Текст је феноменалан. Волела бих рећи да многи тако размишљају али нажалост то је само илузија - јер да није, о томе се не би ни причало. Живим у иностранству и не знам где је јадније, овде или тамо на такозваним нашим просторима.
Не бих да вређам ни мушкарце ни жене јер су у мојим очима једнаки. Не бих ни требала да друге осуђујем јер их не познајем, али ми је тешко видети егоизам данашње омладине. Мушкарци траже само провод, а жене мушкарце.
Раније се тражио брак, а данас страст једне ноћи.
Раније су жене тражиле човека који ће бринути о њима, а данас траже велики џеп (да не спомињем ништа друго).
Некада су момци тражили вредне жене које могу кућу да држе на својим раменима - чисте, кувају, спремају, брину се о деци. А данас траже високе плавуше за лажним грудима и уснама које ће их усрећити једну ноћ и нестати.
Поносно се пева о преварама, сексу са странцима, пићу и лумповању, а некада смо певали о завичају и о љубави.
Раније смо гледали друге и хтели да пружимо помоћ пријатељу и комшији, а данас гледамо само себе, да џаба и не помињем породицу.
У данашње време, тешко је наћи особу која је одгојена на прави српски начин. Којој је стало основати породицу. Којој је стало живети морално и поштовати своју веру. Која је поносна на своју кућу, и рад који има у њој. Држава се распада, народ се распада, а ми наздрављамо у весељу којега се сутра нећемо ни сетити. Каже се: Где чељад нису бесна, ни кућа није тесна. Данас постоји само бес, у растуреној кући. Срамота.