу велику учтивост и поштовање свакога лика, који дође и наиђе на благородни пут,Живе Речи Утехе!

За Меду линк са текстом од сина стефана http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4037

Хвала брате,ко да сте знали да волим ову икону,Вера,Нада и Љубав,прослављене као Свете мученице и молитвеници пред Господом за све нас.Свако истинско добро на путу Јеванђељске Истине,често сам уз Ваш радио чији садржај храни грешну душу моју.Опростите ја се много обрадовала,па можда ме пуно има на форуму и свугде на Вашем сајту пише моје име,ја сам сад мало на боловању,у колицима,негдје под шумом и шареним лугом пише и све Вас воли мала сестра александра,пас шарко и ана и стефан.Кад будете у могућности прочитајте текст мог сина стефана,а уживајте у блгодати иконе Христос са децом!

Помаже Бог,оче,благословите,шта Ви мислите какав је Ваш став,зашто човек мора да греши,да ли је то његов индикатив да буде све бољи и у том смислу напредује духовно,јер нема ко не греши,а да би задобио Царство Небеско,он се чисти у души,покајањем,постом и Св.Причешћем.За моје инересовање, пишите и причајте нам мало, онако дивно,како Ви умете,има ту и богословља,педагогије,патрологије,а највише брате ,по Српски народно!Уздравље.Опростите и помјаните!Ево ја мало екавски,ортодоксна босанка,будућа Херцеговка...Радост Вам душе испунила,милост Божија обитавала вавек у домовима Вашим.

Помаже Бог,чиме се може поности један самохрани родитељ,него својом уредно васпитаном децом,која иду путем знања и Богопознања,а Ви ту стојите као круна свему што од себе дадосте у љубави за ближње.Ево слике моје деце понос и дика мене мале и грешне,а још уз то и недостојне.

Слава Богу,жива сам и јуче сам изашла из болнице,имала сам операцију на левој нози,која је била у 2/3гангрене и сад опет ради,ја сам у колицима,радосна и весела под мојом шумом,у малој кућици и чемпресима витим,загледаним високо у небо,мој пас,моја кћи и сад мој син долази по награди,богослов и сви Ви који стремите за Истином.Иначе болујем од рака по награди Бога,за гријех и покајање,али ето ,нема метастаза, а лијек имам само Острог и ћивот Св.Василија,Слава му и милост.Опростите!

Помаже Бог,драга браћо и сестре,Божијим Промислом опет скупа,но, никада се нисам ни одвојила од духовних разговора са непоновљивим свештеником,најнеобичнијим досад којег знам,а то је Отац Иван.Често пишем текстове,које Отац Гаврило објави на сајту Лепавине,слушам редовно и читам Светигору,Видослов,Православље и Ваш одличан радио и један и други програм и тако гледајући друге,човјек види заправо себе и свој духовни развој.Тако живим и радим у свему што одише Православљем,а свима жељнима рада на себи и својој души,преферирам православну психолошку анализу и усавршавање.