Помозбожница

О љубави и заљубљености http://pomozboznica.com/%D0%BE-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/

ВКВ поп и слуга Божији Свештеник није позван да буде чиновник, нити управитељ предузећа. На старословенском он се зове светјеник, а на хеленском хијерарх. Како ће освештати друге, ако сам није свети? Његов позив је да освештава најпре себе, па потом и остале. Свештеник је делитељ светих тајни, учитељ вере, чувар светиња и просветитељ. Ако то није, није свештеник, већ чиновник, мајстор вкв. Не само да споља буде посвећен, већ и изнутра. Своје служење врши у благодати, а не најамнички. Он се сам храни Литургијом и Литургијом храни народ Божији. Он је посредник између Бога и људи. Кроз свештеника верници примају све свете тајне и светост, зато се она излива управо кроз њега. Он заступа Христа. Ако је чиновник, а не слуга Божији, он је преступник и кривотворац. Лажов. „Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином“ (Јн 17,19). Лош свештеник издаје Христа. Јуда је. Изобличује га, искривљује његову икону у душама. Он није „добри пастир“ већ вук. Он не светли свима људима, он није „град на гори“, он није со (Мт 5,13), већ бљувотина. За светог Павла, за све свете оце, особито за Григорија Богослова, Јована Златоустог, Амвросија Миланског, свештеник је „други Христос“. Може ли бити „други Христос“ без светости!? Протосинђел Иларион Ђурица

ШЕШЕЉ, ЗАМАЛО ИСПОВЕДНИК СВЕТЕ ВЕРЕ Dr Војислав Шешељ, могао би бити нови исповедник светог Православља када би вером освештао своје страдање. Само Христом Богом, светим Евангелијем и Његовим Блаженствима би победио Звер која је пуна сифилистичних гука задоцнелих последица крижарских ратова и Инквизиције. Као анђео мира би се показао када би му Бог придодао вере. Био би нови бранитељ напаћеног Српства, као што је генијалан и уверљив. Са више вере православне, био би тамјан Богу, јер би мирисом Христовим проветрио овај смрдљиви свет. Ионако крвари где је бескрван за свој народ. Са више Христа, страдао би и за оне који му се противе и који му суде. Јер он је жртвовао свој живот за нас као иостали потенцијални исповедници Православља пред сатанистичким Хашким трибуналом. Шешељ би са Христом припадао нама. У невољама прогонствима и клеветама, у Христово име, он би нас тешио. Као брат би нам осветлао образ и утешио нас. Он би нас са мало више Христа гладне правде Божије нахранио. Он би био наш отац, али и наша мајка. А ми бисмо били његова одана браћа! Е да је у његовом срцу најпре Бог и правда његова! Његово срце би припадало само Светој Цркви. Могли бисмо да кажемо мирне душе: Срећне ти ране, јуначе и мучениче! А овако, само жалимо што је њему много више стало до правде овог света, а не до правде Божије. Узалуд је генијалан, када није анђео мира. https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1496421683957964&set=a.1384597008473766.1073741829.100007704397657&type=1&theater&notif_t=like

Јога (инд. уoga), хиндуска философија је један од шест индијских система чији је тобожњи писац Патанџам. Верује се у постојање једног прадуха, тј. божанстава, и тежи се за сједињењем уздржљивости у свим врстама чулних уживања. Ова философија је основица будизма. Јогини (инд. уogi) су присталице религиозно-философског учења јога, аскета, испосника, човека који усредсређењем воље може да развије у себи надприродну снагу. Јогини могу да произведу укоченост тела, задржавање дисања, те да буду живи закопани, па потом након три или више година, опет оживе. То се постиже интелектуалним усредсређењем (концентрацијом) и моралном снагом. Даље на :http://pravoslavnohriscanstvo.com/novosti.php#joga

Огрезла у материјалним богатствима наша морално натрула цивилизација са растаче и друштвено-политички се обесмишљује. До данас нисмо ништа научили из ове приче о богаташу и убогом Лазару. Као сладострасници, потпуно отуђени од вере и савремени богаташи се одричу и Бога и брата, те тако бирају вечну пропаст. Не тиче их се стрпљиви и јадни Лазар који лежи пред вратима њиховим, јер им је Бог стран. Међутим, Лазар је трпео и подносио све док га анђели не однесоше у недра Аврамова. Богаташ се, авај, обрео у тешким мукама пакленим. У овој причи оштро је наглашена неумољива досуђеност раја или пакла који су пресликана стања наше душе у тренутку смрти. Верујући наслеђују вечност с Богом, а неверујући ће бити лишени гледања Лица Божјег. Даље на: http://pravoslavnohriscanstvo.com/evandjelice.php#rajopakao

У 3. веку су у римску покрајину Панонију донели свету веру печалбари са Истока који су долазили у кићени Срем. Временом је расла хришћанска заједница у Сирмијуму – данашња Сремска Митровица – и тај град је постао седиште епископа. Историјска наука је сачувала поуздане доказе о постајању ове црквене области и о крвавим одјецима прогоњења Цркве сремске у доба Диоклецијана. Сирмијумска епископска катедра процветала је многим светим мученицима. Пострадали су свети епископ сремски Иринеј, његов свети ђакон Димитрије и многи други. Неки црквени писци страдање светог Димитрија повезују са страдањем седам девојчица, његових кћери. Поуздано се зна да су те девојчице (девојке) пострадале. Са њима и вођа копљаника, трибун Урзицин, и баштован, повртар Синерот. Са њима је погинуо за веру и београдски, сингидунумски свештеник ком се зна само презиме – Монтан, те и његова света попадија Велика (Максима), те и чтец Ермоген (ког не спомиње „Светачник“ Хрисостома Столића). Поред ових светих, спомињу се имена петорице фрушкогорских мученика: Клаудија, Касторија, Симфонија, Никострата и Симплиција који нису хтели да клешу Ескулапов кип, те су се тако супротставили Диоклецијану. Залили су их живе у оловне ковчеге и бацили у Дунав. Свете и часне мошти сирмијумских мученика су се обреле у Италији, где су похрањене у разним црквама, а моћи петорице фрушкогорских вајара-клесара пренесене су у Рим. Даље на : http://pravoslavnohriscanstvo.com/praz.php#svetidimitrije

Преподобни Иларион Велики Данас славимо Господа нашега Исуса Христа у преподобном Илариону Великом, који је као мисионар из Палестине просвећивао и наше крајеве, јадранску обалу, Епидаур и залеђе, а то значи крајеве данашњег Дубровника и Цавтата. Потом је боравио на Сицилији, па на Кипру, а његови бројни ученици су се расули по целој Европи. Све то у борби за христијанизацију Европе. У време његовог деловања, у 4. веку, била се одлучујућа борба против аријанизма. Но, после толико векова, Европа се опире Христу Господу, пориче га, брише из историје и права. Рабидрант Тагоре, велики индијски песник, члан Томине цркве, молио је Господа овако: „Учитељу, Господе Исусе, у Европи више нема места за тебе. Дођи, настани се код нас у Азији, у Будиној земљи. Наша срца су заробљена у жалости, твој долазак ће нас ослободити“. Даље на : http://pravoslavnohriscanstvo.com/praz.php#prepilarion

СЕЈАЊЕ СВЕТОГ ЕВАНГЕЛИЈА (недеља по Духовима 21. Ап. Гал 2,16-20 Лк 8,5-15 зач. 35) Зашто се осипа наша помесна Црква? Лако је утврдити да се празне богомоље упркос томе што има епископа, свештеника, ђакона, вероучитеља и богословаца. Божја реч није као људска. Божја реч је семе вечног живота, деловање и стварање вечног спасења. Створитељска реч Божја и остварује оно што благовести. Напросто: Рече Бог нека буде; и постаде! У савременој Цркви, шире гледано, веома је разасута, склона расколима, сумњиви теологијама, вулгаризованом „папизму“ свештених чиновника, приватној цркви, цркви клубу итд. Зашто је то тако? Погледајте више на : http://pravoslavnohriscanstvo.com/evandjelice.php#evangelije

Идите на линк који је постављен у наставку. Он вам води на сајт где је текст у целости.

ИЗИЂЕ СИЈАЧ... (недеља по Духовима 21. Ап. Гал 2,16-20 Лк 8,5-15 зач. 35) Навикли смо да тумачимо сетву Божанског Сејача као проповедање, сасвим апостолско. Међутим, ова сетва не говори о апостолству, о свештеном сејању проповедничке речи и загревању еванђелског семења вере дахом врсних и вредних, те и ревносних апостолских наследника, али и свег народа Божјег. Прича о Божанском Сејачу не односи се, дакле, на веровесничко ширење вере међу неверницимаа и многобошцима, не описује мисионарење, јер Божански Сејач нам говори о својој њиви и о свом семењу. Њива је свака душа, а проклијало семе је сама реч Божја, а не људска. Реч Божја није наш људски говор, наше, чак и надахнуто казивање о Божанским стварима. Реч Божја је више од говора – дело, чин, стваралаштво, динамис, енергија, појавност, створење и створ Божји, али и само служење Богу “у Духу и Истини”. Реч Божја смо ти и ја, и свако, али реч Божја су и сва бића и све ствари. “Све и свја” реч је Божја. Реч твоја и моја ће нечији живот учинити побожним, али и безбожним. Бог је Сејач, али и ми смо сејачи радосне вести Духом светим, али и “гнусобе опуштења” и опустошења. Даље на: http://pravoslavnohriscanstvo.com/evandjelice.php#sijac

