Ламех

А товје позивање на пантеизам указује потпуно незнање православне духовности. Последица, пак, обогаљености рмк теологије по питању бож. енергија.

У Ст. Завету пише: " Богови сте и синови Вишњега" (чини ми се да је у питању Псалам, али морам да проверим) Затим, у Псалмима на неколико места пише да ће бити Бог са боговима (парафраза) Свети Григорије Богослов управо овај цитат користи у своје две Беседе, једној на Божић (Богојављење) а другој, чувеној 45. на Пасху. Такође, код св. Максима, св. Јована Дамаскина, св. Сименона Новог Богослова...св. Григорија Паламе наћи ћеш како ове цитате, тако и повезивање и тумачење њихово са термином обожење. Цитат " Бог је постао човек да би чоовек постао бог" јесте између осталог и реченица св. Атанасија Великог. Дакле, појам обожења подразумева преображај људске природе кроз прожимање са божанским енергијама Тројичног Бога. То прожимање бива у љубави и предавању себе Богу кроз подвиг, молитву а понајвише Причешће. (читај обрнутим редом од Причешћа па надаље) Зато, не да се ниједан православни(ако себе таквим сматра) теолог треба оградити од појам обожења, него треба стално да га истиче. Инсистирање на том појму јесте управо најелементарније познавање хришћанске вере и њеног искуства. Са друге стране, римокатоличке фантазије и "имитацио Кристи" кроз стигмате, флагелацију, самоповређивање је у најмању руку манихејско! И одраз непознавања појма богосличности (подобија Божијег) опонашања (подражавања Христа). За тај појам оци које сам горе навео би користили појам мимесис. Односно по мери нашег евхаристијско-подвижничког предавања себе Богу у нама се Христос "оваплоћује" (слично овом се изражава св. Максим) кроз врлине.

Обожење јесасвим легитиман и веома тачан и проницљив појам који изражава суштину односа између Бога и човека. Кроз целокупну историју хришћанства, нарочито међи источним оцима, овај појам се понавља. Ово не да нема везе са мистицизмом како га ти поимаш већ је реалније да више не може бити. Православна литургија и њена духовност која из ње извире је потврђивање и пројава коначне истине света као нераскидиве и неслвене заједнице Бога и твари. Управо твоје неразумевање појма обожења је последица непотпуног схватања христологије, догађаја Христа, као и односа Бога према свету, тј. потпуно погрешно доживљавање, тиме и поимање божанских енергија, нестворених и вечних. Но, то јесте једна од бољки римокатоличке теологије.

ДА, вл. Порфирије већим делом тако и мисли. А то артикулише на трагу Јанарасових тврдњи о љубавној чежњи и пориву који он објашњава у књизи "Азбучник вере". Реч отпадање нема оригенистичку конотацију. Мада ми често кажемо да је неко отпао од Цркве, од овго или оног. Ако следимо твоје мишљење које повезујеш са св. Максимом, да ли можемо онда причати о нелијем отпадању од Цркве, ако је Црква пројава коначне заједнице Бога и света у литургији? Е, тако и вл. Порфирије користи термин отпао.

Човек је био атеиста, сматрао да не треба уводити веронауку, често дискутовао о томе на телевизији...али је у свим тим дискусијама био одмерен. Принципијелно је имао негативан став према Цркви. Али, зато је још претежнија молитва за њега.

Стих из Откр. не бих тумачио у тријадолошком смислу, бар ја. Више у домену икономије/економије и божанских нестворених енергија које животом напајају Град = Цркву = свет.

Може. АЛи је вековно искуство Цркве да такве двосмислене исказе одстрани управо због могућности погрешног тумачења или веровања.

http://www.spc.rs/sr/osvetshenje_konaka_manastira_bukovo Наспурот духу вавилонске куле, о коме овде на жалост пишемо, један догађај који сведочи чврсто јединство Цркве наше у Св. Духу, у Духу који нама овде испуњује Царство Божије, који нас сабира око Трпезе Јагњета и Логоса. Ово је иначе било у недељу светих отаца 1.вас. сабора. Не случајно.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1338589571' post='650721] да, ово је можда најбоља варијанта - да оптужимо Бога што смо изгубили део државе она класика - нисам ја крив ћале, ти си ми довео жену ... Ако сам ја онде написао да је разлог грех, онда где ти ту видиш оптуживање Бога? За оне који у ове касне сате имају проблема са видом, да се допуним...криви смо сами што КиМ није у саставу државе Србије! А то је последица наших грехова.

Али и Св. Дух је једно са њима, јер је исте природе. Ако ово тумачиш на начин на који ти чиниш, више ствари се појављује као проблем. Прво, мешање природе Божије и ипостасних својстава;друго, субординација Духа где је у тврђењу да је Дух који извире из Оца и Сина. Овај цитат можемо једино тумачити у смислу божанских енергија којих јесу извори или узроци Отац и Син, и свакако Дух Свети. Друго, твоје цитирање св . отаца који говоре о исхођењу Духа и од Сина је сикутабилмо јер у твом преводу "по" не значи и у оригиналу "од" већ кроз. Тако да, у товм преводу они заиста могу тако бити схваћени, али је тачнији превод да кроз Сина Исходи, или када оци говоре да из Оца исходу и у Сину почива. Нашу верзију товјих појединих цитата ћу сутра искуцати....

