Немања Бањалука

Жалосно је што је зараза анти-хришћанском политичком коректношћу преузела скоро све поре друштва, што се види по већини реакција на ову тему. Данас се не смије рећи оно што би требало да се подразумијева, а то је да је Србија држава коју је створио српски народ у којем је Православље традиционално доминантна вјера која је извршила огроман утицај на читаву земљу, њену историју и културу. Тиме је вријеђање Православља ништа мање него напад на читаву културу и традицију, а тиме и идентитет српског народа и српске државе. Дакле, не може се поредити са вријеђањем неке друге вјере. До прије 20 или 30 година овакав однос према традиционално доминантној вјери се подразумијевао у свим државама које су иоле држале до своје традиције. Наравно, политичка коректност у Србији је до те мјере извршила утицај на друштво, да се данас не смије рећи ни да је српски народ основао ову државу, забога, мора се рећи "грађани Србије". Та оптерећеност са "грађанима" нигдје у свијету није узела толико маха колико код нас несретних Срба, па је тако данас потпуно нормално да се из уста политичара у другим земљама чује "ми Руси", "ми Нијемци", "ми Мађари", "ми Грци!", "ми Хрвати" и нико се око тога не узбуђује - е, али ако неко код нас каже "ми Срби", то је одмах проблем! (А гдје су Цинцари, Русини и незаборавни Милошевићеви Египћани, увриједиће се неко?) Свети Оци су отворено разобличавали лажна вјеровања и то не само јереси које су се рађале у хришћанству, него и сва друга погрешна учења. Свети Николај Мирликијски је организовао рушење Артемидиног храма, што би се данас посматрало као врло политички некоректан потез. А жао ми је што не могу да се сјетим како се звао један свети мученик, који је пострадао тако што је отишао пред Турке, храбро исповиједио вјеру, исмијао лажног пророка Мухамеда и био убијен. Прије тога се једном у страху од мучења одрекао вјере, па је ово било искупљење. Не може се истовремено такав човјек славити као мученик и осуђивати што је неко спалио Куран! И гдје је уопште граница тој политичкој коректности? Сутра неће бити дозвољено запалити "Кулу стражару" Јеховиних свједока, а прекосутра ће бити забрањено сломити копију филма "Ратови звијезда", кад се џедај витезови региструју као вјера - што се у неким земљама већ ради.

И гдје ти ту видиш да нема губитка благодати? Не труди се. Ја ти искрено одговарам - уопште нисам заинтересован за расправу са савременим академским богословима. Понављам, не труди се - нисам заинтересован.

Наравно. Прво, не вјерујем да је Свети Максим могао да каже да праоци нису изгубили благодат. Како је, уосталом, сатана пао кад је и он био безгрешан? Што би владика Атанасије рекао, човјек је биће које је не само дато, него и задато, значи, не видим разлог зашто то праоци не би могли да падну и да изгубе благодат? Просто не вјерујем да је Свети Максим тако нешто могао да каже, а ако је и рекао, онда је то изловано мишљење на какво нигдје друго нисам наишао међу Оцима. А шта ћемо нпр. са оним што је Св. Максим писао да је душа бесмртна по природи а што је превео и објавио бивши владика Артемије? Ријеч је о тексту у коме Светитељ тврди да је оно што је просто и нераздјељиво - самим тиме и бесмртно. То је став који нико од академских богослова не прихвата, него се каже да је душа бесмртна по благодати. Да будем искрен, мене то питање "по ком основу је душа бесмртна" уопште не занима, него наводим као примјер да се не може нека изјава светитеља узети ван контекста цијелог Светог Предања. Друго, шта ти значи "postanje nam saopštava da bez zajednice sa Bogom čovek ne može da živi"? Ова изјава је толико проблематична да ти пишем само из основног поштовања као према човјеку хришћанину, а видим да је узалудно говорити. Погледај текстове Св. Григорија Паламе, митрополита Јеротеја Влахоса или оца Јована Романидиса, па ћеш видјети да постоји више божанских нестворених енергија и дарова које дају свијету. Ако ћемо у најширем смислу, и голуб има благодат јер без божанске енергије не би могао да живи. Ту основну животну енергију од Господа имају сва жива бића. О чему ми уопште разговарамо? То није благодат просвећења коју су имали и праоци, нити благодат обожења коју стичу светитељи. Треће, протестантизам се састоји у одбацивању или, у најмању руку, релативизовању Светог Предања Цркве. Свето Предање јасно свједочи о овоме што пишем као о основним истинама, али ви, протестантски настројени академски богослови, сваки изнесени став Отаца сматрате за њихово "приватно мишљење" и одбацујете преко 90% предања (онако, угрубо речено). Поштујете само текстове из првих неколико вијекова, а и из њих само оно што вам се свиђа. То је исто што раде протестанти, само је ваш опус књига које признајете нешто шири. Имам ја десетак година искуства са академским богословима протестантског настројења и не кријем да сам алергичан на њихова писанија. Тачније, реагујем на најмањи знак таквог духа.

