Старац Тадеј - Jедини ослонац је Господ

И чим придобијемо, ми брзо изгустирамо ту ствар. И само за кратко, и одмах прелазимо на други предмет. Желели бисмо нешто друго. А кад смо ми такви, шта да очекујемо од ближњих, кад смо и ми такви превртљивци? Час једно, час друго, час треће... Значи, треба да се запечатимо тамо где је оно што је непоколебљиво. Ми тражимо ослонац овде на земљи, а сваки ослонац нам се измакне. Немамо тог ослонца који ће да буде неизмењив, постојан. Једини такав ослонац је Господ. Он је неизменљив, исти у векове. И ко се нада у Њега, неће бити постиђен.

Ми упорно тражимо ослонац на земљи зато што смо слаби. Ми смо деца. А кад смо деца Небеског Оца, онда треба да тражимо ослонца од Родитеља. Да! Ми смо рођени телесно од земаљских родитеља, па тражимо од телесних родитеља ослонца. Али, они имају брига, нису ни они имуни на бриге. Њих спопадају невоље и тешкоће, тако да ми гледамо у њих, а они не гледају на нас. Кажу: „Имаш главу, па размисли. Сад си зрео." А Отац Небески то никад не избегава. Он нас стално гледа, стално нас води, ако нам је срце сједињено са Њим. А ако ми тражимо ослонца у овом свету. Дете тражи, али, овде у свету, тешко га је наћи. Много је тешко наћи једномишљеника у животу. Свети Оци кажу: „Ако си нашао једномишљеника у животу, нашао си спасење." А то је врло тешко наћи.

Ја сам у животу наишао на две особе које су свој живот у браку провели најидеалније и најбоље... Пре неколико година наишао сам на још једнога. Причао сам вам за тог брата. Упокојио се. Интересантно како је Господ сјединио њега и жену. Преко тридесет година су били у браку. И каже он: „Ја и моја жена још ниједном нисмо имали оштру реч међу собом. Што ја хоћу, хоће и она. Што хоће она хоћу и ја." А био је жустре природе и имао је тешко послушање овде на земљи, био је милиционер. Долазио је у додир са разним лошим карактерима и особинама људи, и тамо (на послу) поквари расположење, дође нерасположен кући, а жена је увек умела да чека, тако да би се он одмах опуштао. Њихов је кутак био рај.

Сетимо се како је Свети Симеон говорио о себи: „Ја нисам имао дуготрајних постова, нити сам проводио ноћи без сна. Нисам спавао на голој земљи, нити сам друге трудове извршавао. Него сам гледао само на своје немоћи и унижавао сам себе, и Господ ме је спасао."

Преузето из књиге: ''ПОУКЕ СТАРЦА ТАДЕЈА''