Solomon Kane

Јел се дешавало да православне Цркве славе Васкрс пре јудејске пасхе?

Ајде, немој да си на крај срца...знаш да ја тако не мислим о теби. Добронамерно сучељавање различитих мишљења је у питању и ништа више од тога. Жив ми био и ти и проф. Милошевић!

Појединци, групе људи, чак и народи, могу отпасти од Цркве и доживети пад, али Црква као Црква, као "стуб и тврђава Истине" (1 Тим. 3, 15), никада не може доживети пад...као што сведоче Христове речи које сам узео као потпис - non praevalebunt portae inferni! (Мат.16,18)

То је најбитнији моменат у целој причи. Понављам, битно је било, наравно, и решавање питања одступања календара (померања равнодневице), али сви св. оци после 1. Васељенског Сабора, једнодушно и без двоумљења, имали су тај најбитнији аспекат у свом уму и духу, то се подразумевало, зато им је и било незамисливо да, у комбинацији са што прецизнијим израчунавањем празновање Васкрса, исти падне у исти дан кад и јудејска пасха а камоли пре ње.

Нема "акробатике"...постоји само твоја жеља, не знам чиме мотивисана, да се у очигледном и непретумачивом види "акробатика". Мада, не љутим се ја на мог брата!

Јесте! Наравно, битно је било и питање одступања календара (померања равнодневице). али прво је још и битније.

Разумем више него што мислиш,брате...али чини ми се да ти не разумеш, или не желиш да разумеш, да, суштински и контекстуално, наведени преводи имају исто значење.

Јудејска пасха је праслика Нове и Велике пасхе и у њој се исцрпљује и завршава. Она (јудејска) јој претходи те из богословских разлога, никада не може бити пре јудејске...амин.

Сергијан...

Није погрешно.

Нема забуне...барем не би требало бити...знају се правила за време прославе Нове Пасхе, њих се треба држати без философирања, и то је све.

Не, нисам...све док не урадиш следеће...даш тачне и необориве доказе да се то заиста десило истог дана или треба да верујемо интернету? Дај релевантне и неоспориве историјске изворе, референце, потврде да се то заиста десило, а да све буде у контексту подвученог и назначеног у горенаписаном., па ћу рећи да си у праву. Све што сам болдовао и подвукао је веома битно за поптуност приче.

Тачно, али небитно...одлуке у вези са временом празновања Нове Пасхе су одавно донете на свесаборном нивоу, на општеобавезниом нивоу целе Цркве, и имају се поштовати, и тачка. Понављам...није шија него врат...мислим, контекст је више него јасан. Одлично, ако је тако.

Јао,сећам се...да полудиш!!!

Не,не,прикане, мало си се захебао...не причам ја о буквалном поклапању датума празника, него тражим да ми наведеш доказе да су се православни Васкрс и јудејска пасха, после званичне одлуке целе Цркве о забрани истог, прослављали баш у исти дан (да, на пример, нису померили празновање за следећу недељу после тог поклапања) а да је то званично било дозвољено од стране Цркве и да није представљало званичну опречност одлукама општеобавезног 1. Васељенског Сабора... о том "(не)поклапању" ја причам.

Ако се папи слави Васкрс заједно са Православном Црквом, нека се усагласи са пасхалијом "једне, свете, саборне и апостолске Цркве" и решена ствар.

Знам ко си, прикане мој.