Не знам шта се пита Свети Максим, али текст ти врви од основних грешака нелогичности, јер узимаш мисли истргнуте из контекста, апсолутизујеш их и користиш као премисе за доношење закључака. Типичан протестантизовани новотарски приступ. За расправу о очигледним стварима нисам заинтересован. Ево ти линк на текст архимандрита Рафаила Карелина о овим стварима: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin34.htm И цитат из текста: "Постоји још једна врста ритуалних приказа - то је обнажено људско тело. Овде постоји нешто више него што је то напросто секс. Нагота је символ губитка благодати. После пада у грех прародитеља нестала је одежда Божанске светлости која их је окруживала и они су видели да су наги. Карактеристично је да су се паганска божанства у Халдеји и Египту, Грчкој и Јапану приказивала нагима. Црна миса, сатанистички ритуали, зборишта чаробњака су од својих учесника захтевала да приносе демонима заклињања и молитве збацивши са себе одећу. Карактеристично је да се анђели увек приказују у светлој одећи, а демони наги. Религија секса крчи пут религији сатане."

Није ријеч просто о палом тијелу, већ о губитку благодати који су прародитељи доживјели након Пада. Колико сам разумио, одјећа показује тај основни елемент стида, границу између покајничког стида и ропћућег противљења Богу. Размисли мало зашто, а то ваљда знамо из неког општег духовног образовања, сатанистички ритуали редовно укључују скидање до гола.

Па није рекао да је издаја, то је моја ријеч, али јесте рекао да демонска прелест дјелује у самој чињеници да се људи масовно обнажују пред другима и да православни хришћанин то не може да ради. Мислим да нема потребе да сада тражим да то дословно цитирам. Он јасно каже да је одлазак на плажу гријех. А сад, ту постоје различити степени. За нудизам каже да је то "висок степен ђавоиманости" и ту се потпуно слажем. Да буде јасно, ја много цијеним оца Рафаила и много волим да слушам његове бесједе, али ово му је баш тврда ријеч. Што је најгоре, ја сам склон и да се сложим са њим, али не желим да се сложим око не одласка на љетовање на плажу, ако ме разумијете.

Оче, а зашто то није тема? Ето, ја цијеним оца Рафаила, али не желим да никад у животу не одем на плажу да се окупам, или да сматрам да сам тиме издао Христа. Можете ли то мало исцрпније да прокоментаришете?

Шта значи то да нас теме спајају? Да не бисмо некако направили заједничку вјеру? Погледај, оче, шта говоре и арапски муслимани и наши домаћи, погледај видео снимке из неког муслиманског вјерског програма или снимак са проповиједи из џамије, па види шта се ту проповиједа. Муслиман здравог разума је онај који покушава да простодушно служи Богу, слушајући при томе глас своје савјести који је управо глас Господа Христа, Свјетлости која просвјећује сваког човјека који долази на свијет. А што више изучава Куран и Хадисе, више се удаљава од те истинске свјетлости и постаје роб онога који је ту литературу инспирисао, а то није ни Господ, ни анђели Његови, већ зна се ко!

То је тај ислам са којим нас позивају да "братски" разговарамо. Авај, то је једна потпуно демонизована цивилизација и демонско откровење дато њиховом лажном пророку, ђавоиманом Мухамеду. Препоручујем свима да погледају на Јутјубу канал MEMRI, гдје можете видјети, нпр. ово:

Ја мислим да је о. Рафаило у праву. Јако је важно да човјек скупи довољно храбрости у себи да уочи разлику између онога што му се свиђа и онога што је истина. Ако хоћу да будем искрен, најприје према себи, морам да признам да ријеч о. Рафаила о одласку на плажу има силу, разумна је, смислена, немам контрааргумената. Нема шансе да би било који светитељ благословио свлачење одјеће на јавном мјесту и показивање свог голог тијела другима. А што се тиче стилова различитих духовника, не могу сви само да причају слатке приче угодне за слушање. Неки од духовника морају и да нас продрмају. И Свети Јован Златоусти је био такав, људи су се жестоко презнојавали од његових бесједа.

24 сата касније, након што су се смириле страсти, желим да кажем да ми је жао што је испало тако како је испало. Велики дио одговорности за то је и на мени. Мислим да је далеко од тога да је само на мени, али - одговорност је ту.

