Укључићу се у ову тему само да бих изнео неколико чињеница, које сам видео својим очима у манастиру Рукумија. Бавим се превозом путника по светињама али не радим то само због новца. Некада, када ми се учини да неко има велики проблем, возим и без зараде. Небројено пута сам био у манастиру Рукумија у последњих десет година и свашта видео. Кад кажем свашта, мислим на лепе ствари,на исцељења, како духом тако и физички. Почело је тако, што сам "сасвим случајно" отишао тамо, а био сам католик. После разговора са оцем Симеоном, који ми је у пар реченица, решио моје недоумице, испостио сам 72 дана поста и докрстио се, тј. прешао у Православље. Касније сам довео мог брата, који је 9 месеци био на лековима због фобија, ујну која је имала канцер, жену која је 9 година пила лекове јер 10 година сања покојног зета (сваку ноћ), жену из Панчева која има рак, судију из Београда која виђа свашта по кући...има тога за читав дан набрајања. И, свима је њима, Богу хвала, добро. То што је некима отац Симеон строг и смета им, могу да разумем. Ја га таквог нисам доживео. Једини пут, када сам видео да је некога одбио од Светог Причешћа, била је једна жена. Њу сам опоменуо, још у Београду, да не може ићи у хеланкама и да после једног дана поста не може да се причести. Сукњу је узела у манастиру али мараму није желела...касније на Литургији је била одбијена због поста од једног дана. Наљутила се јер јој је њен свештеник рекао да може тако да пости. Иначе, мислим да је отац Симеон врло посвећен духовник, који даје целог себе верницима. Из тог разлога не разумем ову повику на њега.