Копи пејст са Крстарице, јел да? Ово горе што поставихј, написао је управо проф. Радомир Поповић. Није шија него врат... Јудеји славе Пасху увек 14. нисана, па ако се Васкрс слави заједно са Јудејима онда је у питању 14 Нисан. Ваљда као теолог знам неке ствари? Јел? Наведи ми један случај у историји када се православни Васкрс поклопио са јудејском Пасхом? И да знаш...не сме се никако православни Васкрс поклопити са јудејском пасхом...немој бити џабе тврдоглав. Све што сам написао, у контексту теме, апсолутно је тачно! Ајмо мало копи пејста : Правило Светих Апостола, канон 7: "Епископ, свештеник или ђакон, који буде празновао васкрсење Христово пре пролећне равнодневице и заједно са Јудејима, нека буде свргнут". Антиохијски сабор (341. г.), канон 1: "Сви верни који прекрше одредбу Никејског сабора и славе Пасху у време кад и Јудеји, нека буду одлучени и искључени од Цркве.. Епископе, презвитере и ђаконе који то чине, сматрамо већ одлученим и свргнутим. Они који опште са њима, подлежу истим казнама". Писмо цара Константина Великог епископима који нису били на сабору (325. г.): "Расправљано је било и у погледу светога дана Пасхе и општим гласом признато је за добро да сви хришћани, ма где живели, имају обављати спаситељни празник Пасхе једног истог дана... Пре свега неприлично је да се овај свети празник слави заједно са Јудејима, који, оскврнивши своје руке безаконим чином, праведно су поражени као нечисти, духовним слепилом... Држећи се овога браћо, ми ћемо одстранити од себе о нама срамотно мишљење Јудеја, као да ми не можемо независно од њих установити празновање. Нећемо допустити да се два пута у једној години светкује Пасха. Спаситељ наш даровао нам је један дан да славимо наше ослобођење, односно дан Његових светих страдања. Размислите сами по вашој светости како је зло и неупутно кад у једно време једни посте, а други се веселе, и затим после дана Пасхе, једни проводе дане празнујући, а други чувају још установљени пост. И зато је Божански промисао да ово буде на прави начин изостављено и доведено под једно правило - на што, ја мислим, сви ћемо се сагласити... По општем суду свију установљено је да се свети празник Пасхе има славити од свију у један дан. Није пристојно да буде разлике у погледу тако свете ствари, и боље је следити овој одлуци која је чиста од сваке заблуде и греха. Оно што је надахнуто по Богом надахнутом суду толиких и тако светих епископа, радосно примите као дар са неба и као праву Божанску заповест: јер све што је установљено на светим саборима епископа, мора се сматрати изразом Божанске воље." "Календарско питање" - др. Радомир Поповић: "Календарско питање још увек није затворено. Постоји и најновији предлог (скуп у Алепу у Сирији 1997) везан за потребу да сви хришћани у свету славе своје најважније празнике у исти дан. Ту жељу у последње време поред Светског савета цркава подржава и Римокатоличка црква. Општи је став да би требало почети од Васкрса, који славе сви, али у различито време. Предлог је да то буде у једној недељи пролећног месеца априла, када Васкрс обично најчешће и пада. По том питању постоје, до сада два главна предлога: да то буде друга недеља у априлу, и друга недеља после друге суботе у априлу. Без обзира на добру намеру овог предлога, на почетку, што се тиче православних, овај предлог је неприхватљив, из већ добро познатих разлога. Ти разлози су садржани у одлуци Првог васељенског сабора, који су овде већ изнети. У предлогу се, укратко не води рачуна о основним критеријумима који се морају имати у виду када је реч о датуму Васкрса: пролећна равнодневица, пун месец, после 14. нисана. На крају: као што се из изложеног може видети, за многе је календар недоумица и проблем. Што се тиче, православних проблем календара не постоји. Апели православних који као мањина живе у западним земљама у већинским римокатоличким и протестантским срединама нису канонске природе. Календар одавно постоји и његово питање је решено у духу хришћанског Предања које се у Цркви чува и које доприноси нашем спасењу. Све новине, без обзира на ове или оне ваљане или неваљане изговоре (астрономска и математичка тачност, практичне потребе и тако даље), само уносе смутњу и разједињују духовно и литургијски тело Христове Цркве. Наше је да се истрајно молимо да нас Бог сачува од календарског искушења које је, нажалост, захватило и већ саблазнило многе правоверне душе".

Васкрс се слави после пролећне равнодневице Хришћани не славе Васкрс када и Јудеји свој Песах (14. нисан), Васкрс се слави после пуног (уштап) месеца, и Васкрс се слави увек у недељу (први дан недеље, осми дан, дан Христовог васкрсења). Григоријански календар није потпуно ни астрономски тачан...прецизнији од јулијанског али и даље непотпун. Најважнија ставка је следећа - увођењем григоријанског календара прекршене су одлуке црквених сабора о празновању Пасхе. Догађа се доста често да римокатолици и протестанти Васкрс славе заједно када и Јудеји свој Песах, некада чак и пре Песаха. То канони хришћанске Цркве строго забрањују.

Савремени, постмодернистички (суштински ускоро одвојен чак и од придева - "модеран"), радикално секуларистички појам "слободе" је све, само није слобода.Та и таква "слобода" лишена је сваког духа (јер не зна, и не жели да зна Духа Божијег), сваке озбиљности и сваког смисла. Она је одвојена од свог примордијалног и исконског сакралног извора те у свом исходу ("исход" значи и "почетак" и "крај"), самоосуђена је на бесмисао, дубоко свесну али тврдоглаво порицајућу апатију и, на крају крајева, и муку као неизбежну последицу истог. Она нема границе у својој обезбоженој и самим тим од сваке дубине огољеној бити јер као таква Бога схвата искључиво као "границу" а границу доживљава искључиво као "ограничење" у сваком смислу ( ограничење које води, наводно, у потпуни "губитак" и у целосно лично и опште "осиромашење"), док верни опитно знају да је она "чуварка светог" и "сабрање истинског Богатства". Зато је самозаљубљеном радикално секуларном уму смешан и тривијалан чин строгог (али не и оптерећујућег - то да је у питању "оптерећење", то је замисао која само невернику може пасти на памет у његовој наивности и одсуству било какве практичне духовне спознаје) усредсређивања и чувања духа и ума верног од свега оног за шта верни зна да несумњиво поништава границе а зове се грех...а када границе нема онда уљези лако нападају, вршљају, пале, пљачкају, унижавају, силују и уништавају. Можда је њима, и највероватније јесте, урнебесно смешан човек који врши непрестано самопреиспитивање, непрестану интроспекцију свог духа, ума и дела...али ти "борци против граница" морају знати да у духовним очима, тих истих људи којима је упућен њихов презриви подсмех, изгледају ужасно трагични, харлекински несрећни и - што је природна последица њихове "слободе" - безгранично ограничени. То је поента приче...све друго је пребацивање акцента са битног на мање битно.

Није ми баш најјасније шта се у суштини, овако сроченим саопштењем, хтело рећи.

Важно је да су сви Грци на заседању специјалне међуправославне комисије за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве, из које год патријаршије долазили, на челу са Цариградском патријаршијом, чврсто захтевале "преиспитивање односа" према геј и лезбо популацији...а зна се одакле тај и такав ветар дува, шта тачно значи и куда води то "преиспитивање односа"...то је Зизјулас знао да потенцира.

Владам боље него што мислиш. Нема проблема...са твојим таквим надобудним ставом, а Бога ми и "знањем", заиста не мораш наставити разговор.