Био је човек који је својеручно спасио свет, спречивши почетак Трећег светског рата. Умро је понижен, као изгнаник од стране своје владе, непознат широј јавности. Тек сада, његова прича излази на видело.
На врхунцу Хладног рата, када је параноја владала на обе стране Атлантика а усијане главе у Москви и Вашингтону крволочно жуделе за посипањем непријатеља атомским пројектилима, постојао је један човек који је био њихова сушта супротност.

Када је Америка открила руске нуклеарне бојеве главе на Куби и покренула своју Морнарицу 1962. године, Москва није оклевала и одмах је учинила исто. Четири подморнице тајно су кренуле из Совјетског савеза ка овој маленој комунистичкој републици на Карибима, у жељи да покажу зубе и (ваљда) заштите савезника.
Само је неколико људи на овим подморницама знало да је тип оружја које носе нуклеарни, једнако снази бомби које су пале на Хирошиму и Нагасаки.
Василиј Архипов, заповедник ове флоте стациониран на подморници Б59, био је један од њих.

- У то време нисмо говорили “нуклеарни торпедо” већ “специјално оружје”. Нуклеарни торпедо нисмо могли чак ни да замислимо – каже Виктор Михаилов, млађи навигатор на горепоменутој подморници.
Док су се приближавали Куби, амерички хеликоптери, авиони и војни бродови су претраживали воде за руским подморницама и било је само питање времена када ће бити уочени. Што се и десило.
Совјети су били принуђени да зароне, и да остану под водом, на температури од 60 степени целзијуса и са само једном чашом воде дневно, скривајући се од америчке флоте која их је прогонила. Нису имали појма да ловина са собом носи оружје које може да уништи све своје прогонитеље притиском “једног” дугмета.
То незнање је вероватно и био разлог због чега су Амери направили нешто потпуно глупо: бацили сугранате у воду у намери да прогоњене избаце на површину. Валентин Савицки, капетан подморнице Б59 на којој се налазио и Архипов, мислећи да су подморнице под нападом, наређује употребу нуклеарних пројектила, да би одбранио част родине.
У нормалним околностима, заповест Савицког би била спроведена и почео би Трећи светски рат. Али Савицки није рачунао на свог надређеног.
- Василиј Архипов је био искусни подморничар и мој блиски пријатељ, кућни пријатељ шта више. Био је хладнокрван и у потпуној контроли над ситуацијом – каже тадашњи капетан друге подморнице у овој групи, Рјурик Кетов.

Архипов, као заповедник, рекао је гласно ЊЕТ! Иако су сви, целокупна посада, били против њега, он је опозвао наређење Савицког и наредио предају, храбро се супротставивши целој солдатески.
Знао је шта следи ако усијане главе постигну своје: крај света, у најмању руку.
Код куће је дочекан као издајник, а један адмирал му је чак рекао да би боље било да је потонуо са својом подморницом на дно океана.
Архипов је преминуо 1998. године, од тровања радијацијом, непознат. Тек сада, дванаест година након смрти, почиње да добија признања за оно што је за све нас урадио.
Никад није касно.
Извор: Telegraf
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах