УПОРЕДИ (Размишљање над причом о блудном сину)

А у очевом дому све је познато и обично, одмерено и умерено. Практично једна те иста лица браће и сестара, један те исти круг обавеза. Досадно је само онима који нису научили да цене и чувају оно што имају (в: Отк 3, 11). Некоме може изгледати да се деца овде чак налазе у ропству. Али, то није ропство, већ радосна сарадња.
Спољни свет из приче доживљава се као променљив и нестабилан. Ту владају стихије, а човек дрхти пред хаосом или судбином сутрашњег дана, и то непријатно осећање покушава да заглуши буком забаве. Ту су људи избрисали Бога из свога живота, и зато Он не може да им помогне. А у Цркви је све у Његовој десници, под мудром управом, у стабилности и нади.
У далекој земљи не гнушају се свиња, тј. не мисле о томе шта је благоугодно Богу, шта је добро, а шта је зло – пред Њим. А код оца се напасају само чисте животиње, што представља гајење врлина.
Код оца је проста, али, како се каже, здрава храна. Све је скромно, без нечег нарочитог. Тако је и мана имала нејасан укус (4 Мој 11, 8), али је зато давана са Неба! А у далекој земљи су спремљена јела од којих иде вода на уста, али их нуди кушач.
Ван очевог дома, младић је могао да добије задовољење било ког свог захтева без труда – ако плати новцем. А у Цркви и насушни хлеб треба заслужити у зноју свога лица. Оно најукусније овде се даје ретко, у изузетним случајевима. Прича управо описује један такав случај.
Сусрећем такве, новообраћене, покајане, искрене. Они ми причају како Бог обилно излива на њих Своје благослове. А ја грешно мислим – ма, кобајаги, све је то егзалтација! Па ја сам већ толико година у Цркви и то што ми причају још нисам доживео!
А онда се одједном сетим приче о блудном сину и као да видим себе са стране – у лицу старијег брата, који негодује што је расипник-ништарија одевен у најбољу одећу и што једе најбољу храну. Зашто је тако незаслужено дариван и обасут благонаклоношћу овај безаконик? Па зато што у очевом дому делује, како каже лав Аслан из изванредне Луисове бајке – „древна магија“, изражена код апостола Павла оваквом формулацијом: „а где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат“ (Рим 5, 20).
У Цркви је – Очева љубав. У далекој земљи – свеопшта равнодушност, свако је сам за себе.
Црква и свет нису удаљени једно од другог географски. Пут одовуд тамо – то је пут између вере и неверја, трпљења и нестрпљења, послушања Богу или ђаволу. Све одлучује стање душе.
Твоје душе.
свештеник Леонид Кудрјачов
27. фебруар 2016.

извор: http://www.pravoslavie.ru/91033.html
са руског превео Зоран Шаренац