При том та љубав нема платониситчки(само) карактер, већ треба да буде израз човековог целокупног бића. Имам још једно провокативнпо питање; горе сам навео да сексуални однос може да буде солипсистичког карактера? А може ли таквог карактера да буде и прављење и рађање деце?

Чини ми се да је вл. Николај негде рекао (мислим да сам видео у филму о њему) да је Бог народима, п аи српском дао државу, да када због грехова нора да казни народ, он не казни сам народ, већ прво државу уништи. (ово је парафраза, наравно) Е сад, колико смо ми вољни да прихватимо да смо државни суверенитет над КиМ изгубили? Да нагласим, формални ауторитет и власт над КиМ изгубили. Никако националне а камоли духовне везе са тим делом наше земље и народом који тамо живи. Можемо да причамо, али тамо владају терористи, убице, мафијаши...и сви се око тога слажемо. Али интерес неког јачег, коме је то очигледно допуштено, је такав да му управо такви тамо одговарају.

А који је то спот ДС-а у коме је о. Сава Јањић? Има ли ко линк?

Професор кога смо прво срели на факултету, код кога са полагао пријемни....и који нас је учио од првог предавања да је Бог љубав, и да онај ко жели да буде теолог мора да стекне ту љубав, јер је управо та љубав- теологија. Нека га Господ упокоји оца Радована у Царству своме, где сија светлост неприступна и незалазна Лица Његовог. Много ми је жао. tuzansmajli8904

Би смо се у ствари пише заједно - бисмо - јер је то 1. лице множине глагола бити. d13qw7qišaimaba lqj2e2sokakote П.С. нисам могао да одолим а да не напишем ово. Шта ћете, грешан сам.

Па да зачиним мало; и надовежем се на Волфанга...при том не нудећи никакав одговор(јер га немам).... Зар у Св. Писму није донекле стављено као синоним "позна жену своју" и сексуалног односа? Са друге стране, не постоји ли ту увек притајено искушење солисистичког задовољства? Другим речима, да у сексуални однос улазим да бих задовољио своје нагоне(читај страсти) користећи нпр. жену за то?!

Колико се ја сећам, тако су ме учили, и тако сам читао прво од аве Јустина да он није установио литургију да би је некоме предавао, већ је то учинио ни мање ни више него сам Господ! Па коа што је стављено у уста преп. Јустину, ни кривом ни дужном, установљавање и предавање некакве литургије, толико је и истина да Артемије има омофор по који ће прећи монахиње из манастира Вазнесења.

Колико се ја сећам, тако су ме учили, и тако сам читао прво од аве Јустина да он није установио литургију да би је некоме предавао, већ је то учинио ни мање ни више него сам Господ! Па коа што је стављено у уста преп. Јустину, ни кривом ни дужном, установљавање и предавање некакве литургије, толико је и истина да Артемије има омофор по који ће прећи монахиње из манастира Вазнесења.

Сад ћу звучати помало параноично (значи православно); оно помињано "Атаназијево исповедање" колико је аутентично? Мислим, пошто се у њему помиње исхођђење Духа од Оца и Сина? Чини ми се да је писало "...кроз њих исходи Дух Свети..."

Ок. Погрешно сам разумео.

Ако ти преносиш вести које су постављали људи који су "били" код ман Вазнесења, онда то чини и Валентина. Разлика је у томе што ти информације од артемијеваца примаш здраво за готово, а Валентинине одбацујеш. С тим да је и Валентина и велики број форумаша овде желео да провери инфо са сајтова које си ти поставио. Рекла је да ће поставити слике, па ћемо онда да просуђујемо. Само мислим да си ти већ одабрао верзију догађаја.

Потребно је много поста и покајања. Оно што нам прво недостаје као пројава литургијског јединства, ил што би ти рекао прича о догматима, канонима... јесте непосредност другога поред мене. И његов значај. Имам утисак да су нам често горе побројане ствари зидови којима се штитимо до ближњих, од оних који са мном стоје и моле се и приносе дарове на литургији. И поред тога, и подвижништво је често маска за учауреност. Нарочито међу хришћанима у свету. Друго, већина људи који су пришли Артемијевој парасинагоги јесу они који су до скоро са нама бивали на литургији. Како сад испадоше марсовци са којима нема начина да се споразумемо? Поред тога, најкритичнији су они који "симпатишу" Артемија. Ту одговорност стављам на клир. У колико Цркава нпр у Београду можете на беседама које говоре свештеници да чујете теолошке, еклисиолошке, подвижниче теме које носе собом конкретну поруку? Колико можете често чути да позивају вернике да своје и богословске и животне недоумице поделе са њима? А колико често чујете у тим беседама морлалистичко-митолошко-патетична наклапања која немају никаквог смисла? Треће, фали нам смелости да сведочимо своју веру и своје искуство. И да се вратим на почетак, потребно нам је много поста и покајања. И молитве. За друге, не само за себе.

А тема је везана за св. Марка Ефеског. Јер, он се трудио да поврати јединство Цркве, тј. оне који су од њега отпали у то јединство. Супротно од тога, м. Артемије и ове несрећне сестре раде. Нарушавају јединство Цркве које је израз јединства самога Тројичнога Бога чија је Црква икона и које јединство собом пројављује.

Ха! Па ова иѕмислила сокоћало којим меримо јачину ракије. Срби да је одм'а ставе у календар. .smesko.