Утробно Чедоморство - Ненад Николић

Господ је створио човјека према лику своме, према лику Божијем (Књига Постања 1, 27), али упркос томе што су начинили први гријех и преступили заповијест и бијаху истјерани из раја, Он и даље ипак сарађује са човјеком. Позвао је наше Прародитеље Адама и Еву на сарадњу у стварању нових људи. То је једно величанство, узвишеност позива, да муж и жена имају право са Господом Богом сарађивати у тако важном дјеловању као што је стварање нових људи. Дакле, морамо се замислити над овим чином и узвишеним дјелом којим нас је Бог увеличао и позвао на дјеловање својим благословом: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њом“ (Књига Постања 1, 28). Који је то позив, која је то величина кад Бог заједно продужава стварати свијет у сарадњи са човјеком.

Људи се данас недовољно замишљају над тим узвишеним вриједностима, бити отац, бити мајка. Као што је Бог био Отац Адаму у Рају, тако је касније Адам отац својим потомцима и Праотац нама данас. Замислите, стварате човјека са благословом Господњим. Замислите! Међутим, стварност је данас као никада тотално другачија. Човјек не чини што је Господ заповједио и благословио и ради оно супротно. Не ствара човјека, већ га убија. Чини гријех утробног дјетеубиства. Убија га док још ни име није добио, свјетлост дана угледао. Убија га прије његовог рођења. Или боље рећи, ускраћује му право да се роди и право да живи свој живот. Ускраћује му слободу коју му је Бог дао и прекида му живот, одбацује га као да тај нерођени човјек, то мало дјете нема живот. Каже му: „Не требаш ми и могу без тебе“.

Али, да ли може? Да може, не би Бог одредио човјека и жену да наставе то чудо стварања.

Шта медицинска наука каже о овоме? Термин абортус потиче од ријечи „аборт“[1] што значи прекинути, побацити, одбацити. У медицинској терминологији може значити намеран или ненамеран прекид трудноће у периоду након зачећа, а прије природног порођаја - рођења. Вјештачки абортус (жељени прекид трудноће) је медицински поступак којим се врши прекид трудноће, а прије рођења новорођенчета.

Спонтани абортус (нежељени прекид трудноће) је побачај који настаје природним путем без лекарске интервенције, као последица неправилног тока трудноће. Без обзира што је дјете мало још док се није родило, оно ипак постоји. Медицина каже, код зачећа, дјете је већ величине пети дио милиметра, то је величина јајне ћелије онда кад се оплоди. Та величина би се могла видјети и голим оком када би било доступно. Већ седамнаести дан од зачећа срце му куца, то је три дана након изостанка менструације. Када жени не настане менструални период када је очекивала, тада је дјетету отприлике двије недеље старости. Са три недеље од зачећа у мозгу се уочава појава мождане коре која је друкчије боје, та мождана кора је битна да човјек уопште може да размишља. Са пет и по недеља расте главица, ручице; ради фискултуру кад је шест недеља. Са осам недеља буди се и спава, штуца, слуша гласове. У једанаестој - дванаестој недељи дјете је величине као палац наше руке и изгледа као човјек, с тим што је глава мало већа у односу на друге дијелове тјела, јер се мозак брже развио.

За потврду својих научних резултата један амерички љекар гинеколог је на видео касету снимио абортус плода дванаест недеља (три мјесеца). Овај кратак филмски снимак који носи назив „Ћутљиви крик“ показује да плод предосјећа опасност од убилачког инструмента за абортус и испољава осјећај опасности у којој се налази следећим реакцијама: 1) креће се на јак и узнемирен начин у материци мајке; 2) повећавају се откуцаји његовог срца; 3) широко отвара своја уста као за крик, ћутљиви крик. Крик који нико не чује, осим Господа. Ова филмска трака изазива такав ужас да је један љекар који је извршио 10. 000 побачаја после њеног гледања за свагда прекинуо да ради абортусе.

Из свега овога видимо да питање утробног чедоморства није више питање само вјере, него и научне медицине. Јер нам медицина која је узнапредовала сада омогућава чвсте доказе и потврде онога што што православље свједочи. Господ наш Исус Христос јако воли дјецу и рекао је да што учиниш једном од најмање браће да Њему чиниш. А ко је наш најмањи брат или сестра у буквалном смислу ријечи? Управо тек зачето и нерођено дјете. Хуманост појединца се огледа у томе како се односи према најњежнијим и најслабијим, према дјеци. Чувајмо дјецу, да би она чувала нас.

Ако неко од нас дође у искушење да почини овај гријех, нека се мало сабере и размисли. Требамо чувати нашу дјецу јер су наше благо. Требамо чувати живот. Човјек доста пута пада, гријеши, али и устаје, зато није све изгубљено. Не смије се падати у очај.

Господ је милостив и опрашта гријехе наше, ако се искрено покајемо, стога нам је оставио Свету Тајну Исповјести и Свету Тајну Причешћа. То је оно што враћа човјека у заједницу са милим и слатким (један побожни монах је назвао Господа слатким) Господом, што га враћа у крило Спаситељево. Јер у тој заједници човјек налази свој мир и спознаје смисао свога постојања. Покајмо се искрено и исповиједимо овај гријех и ходимо опет путем спасења. Вратимо се вјери и Господ ће нам помоћи. Гријех је оно што раздваја човјека од Бога и спасења у Њему. Чувајмо живот. Амин.

[1] Енглеска рјеч „ABORT“, у преводу значи, одустати, прекинути нешто прије што је завршено, комплетно, готово, или прекинути прије времена.

Ненад Николић