Нећу ја да будем банован, него нећу ни трошити своје вријеме више на овакву заједницу која ми не одговара. Иначе, уопште нисам млад, имам 35 година, а у Цркви сам, активно, негдје од пред крај 90-их, тако да знам шта говорим. Не одговара ми ваша визија Православља и не препознајем Истину у њему, а не видим да ћете ви некога придобити тим постављањем са висине. И ја мислим да сте ви сви у тоталној прелести и далеко вам лијепа кућа са том визијом Православља, мени то не треба. Хвала драгом Богу, још увијек има трезвених отаца у овој нашој помјесној Цркви, па нисам ограничен на "јуху, јуху, спасени смо" верзију академског карабурманског Православља. И молим да ми се импутира нешто што нисам рекао, ја немам ништа против свјатјејшег патријарха Иринеја, напротив. Нити имам шта против велике већине епископа. Имам против оног жалосно промашеног владике Григорија, који је вама узор владике у свом промашају. Који је отишао из Требиња зато што је побјегао од владике Атанасија, а тај исти владика Атанасије, чујем из поузданих извора, иде сад на разне стране и моли друге епископе да покушају да уразуме Григорија. И ако вас баш занима, имам намјеру да, ако Бог да, одем у Тврдош и упознам преосвећеног владику Атанасија и чујем живу ријеч поуке. Њега поштујем, а ваше погрешне новотарске интерпретације његовог учења отворено презирем. Доста.

Постави се, бластеру, у моју позицију па да видимо како би ти издржао да те напада 15 људи а ти браниш другу страну приче сам. Још при томе, мноштво од тих људи су фарисеји, који само гледају како да ме ухвате у ријечи, не би ли могли лијепити етикете. Наравно, само сам ја тај који вријеђа. Успут буди речено, по мом мишљењу, један од магијских начина доживљаја спасења је став да је једино битно причешћивати се што чешће, а све остало ће само доћи без икаквог труда са стране човјека. Сав "уски пут" сведен је на "напор" да се дође на Литургију и прими Причешће. Е то није Православље Отаца, па таман да вас има и 150 који ћете ту новотарско-протестантску идеологију да промовишете.

Ова Тања стварно мисли да ме нешто исфурава подсмијевањем. У заблуди је. Група новотараца који благе везе немају о томе шта је Православље - ето шта сте ви: Тања, милан.лмл, Анастасија. И да вам право кажем све трома, баш ме брига шта мислите. Има неких народних израза који то дочаравају сликовитије, али нећу их употријебити, да не будем банован.

Ово нема везе с магијом. За име Божије, је ли могуће да ниси прочитала НИШТА од аскетске литературе? Ни неки чланак, онако успут?

Да бих теби ишао на живце.

Управо тако, немам живаца да причам са већином, зато не вјерујем да ћу остати овде, а да ти искрено кажем, не знам ни што сам уопште почео да пишем данас. Изгледа да сваких неколико мјесеци помислим да би се с неким овде могло причати и сваки пут се преварим.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341098522' post='670444] то је оно што ти константно импутираш и за колико си способан, а далеко је већа ширина у приказаном. бисмилахи рахмани рахими Нек' си ти способан да видиш и имаш широк видик, па могу мирно да спавам. Откачи, човјече, скинуо сам те са листе пријатеља на Фејсбуку, рекао сам ти да нећу с тобом да дискутујем, шта још треба да урадим да престанеш да искачеш из грмља на сваком мјесту гдје на српском језику напишем нешто на тему вјере?

Без увреде, али ово ти је стварно безвезе и дрско писаније. Лијепо сам ти рекао да НЕ МОГУ да ти на форуму одговорим на ова питања јер је сувише дубока прича, ти инсистираш да ти одговорим, а онда изврћеш моје ријечи (што радиш читаво вече) и пишеш безвезе. Да си ишта прочитала од тога што ти спомињем да погледаш, знала би да сваки почетник у вјери, ако иде правилно, осјетиће благодат на одређени начин и наведени су примјери за то у књигама. И да, осјетио сам и ја нешто од тога, ако баш хоћеш да знаш. Ништа "спектакуларно", ништа што ме чини "преподобним", него нешто што Бог даје свакоме ко се иоле потруди у вјери, осим што виче "јуху, јуху, спасени смо". Откачи, са глувим ушима немам живаца да причам.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341097143' post='670427] опет ускачеш у закључке мени су прве књиге биле Спасавејте се, Добротољубље и Лествица, да не набрајам даље, а нисам их једном обрнуо укратко, ти си створио ту слику и ми ти причамо да није то баш тако а ти упорно пишеш да јесте и из предубеђења у предубеђење идеш ... вероватно док не искулираш, ал нек ти буде. само ми није јасно зашто си упоран толико, ваљда их има доста И након свега тога што си прочитао, твоја порука је: спасење без дјела, а по угледу на тамо неког репера. Аферим.