Ако ти се догоди нешто добро, благослови Господа; и продужиће ти се! Ако ти се догоди нешто лоше, благослови Господа; и прекратиће ти се!“ (Свети Јован Златоусти). Наш хришћански живот је даноноћно ишчекивање свега што доноси Сад у коме живимо, односно, наш је живот бдења пред Други долазак Господњи. У том ишчекивању Смисла Божјег јесте и мали смисао наших појединачних живота. У Логосу Божјем, у Смислу, он је довршен, оплођен, смисаон и циљан. „Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син човечији доћи“ (Мт 25,13). То ишчекивање Царства Божјег и јесте Христос Господ. Стражити, бдити од рођења, у младости, у зрелости и у старости; у смиреном ишчекивању свега што доноси Живот. Стражити и сакупљати уље радости, нектар, мед духовни. Сакупљати мед вере без које није могуће угодити Богу. Погледај више на: http://pravoslavnohriscanstvo.com/evandjelice.php#zenik

Џуџо је прозелит У криву је Есад Џуџе(вић), политичар, и када тврди да је муслиманима Рашке области и Босне, Турска дедо. http://pravoslavnohriscanstvo.com/saopstenja.php#dzudzo

Прави муслимани живе за славу Божју Неизмерно велику штету исламу, као природној, највиталнијој и веома мирољубивој религији, поред екстремистичке организације Исламска држава (IS), код нас, у Србији и на Балкану, наноси муфтија Муамер Зукорлић. Злоупотребљени ученици медресе су нам саопштили: сви смо ми Аћиф-ефендија Хаџиахметовић! У свету се, пак, опиру и затварају очи, пред очигледним геноцидом Јевреја над Палестинцима. Муслимани у Сирији сатиру православне и друге хришћане. Зачуђујуће су то појаве!? Непријатељско лице ислама одбија, јер је без љубави. http://pravoslavnohriscanstvo.com/saopstenja.php#pravmus

Нови завет спомиње тројицу капетана, стотника: Лонгина, родом из Кападокије, извршиоца крсне смрти Христове, сведока Господње смрти и Васкресенија (Мт 27,54); Корнилија из Кесарије Филипове, ког је крстио свети апостол Петар са целим домом његовим; те и на концу овог стотника, из Капернаума, Римљанина који је остао безимен, јер је многобожац. Односно, еванђелиста му не наводи име, јер није крштен. Господ Исус је дошао да спаси цели свет, многобошце као и Јевреје. Икономија спасења је тражила да се свето Евангелије проповеда најпре Јеврејима, изабраном народу Божијем, па тек онда осталима. Господ се строго придржавао тог начела како не би својим саплеменицима дао повода да га одбаце ради његове благонаклоности према многобошцима. Овај стотник је очигледно без икаквих предрасуда. Он је у Господу Исусу препознао Христа, и као Спаситељу му се обраћа. Из тог многобошца исијава његова смирена вера као непоколебива нада у божанску моћ Господњу. Господ Исус заповеда губи, лепри, грозници и другим страшним библијским болестима као што капетан заповеда својим потчињенима. Зачуђујуће је како писмозналци остају до данас слепи за веру, а чак и овај смирени пагански дух је налази. Вера је темељни порив човечији. Она буди остварења наума. Али, зрели чин вере најмање је удвоје, Бог и човек. Она је повезаност Бога и човека – благодат. Потпуно знање, односно, познање је само вера, мада је за њу потребна љубав, односно луда одважност. Вера је увек пустоловина духа. „Вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“ (Јев 11,1). Она је откривење. Вера је откривење у коме је човек сазире и у ком Бог говори човеку. Хришћанство није људска творевина већ објава Божја. „Нико се не рађа хришћанином“. Погледај више на: http://pravoslavnohriscanstvo.com/evandjelice.php#stotnik Погледај још: http://pravoslavnohriscanstvo.com/novosti.php#religija

Увек има интересаната, знам да је Хор РТС-а извео Смарагдну песму ави Јустину прошле године : а и знам да је Иван Босиљчић рецитовао песму ави Јустину Опрости ми Свети аво: http://pravoslavnohriscanstvo.com/svest.php#ava