Старац Тадеј

Чудна смо бића. Много смо награђени од Господа, а то не схватамо. Пали смо и због пада човека све страда, и сва природа, јер је човек последњи створен да буде господар целог материјалног света. Наши прародитељи су се кретали као Анђели, као духови, материја је била одухотворена, а не овако груба као данас.

После прекршаја заповести Божије, одмах је настала грубоћа. Зато Апостол Павле каже: „Ево и природа уздише очекујући избављење синова Божијих". Очекује природа да будемо избављени и да она буде ослобођена од трулежи, јер је сад трулежна и изменљива. А у нама, у нашем организму, постоје сви могући минерали што постоје и у космосу. Ми смо били господари, а сад је све против нас устало, јер смо ми криви за пад свега. Сад треба да се поправимо, да се све око нас обнови.

Ништа не бива ни на земаљској кугли, ни у васиони без Промисла и без допуштења Божијег. Све што је племенито и узвишено - Промисао је Божја, а све што је негативно - то је допуштење од Господа. Он зна зашто је то допустио и докле ће тако трајати. Кад би мислене силе бестелесне и мислене силе у телу - ми људи, могли да радимо шта хоћемо - то би био страшан хаос не само на земаљској кугли него и у васиони. Бог је свуда присутан, и то је највећа светлост, енергија која све прожима. За Бога нема прошлости, будућности или садашњости. За Њега увек је данас, вечност. Све се у Њему одржава. Он зна зашто је допустио да се нешто збива. А ми, људи, сами често својим мислима и жељама само отежавамо ствари. Једино ми људи можемо да се противимо вољи Божјој, док су Анђели и Свети потпуно покорни вољи Божијој. А ми, деца Адама и Еве, противимо се. Господ много више има проблема са нама побожнима, него ми са онима који су се потпуно одстранили од Бога.

Бог може да нас ослободи од сваког зла, али ми се сами грчевито држимо за зло. Зашто Господ наређује да волимо своје непријатеље? Не због њих, него због нас. Јер, докле год ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи или рођаци немамо мира ни покоја. Треба се тога ослободити. Како? Треба од срца опростити. Кад се опрости од срца, као да ништа није ни било. Више немамо те унутрашње (мислене) радње које нам не дају мира и покоја. Опроштено је и завладао је мир. Племенит и добар човек не зна да мрзи свога непријатеља, него му жели добро. И та га доброта ослобађа од злих напада, а ослобађа и непријатеља. Непријатељ више нема снаге да напада. А кад помислимо зло - доприносимо огромно злу. Не смемо уопште мислити зло. Кад би хтели да се уједине сви људи у доброти, видели би каква је то огромна и невероватна снага. Љубав и лепота би била свуда и на сваком месту!

Да, човек је велика тајна! Прародитељи су били бесмртни и материја у целој васиони је била одухотворена материја. Наши родитељи су имали тело од продуховљене материје и кретали су се невероватном брзином, брже него мисао! Адам је био господар материјалног света, космоса. Бог му је заповедио: „Рађајте се и множите се и владајте земљом" Значи - владајте материјом. Овакво садашње рађање на земљи, Господ је допустио после пада прародитељског, јер да то није допустио, угасио би се човечански род. Требало је да човечански род испуни сву васиону. Првобитни створови, духови небески нису сачували свој положај, а међу њима први међу равнима. Сатана је пао, јер је Бог био тајна и за њега. Пад човеков је био због зависти духова злобе и одједанпут се све срушило и изменило. Духови злобе се од тада до данас труде да ни једна душа ни по коју цену не буде ослобођена од њихових мислених уза, да сви људи постану зли, јер је пакао мислено стање душе. Кад је срушен господар целокупног материјалног света, космоса, односно наши прародитељи, све што им је било потчињено (материјални свет) изгубио је своје првобитно стање.

Зато Апостол Павле и каже: „Сва природа уздише, очекујући избављење синова Божијих". Ти синови Божији, то смо ми, и сва природа очекује да кроз нас буде ослобођена изменљивости и трулежности. Сад је трулежна и изменљива, а била је неизменљива и вечна. И зато чекамо Други долазак Господњи. Све ово мора да прође и све мора ново да се створи, како Господ каже: „Ево све прође, и све ново треба да дође, ново Небо и нова земља." Мислимо како ће то бити, али ево Господ нам открива тајну - како ће то бити. Открио нам је Господ одавно да кад материја достигне брзину светлости, она нестаје. Претвара се у невидљиву енергију и то је експериментално потврђено. До скоро смо знали само за светлосну брзину, а сад се зна... и за друге брзине, а ко зна можда ће се сазнати за још које брзине. Али, Господ је открио људима да је светлосна брзина много спора, само 300.000 километара у секунди. Спора је она према брзини честица енергије које називају тохиони, који у трену прелазе растојање читаве наше галаксије, чији је пречник 50 милиона светлосних година. Видите каква је то брзина!

Извор: Манастир Клисина