Рецимо, ова твоја питања мени показују да ти стварно имаш велике, како то наш народ каже, рупе у познавању ствари. Да је среће, на ова питања би требало да одговор има сваки православац "у малом прсту", али пошто нам се о томе ријетко говори, онда то и не знамо. Искуство Бога - па литература је пуна тога. Поједностављено, јер хоћу да идем да спавам, ту ти спада све од, рецимо, молитве пропраћене сузама (не прелестним сузама!) након чега се осјети мир и топлина и утјеха у срцу, па све до виђења Господа у слави још у овом животу, тј. виђења нестворене Божанске свјетлости. Ако прочиташ макар једну књигу коју је написао нпр. неки од светих стараца подвижника (препоручујем старца Емилијана из Симонопетре!!), никад нећеш морати да питаш овако нешто. Или, у врло строгој, али јако доброј књизи Светог Теофана Затворника "Пут ка спасењу" имаш објашњено све - од унутрашњег стања човјека грешника, па како га посјећује благодат, како се он осјећа кад га посјети благодат, како се човјек окреће ка Христу, какве мисли и осјећаји прате тај процес и томе слично. Многи људи које знам су имали неко скромно, али ипак искуство у свему томе. А кад читаш Шмемана, види се да он није доживио ама баш ништа од тога, чак ни у траговима! Као "духовно искуство" сјећам се да описује некакво осјећање кад је угледао одблијесак сунца у стаклу аута једном приликом... Кад читам Шмемана, доживљавам га као психички здравог (у свјетовном смислу) човјека, са интересантним и многим паметним ставовима, али оно што духовници често називају "укус благодати" - у његовим ријечима НЕ ОСЈЕЋАМ.

Не осјећам се способним да то објасним овако форумашки. Узми протојереја Јована Романидиса и његову књигу "Светоотачко богословље" тамо ти је све суштински објашњено у мање од 180 страна. Или, узми митрополита Јеротеја Влахоса, код нас је изашла његова "Православна психотерапија" (да не буде забуне, није ријеч о лијечењу менталних болесника, већ свих људи, јер сви имамо душе обољеле од гријеха). У сваком случају, гарантујем да ћеш прочитати истине које ниси могла ни у траговима да наслутиш од академских богослова који, из само њима знаних разлога, НЕЋЕ да причају ни о чему осим о Литургији. Моја претпоставка је да неће - зато што се боје.

Опет ме погрешно тумачиш. Није тачно да бих ја желио да се Шмеман не спасе, Боже сачувај! Зашто људи на овом форуму трпају човјеку у уста ријечи које није рекао? Просто, читао сам Шмемана и нисам стекао утисак да је то човјек који је доживио неко искуство Бога у своме животу, а неки ставови су му изразито неправославни (као нпр. то о Исусовој молитви). У неким стварима ми се допада, нпр. кад раскринкава општеприсутно лицемјерство у Цркви. Но, то није довољно да бих га сматрао за некакав ауторитет.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341095625' post='670406] није ли то типична адамовска замка - прво ја да постигнем светост а онда ћу да се обожим? на крају крајева, како ћеш све то без Литургије као центра вере? Учење о очишћењу, просвјетљењу и обожењу је светоотачко учење које је прецизно формулисао Свети Григорије Палама. Владика Атанасије се залаже за то да се паламитски сабори признају као 8. и 9. васељенски сабор. Према томе, ко не прихвата то учење за мене је јеретик, или, у најблажем случају, нема појма о Православљу јер читаво учење Отаца почива управо на томе. Прочитај бар мало из "Добротољубља" или од Светог Теофана Затворника нешто, не дај да те плаше причом да је то "само за монахе" или "плод западног ропства". И, опет понављам, наравно да то ништа не може без Литургије. Па ја да говорим против Литургије, не дај Боже, то би било најцрње богохуљење! Ја говорим против једностраности која је један од симптома новотарства.

Сад ти мене не читаш. Без учешћа на Литургији се не може бити православан и ићи путем спасења, то је ваљда очигледно. Свето Причешће је неопходно за духовни живот као што је вода неопходна за тјелесни живот. Али то што ми је вода неопходна да би ми тијело преживило, не значи да треба да 365 дана годишње по 24 сата дневно понављам како без воде нема живота.