Свети Сава српски о честом причешћивању

Треба рећи и о Божанственој Литургији коју по дужности свагда треба свршавати у Цркви. Но у њој треба, братијо да себе чувате пажљиво, јер је свето и страшно што се на њој свршава, јер ова је од осталих (Тајни) страшнија и превелика нашег /божанственог/ Правоверја свршавана Тајна, велим за Божанствену и Надпречасну Литургију свепречасног Тела и Крви Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. У њој треба себе савесно чувати, и већма одгонити од себе сваке зле, нечисте и недостојне помисли у овој страшној Служби (Свештенодејству), и на сваки начин себе очишћавати. Потом се треба причешћивати Божанственим Светињама, пошто од игумана узмете опроштај. Јер не приличи ником од вас да се причешћује без бојазни и без расуђивања. Нити се причешћивати свагда (сваког дана). Хтели бисмо се много (стално) причешћивати Божанственим светињама. Јер много значи причешћивати се животом. Као што рече и Сам Христос: ,,Који једе Тело Моје и пије Крв Моју, у Мени борави и Ја у њему'' (Јн. 6, 56). И божанствени Апостол објављује: ,,Који се прилепљује Господу, једно је тело /са Господом/'' (1Кор. 6, 17) као и : ,,Ко се удаљава од Тебе, пропашће'', рече кротки Давид (Пс. 72, 27). Да, хтели бисмо, дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи (=слабости) и због тешкоће тог дела, не заповедамо. ,,Јер ко недостојно једе Тело и пије Крв Господњу, крив је Телу и Крви /Његовој/'' (1Кор. 11, 27), рече божанствени и духоречити и први међу Апостолима Павле.Страшан је то глас (= реч), браћо моја, и треба трепетати од Причешћа; не само ја грешни, него указује много поузданијима (смелијима).

Зато, дакле, они треба три пута недељно да се причешћују, колико познају себе да су се очитили од нечистих помисли и саглашавања са њима, и од гњева и роптања, скроби и увреда(оговарања), лажи и смеха несуздржаног (неумесног), а још и зломислија (злопамћења), и још већма од јарости, нечистих (срамног говорења) и томе слично. А они који упадоше у речене страсти, нека исповедањем и покајањем похитају да се од тога избаве, и једанпут или двапут недељно да се причесте. A иначе, ни једанпут, сходно игумановој одлуци. А да неко (сам) остаје непричешћен,без игумановог савета(знања) није похвално. Јер који тако чини, биће осуђен као онај који испуњује своју вољу. А они који желе да се причесте, треба да певају узакоњену Службу (молитве) за Причешће и, чинећи један другоме заједничко коленопреклоњење (метаније), да дају опроштај, а потом са захвалношћу да се причешћују Животворним Светињама. Нека вам, дакле, ово буде образац (правило).“

Студенички типик, 5. глава.