Ламех

15. maj

A jel ima na srpskom tih dokumenata koji trebaju da se razmatraju na tom saboru?

ако се преведе са оригинала, грчког, онда би било у ствари " и који опет долази да суди живима и мртвима" па онда и тај партицип презента има у символу вере више значења.

neće!!!

12:smeha: )

Потпуно се слажем са Вама, оче. Хтео сам само да назначим да су та привиђења, или симболична јављања (можда боља реч, бар мени тако, звучи епифанија- или што Ви рекосте јваљање) нису фантазије, уобразиље старозаветних праотаца и пророка. На концу, Јаковљево рвање са Богом је као поселдицу имало то да је остатак живота храмљао. Или то да при гостољубљу Авраамовом ова тројица људи седе и једу са њим. Или је то догађај који је реалан у коме Јаков и Авраам имају жив и непосредан сусрет са Богом и препознавање са њим. Јаков том месту даје име Фануил- видех Бога лицем к лицу.. а Авраам се клања говорећи: "Господе, ако сам нашао милост пред тобом..." а после их моли да поштеде Лота у Содому. Или, ако није тако, сви скупа и наследно су имали неку жешћу психозу. А наравно да не желим да ишта од тога поистоветим са оваплоћењем Логоса.

Зашто би било неправилно рећи да је Бог, у овом случају Св. Тројица узела на себе обличје људи и да овај моменат тумачимо као епифанију у коме су учествовали и Авраам и Сара и слуге његове, тј заједница његовог племена. Под епифанјом не мислим него ниђење које више личи на утвару или неку визију већ на реалан догађај сусрета са Богом. Као што се нпр. Јаков доцније рвао са Богом, тј. човеком који га благосиља дајући му име што означава да има власт над њим као Бог, потом не жели да му каже своје име јер је непојмљиво, и пре свега тога рањава га и имамо цело тумачење тог одељка. И ако кажемо да је ту анђео Господњи знамо да је та синтагма у хришћанском тумачењу подразумевала Сина.

Онда да проблематизујемо оно што се нуди као избор. Моја реакција је била на то да децу не интересује веронаука бар у половини случајева. Ствар је да их школа ни мало не интересује, већ је одабирају по принуди и по томе што им је мање зло, у погледу средње а основну школу ценим да искључиво зависи од родитеља. Окрени обрни, њихов избор у складу са њиховим интересовањем се онда прилично смањује. Ако га уопште има. Ако га уопште иа и за нас одрасле.

По тој логици, кад буде више од 50% деце која хоће да иду у школу у Србији а не да их родитељи терају можемо говорити о моралној оправданости школе.

И на крају ће да рапсрављају о...ничему! Свеправославни сабор који се неће бавити, ако не суштинском јер то већ јесте тако, а оно формалном потврдом паламитских сабора и учења о божанским енергијама као оросом/догмом вере. Импликације тога учења се односе и на православну духовност/подвижништво и еклисиологију и божанску икономију итд. Онда питање календара! Зашто се та тема не затвори већ једном?! Дијалог са инославнима- како католицима тако и монофизитима, протестантима. Ако не одлука, а оно бар јасне поставке о смеру и оквирима дијалога. О епископима- да ли да искључиво буду монаси или могу и жењени. Што да не! та пракса Цркве је била до 5. или 6. века. Ал то и ајде! Саблазан је то за калуђере! Него ће да тупе о сметњама за брак и породици! Дај брате!!! И о првенству међу њима. Главна ствар им је ко је сердар а ко војвода!

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_28

Ма ово је све беспотребно ложење и глупирање!

Зар ниси научио да они има посебну благодат!

Мимо старачке носталгије, :-) сувише патетике и акцента на старим деловима, са драматуршким рупама, скраћивањима, пресккањима...али немој ме схватити да је крш. Добар је. Што се тиче како је сниман и техничког дела режије, одличан!

Да не бих покварио онима који нису гледали, када сам гледао старе епизоде имао сам жељу да их поново гледам и дан данас увек могу да гледам свих 6 епизода. Овај 7. део не бих поново гледао. Можда за неко време када бих заборавио детаље филма. Другим речима, није оно што сам очекивао...

Kill them all!!

то ти је пријатељу апофатика! за неке вероватно недокучива ствар.

