Старац Пајсије: Ловачки пас

тражење дају му живот.
И ми треба да имамо такву будност. Да нам ум непрестано стреми ка Христу, пошто је Он наш циљ. А ми, и поред тога што смо нашли траг, и поред тога што смо нашли пут, што знамо где треба да идемо како бисмо се сусрели са Христом, често тапкамо у месту; не напредујемо. Да не знамо пут, наше тапкање би још и имало неко оправдање.
Сећам се, у Коници је мој отац имао два добро дресирана ловачка пса. Стари Продром Корциноглу, појац светог Арсенија, једном приликом му је тражио добро штене исте расе, како би му чувало стадо, и лајало када наиђе вук. И мој отац му је дао једно штене. Једног дана, неки Продромов сусед који је био заљубљеник лова, много се растужио јер му се разболео пас, па није могао да иде у лов. Сазнавши за то, стари Продром му је рекао: „Не секирај се; даћу ти ја свог пса; исте је расе као и Езнепидисови пси." Сав радостан, сусед је узео пса и отишао у лов. Када је дошао у шуму, махнуо је руком, као што то обично раде ловци дајући знак псу да почне да трчи, али овај уместо да потрчи, вртео се око ловца, лизао му ноге и загледао у његове руке не би ли у њима можда опазио хлеб! Видите, био је то добар, расни пас, али није био научен да хвата зечеве, па се зато непрестано вртео око ловца.
Верујем да ћете ви, пошто сте Христу већ ушле у траг, стално трчати тражећи Њега, како би се ваша срца толико испунила Христом, да не можете више да Га сместите у њих и да кажете: „Доста, Боже мој, не могу више да издржим!"

Извор: старац Пајсије Светогорац; Поуке; Том V, Страсти и врлине, манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана, Врање 2012, 312-313.

Езнепидис - презиме Старчевог оца.