- Да ли верујеш у живот након порођаја?
- Наравно. Нешто после порођаја мора да постоји. Можда смо овде само зато да би се припремили за оно што ће бити после.
- Глупост, никакав живот после порођаја не постоји. Како би уопште требало да изгледа?
- То тачно не знам, али ће тамо сигурно бити више светла него овде. Рецимо да ћемо трчати својим ногама и јести устима.
- Ма то је бесмислено.Трчати се не може а јести устима је потпуно смешно. Ипак, нас храни пупчана врпца. Нешто ћу ти рећи. Живот после порођаја је искључен – пупчаник је већ сада доста кратак.
- Ма не, нечега ће сигурно бити. Само ће све бити мало другачије него што смо овде навикли.
- Али нико се ипак одатле после порођаја није вратио. Порођајем се живот једноставно завршава. И уопште, живот није ништа него теглећа тескоба у тами.
- Додуше, ја тачно не знам како ће то после порођаја изгледати, али ћемо сигурно видети мајку а она ће се већ побринути о нама.
- Мајка?! Ти верујеш у мајку? И где би она по теби требало да буде?
- Па наравно, свуда око нас! У њој и захваљујући њој и живимо. Без ње уопште не би постојали.
- У то не верујем! Никакву мајку нисам никад видео, дакле јасно је да не постоји.
- Ипак понекад кад смо тихи, можемо да чујемо како пева или осећамо како милује наш свет. Знаш, ја стварно мислим да нас стваран живот чека тек после…
Извор: манастир Глоговац
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах