Ел Џи

Господо који се потчињавате патријаршији у Београду, храмови, гробља и манастири СПЦ су и културна добра и требали би да буду доступни свима, па и нама који више нисмо са вама. Да нам се допусти да служимо службе по храмовима ни ми не очекујемо, али гробља су нешто друго!

Православни не мрзе никога, па чак ни ми које многи овде прозивају да смо конзерве (конзервативци).

https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_aEV1S1V6c25qajg/view?usp=sharing

Чудесне бугарске иконе Од 22. марта до 14. јуна у Музеју икона у Реклингхаузену одржава се изложба под називом „Чудо светлости“. Реч је о великој изложби бугарских икона из Варне. „Свети Мина Катуански“, непознати иконописац, 19. век Музеј у Реклингхаузен представља 40 бугарских икона насталих између 17. и 19. века. Реч је о делима раскошних боја, а неке од њих и у великим форматима. Иконе настале у Бугарској, како објашњавају кустоси изложбе, карактеришу типичне представе Исуса, богородице и различитих светаца. „Свети Ћирило и Методије, 19. век Ова икона насликана је 1864. године и носи потпис Анастаса Кјерклијсијског. „Бугарски зографи често су сликали словенске апостоле Ћирила и Методија“, каже кустоскиња музеја у Рекингхаузену др Ева Хаушајн-Барч. „Они су први користили словенске језике за црквене литургије и поставили основу словенске азбуке – глагољице. Ћирило и Методије подстакли су покрштавање словенских народа.“ „Постање света“, 19. век Призори „Постања света“ потичу из школе Захарија Цањува и Кјанча Иванчова. Организатори изложбе у Реклингхаузен наводе да је Бугарска била прва словенска земља која је примила хришц́анство. Већ током прелаза из деветог у десети век, у Бугарској настају важни иконописачки центри. Средњовековни бугарски иконописци придржавају се византијске традиције. „Свети пророк Илија“, 19. век Ова икона Захарија Цањува из 1856. године припада Тревненској уметничкој школи. Што се тиче актуелне изложбе у немачком Музеју икона, др Ева Хауштајн-Барч каже да је идеја о изложби бугарских икона потекла од града-партнера Реклингхаузена – холандској града Дордрехта, који је уз бугарску Варну, и суорганизатор изложбе. „Света Марина“, 18. век Аутор ове иконе из друге половине 18. века је зограф Вионос. Развој бугарске иконографије на прелазу из 18. у 19. века повезан је са постепеним одустајањем од аскетизма, и тежњом за више живих слика. Значајну улогу на бугарским иконама из тог периода игра пејзаж у позадини. „Свети Јосиф и Христос, син Божији“, 19. век Ово је икона из 1850. непознатог аутора. Бугарски иконописци у својим радовима током 19. века користе интензивне и ведре боје у комбинацији са призорима из свакодневног живота. Њихов стил је под утицајем западне уметности, нарочито барока. То нарочито постаје очигледно ако се посматра пластичност лица на иконама. „Света Богородица“, 19. век Ово је икона из прве половине 19. Века, чији је аутор Кјанчо Ивачов. Кустоскиња Ева Хауштајн-Барч каже: „Веома ми се допада ова икона са њеним предивним, резбареним рамом. Бугарски дуборез је на веома високом нивоу. Због свега тога смо ову икону изабрали за нашу изложбу“. „Вазнесење Христово“, 16. век Ова икона датира с краја 16. или почетка 17. века. Иначе, кустос изложбе у Реклингхаузену са бугарске стране и састављач каталога „Иконе Реклингхаузена и Варне“ из 2014. године је Константин Угринов. „Јерусалимска икона“, анонимни сликар, 1859. година Бугарске иконе се по стилу уочљиво разликују од руских и грчких. То нарочито важи за иконе из 19. века. Кустоскиња Ева Хауштајн-Барч напомиње да су, после 500 година владавине Османлија, Бугари тада поново почели да откривају свој идентитет. Археолошки музеј у Варни Музеј у Варни основали су 1887. године браћа Карел и Херман Шкорпил. У њему се чува најстарије обрађено злато на свету из Варнанске некрополе које датира из 4200-4600 године пре нове ере. Иконе које су изложене до 14. јуна у Реклингхаузену, део су сталне поставке Музеја у Варни. Аутор: Александар Андрејев Преузето са: http://www.dw.de/%C4%8Dudesne-bugarske-ikone/a-18334319

Цариградски патријарх никада није био у источној Цркви оно што је у средњем веку постао римски папа. Постоје и либералне црквене заједнице православне обредне традиције које одбацују општење са званичним православним црквама. Ви који волите екуменизам брзо би сте се ту пронашли. Ево нпр. једне такве заједнице: https://ru.wikipedia.org/wiki/Апостольскаяправославная церковь Тамо је деловао и познати антикомуниста и борац за људска права о. Гљеб Јакуњин који је недавно умро. Касније је скренуо у екуменизам, али имао је и велике заслуге које не треба заборавити. Бог да му душу прости!

За старокатолике наравно да имам симпатије. Нарочито ми је занимљив њихов (тридентски) литургијски обред. Верујем да ће староправославни (за сада само покрет) имати слуха и за западни обред, као и за проповедање Православља међу нама по језику блиским народима Словенцима и Хрватима.

Ево и потврде коначног разлаза са Патријаршијом у Београду: https://www.youtube.com/watch?v=5OjarQjdNbc За нас староправославне можете да пишете да смо расколници, јеретици, шта год хоћете, али чињеница је да постојимо, да нећемо нигде отићи и да је Србија слободна земља када је религија у питању и да и ми имамо право на своју верску заједницу, богослужбена места...

Старокатолици имају могућност и ожењеног епископата, другосвештеничког брака, забацили су постове, свету тајну исповести. Онда, ту је и крајњи модернизам (толеранција према содомитском покрету), екуменизам. То су све препреке за међусобно молитвено и литургијско општење, а и сами су се почели делити. Међу Хрватима (у Хрватској и БиХ) сада имају две јурисдикције: http://www.hrvatska-starokatolicka-crkva.com/ и http://sveti-metod-rab.blogspot.com/ "Туристи" за двојку о причи о Коптима. Наш епископ исто говори: https://www.youtube.com/watch?v=XRIsxHUmV4Q

Помаже Бог! Себе сврставам међу староправославне вернике (не старообреднике). Као што на Западу постоје старокатолици који су се одвојили од римског папе после проглашења догме о непогрешивости римског папе у питањима вере и морала када говори као (тобожњи) наследник светог Петра и Христов викар на Земљи, тако постоје и староправославци - то смо ми који одбацујемо молитвено и свако светотајствено општење са хришћанима који не исповедају исту веру са нама. Староправославна црква у Србији званично није регистрована, али фактички постоји неколико староправославних црквених заједница: 1. Епархија рашкопризренска у егзилу (највећа и либералнија; популарно звана "артемијевци") 2. Истинска Српска православна црква (мања и конзервативнија; популарно звана "акакијевци") и 3. мања група српских свештеника и верника при једном од многих грчких старокалендарских синода (јако малобројна ултраконзервативна група). Ја припадам највећој староправославној јурисдикцији. Како видим да овде толеришете људе свих могућих вера, надам се да ћете почети толерисати и нас староправославне вернике. Истина је да не делимо исту веру и предање, али имамо много тога заједничког - Свето писмо нпр., исте српске обичаје попут крсне славе и сл., па намеравам да пишем на те теме на форуму.

https://ljubiteljbiblije.wordpress.com/2015/02/06/psalmi-davidovi-crkvenoslovenski-psaltir-davida-proroka-i-carja-pjesan/

Овде се толеришу писанија инопопова а који желе пливати у чистим водама Православља њих се не толерише. Адио господо екуменисти, одох ја лепо у Епархију у егзилу. Тамо имају љубави према свима, па и према иновернима, а Православљем не тргују! Објавите ову поруку па банујте Ел Џија до века.

Господо уредници, срамна је цензура коју проводите зато што је прикривена!!!

И римокатолички традиционалисти се буне против папског екуменизма. Гледајте сами: http://www.youtube.com/watch?v=xHbrFImfJwI

Драги авво Зоране, када је у питању отпадање Рима од једне, свете, саборне и апостолске Цркве, тај период није био кратак и може се гледати и овако и онако, тумачити и овако и онако, мада ја мислим да сам био врло јасан. Ко добро познаје историју, знаће о чему причам. И знајте, где је права вера све се стигне поправити а за наше екуменисте се бојим да ће тек они постати истог духа са онима који чекају другог месију. Најгрешнији од свих православних верника се боји да је мало касно за такве - да они хуле и све мање су наши. А то што још увек такви имају благодат, нека се не заваравају, неће то тако вечно трајати. А да изван православља нема уласка у Царство Небеско, то потписујем и даље. Што сам имао рећи рекао сам, ова тема је стварно постала заморна.

Овде се помиње мисионар Станковић: http://www.spc.rs/sr/odrzhan_prvi_sastanak_misionarskog_odeljenja_spc

Сербские переводы: http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/NBJA-000143565 Дйву: https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_R3k0NHRmVldWY28/view?usp=sharing

Нема спасења ван православља, а ви банујте и свете оце који тако кажу.

Да, зрео одавно и то по римском обреднику.

Ово је подметање и није достојно Ваших школа. Тада је и Рим био православан.

Брату Јанку и осталима за одговор речи преносим речи архимандрита др Никодима (Богослављевића): "Наше академске богословске установе образују младе позападњачене богослове. Реч је о својеврсном приближавању, изједначавању, укидању разлика између источног и западног, православног и јеретичког богословља, наравно, на штету првог; ово изједначавање има програмски карактер и неодвојиво је и у служби екуменистичког покрета. У питању је, свесна или несвесна, незаустављива припрема за унију, где би, преко укидања догматских разлика, безблагодатни "православни" богослови прихватили безблагодатне западне јереси. Пред нашим очима савршава се процес колосалних размера и катастрофалних последица, наравно, не по Цркву, већ по оне који ће помоћу њега завршити ван ње..." ( http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/ONikodimBogosavljevicSvetootackoBogoslovljevsHumanistickoFilosofiranje/ONikodimBogosavljevicSvetootackoBogoslovljevsHumanistickoFilosofiranje09.htm)

Иначе ми је јако занимљива западна литургија, како тридентска тако и она послеконцилска. Свети Јован Максимовић се занимао галиканским литургијама, свети Тихон Московски је својевремено био прерадио англикански Служебник. Занимљиво како екуменисти сматрају нас антиекуменисте затуцанима... То није тако. Ми антиекуменисти јесмо за дијалог, љубав и јединство, али не по цену истине. Прво дијалог у истини па онда љубави. И, наравно, морам напоменути да се антиекуменисти више труде од екумениста. Довољно је само погледати библиотеку сајта "Светосавље", где се труди и постављач ове теме др Станоје Станковић, коме свака част на труду око постављања књига и мисионарењу.

Велечасни, хвала на похвалама. Није први пут да ме сврставате у фарисеје и сличне. По вама мој би дан изгледао отприлике овако: ујутро устанем пре зоре, ходам од кревета до купатила уназад да не бих окренуо лице истоку, умијем се, начиним 15.000 поклона пре јутарњег молитвеног правила. После молитвеног правила окренем се опет истоку па проклињем све јеретике од Адама до данас, нарочито папу римског (100 пута) и све његове идолопоклонике римокатолике и унијате ("грококатолике"). Онда се помолим Богу за непријатеље и захвалим Богу што нисам као они, већ правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда идем да радим. У паузи од посла читам црквене каноне, нарочито књиге епископа Никодима Милаша. Управо сам купио нови комплет његових књига јер сам три стара комплета ишарао силним белешкама. Са посла кући ходам унатрашке да не бих окренуо лице истоку. Кад дођем кући перем руке и умивам лице јер сам сретао путем јеретике па се крстим 150 пута и чиним 150 поклона из захвалности Богу што сам правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда тек једем и то мало, па следи проклињање јеретика, проклињем нарочито нарочито папу римског (100 пута) и све његове идолопоклонике римокатолике и унијате ("грококатолике"). Онда се помолим Богу за непријатеље и захвалим Богу што нисам као они, већ правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда тек читам вечерње молитвено правило па идем у кревет. Да бих лакше заспао читам искључиво Стари завет, и то искључиво делове где Бог кажњава грешнике. Обожавам поглавља о општем потопу и кажњавању Содомљана и Гоморљана. И не читам искључиво само духовно литературу. Читам и књиге из историје. Обожавам средњовековни "Маљ за вештице" (Malleus maleficarum). Недељом и празником изведем магарца из штале и идем на њему до храма да бих показао народу своју скромност. Успут стајем и молим се на сваком раскршћу. И наравно, ревносно водим књиговодство колико сам начинио поклона, колико пута сам проклињао јеретике а нарочито папу, колико сам дао динара просјацима и невољницима (то обрачунавам у девизама - доларима и евриа, а некада сам у немачким маркама). Књиговодство водим да бих од Бога тражио додатне повластице на оном свету, јер ипак сам ја фарисеј, правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. А Ви сигурно мислите да Вас ја замишљам овако: ујутро устанете па се молите пет минута, па трчите у кухињу да видите шта вам је спремила за доручак домаћица жупног уреда. Кад доручкујете одлазите се пресвући из пиџаме у реверенду, а и то све ређе јер је одавно изашла из моде. Одлазите у капелу и онда се сетите да се нисте умили, па се успут умивате (наравно засољеном) освештаном водицом. Онда за подгрејавање мисним вином служите тиху мису. После тога служите за редом 10-15 миса са паузама од пет минута између. Толико миса се мора служити да би сви верници могли доћи на мису и новчани прилог у шкрабицу, јер кад прилог ленгне на дно шкрабице душа одмах узлеће пут небеса. Након 10-15 миса и исто толико испијених калежа вина, ухвати Вас нека неописива радост (у Духу Светом) и љубав према целом свету и свим створењима па Вам се онда као Андрићевом фра Марку Крнети из приповетке "У мусафирхани" привиђа велика Божја лађа којом сви и све путују у вечни живот. Онда навратите на ЖРУ и пишете у духу неописиве радости која Вас је понела и ширите љубав, а и мало се згражате над дежурним фарисејима и каноничарима. Онда свраћате код часне сестре која помаже домаћици жупног уреда, да је исповедите и успут измасирате због лоше циркулације. Онда идете у своју собу, помолите се Богу пет минута а и то не сваки пут јер се знате бавите целим даном хуманитарним радом и не можете се уморни молити. И тако пролазе дани и године, све је исто, само се папе измењују.

Знам ко је. Читао сам код оца Рафаила (Карелина) о "несторијанству" светог Исака. То је продукт каснијих несторијанских фалсификата. Митрополит Иларион (Алфејев) је на жалост допринео томе преводом таквих наводно светитељевих дела.

спасењу. Браћо, полако се приближавате Оригеновој јеретичкој идеји о свеопштем спасењу, као што су римокатолици од Другог ватиканског сабора. Ваљало би покренути тему о неким канонизацијама проведеним у новије време. За почетак треба почети с оном мађарског краља Стефана Првог, коју је провела Цариградска патријаршија.

Ово је страшна хула на Цркву и светитеља. Несторијанац никада не би био канонизован, нарочито не у то доба. Браћо, полако се приближавате Оригеновој јеретичкој идеји о свеопштем.