Не бих поредио марксизам и хришћанство. Под један. А под два, спочитавао бих за сексуално образовање. Тој вероучитељици треба дати отказ! А да је проблем системски, у томе се слажемо. А он лежи у неодговорности и немању осећаја за реалан живот више црквене јерархије. Али то је други проблем.

Гледе гласања, нисам сигуран да ли треба уводити као обавезан предмет. Тако да моја размишљања за веронауку су само то. Али имам утисак да овде се а приори узима за то да је, конкретно, православна веронаука индоктринација и заслепљивање деце и омладине. И да је како год да окренеш и садашњи њен статус проблематичан. А као други аргумент је наведена искрена бојазан, тј. страх да ће вероучитељ да психички урнише дете. А ако не, онда ће га индоктринирати, па у круг. И наводе се примери лоших вероучитеља. Имам познанике који су вероучитељи и који са децом раде оно што не ради готово ни један проф историје, географије, уметности, философије, социологије, психологије. О природњацима не бих коментарисао. Са ђацима разговарају и расправљају о свим овим темама и праве паралеле, указују на сличности и разлике са осталим друшт. наукама. Уз то, наглашавају и православно схватање, учење и искуство које се тиче питања која су заједничка. А други утисак је да неки родитељи данас су у толиком страху да им школа не нагрди дете, да те своје страхове и фрустрације несвесно преносе на децу. Мислим, можда би могли да се мало искулирају. Не само по питању верска/грађанско него целе школе. Нису свемогући и свезнајући. Ако јесу, како неко овде помену, нека узму своју децу па нека их сами школују код својих кућа. А резултат не верујем да ће бити много различитији.

Слепило!

Е то ћеш се начекати. А можда нећеш ни доживети. И то из два разлога. Први је што професори немају мотива ни мало јер их друштво схвата као паразите (већином) и у најбољем случају среброљубце и продаваче магле. А други, што деца можда критички хоће да мисле, али да читају и то да повежу са мишљењем...не бива. Осим "екстрема". Тако да му веронаука дође као час где то најчешће раде за чим ти чезнеш гледе образовања. Да постоји догматизован (не у негативном смислу) приступ у веронауци, постоји. Па шта?! Јел то толики проблем?

Разумем шта си мислила. И даље сматрам да бити хришћанин није стил живота. Осим ако ти под тим хоћеш да подведеш и вредносне ствари. Оне не морају нужно да се поклапају са моралистичким изборима и друштвеним мерилима. Али ипак реч, или појам стил не обухвата оно што бих ја назвао хришћанством. Било у теоретском било у практичном изразу.

Ако сам добро схватио последњу реченицу, испада да веронаука управо залази у сиву зону и злоупотребљава отореност деце? Стварно не мислим да би се, нпр православна вера, могла дефинисаати као стил живота. Свака од горе наведених наука има свој вредностни систем самим тим што нешто одређује као добро или лоше, па тиме и имплицира некакав стил живљења. По тој логици бисмо сваки начин разумевања стварности, живота, мишљења могли окарактерисати као стил. Јер неминовно води ка одређеном начину живота. Веронаука се не бави тиме да процењује веру деце и њихову праведност или грешност. Као што се философ/психолог/социолог не баве ко од деце истинито мисли/има или нема неки психички проблем итд. Слажем се да веронаука истиче и одређен начин живота који је у складу са учењем Цркве. Али не видим да је позив на литургију деци/омладини или учење о стварању света и човека, греху, врлини, добру и злу, ишта веће наметање модела живота него што то чине други друштвено-хуманистички предмети. Који је смисао онда тога да деца бубају те теорије које ће сутра заборавити? Аргумент, опште образовање не пије воду јер њима "пуца" за опште образовање. И то сматрају као невиђену смарачину. Са друге стране, познајем доста вероучитеља који баш доводе у питање догмате Цркве желећи да покажу ђацима да они имају логичку доследност и утемељење у теорији и пракси. А при томе нису става да ако ђак то не прихвата, ај на поправни. Чисто сумњам да би неки проф социологије ђаку који каже нећу да учим марксизам рекао ок, не мораш; или да каже типа Јунг је ментол, нећу да учим његове теорије о дубинској психологији; или модерна филозофија је глупост и није филозофија тако да ме баш заболе за исту.

Сличну тврдњу о својим "наукама" изричу филозофи, психолози, социолози..То значи да ове "науке" нису у ствари науке? Ако нису, што се уче у школама?