Отео је свештенику коверту са новцем, а онда је прочитао име на коверти и заплакао …

Живела је сама, није имала никаквих прихода, нити било кога ко би о њој бринуо. Свештеник је одлучио да се обрати Центру за социјални рад, а као “прву помоћ”, решио је да јој пошаље нешто новца, колико има и може.

Одложио је рукопис на којем је радио и почео да сакупља новац. Приложио је све што је имао и још нешто што је оставио за ванредне трошкове. И тако, “зрно по зрно – погача”.
Новац је ставио у коверат, написао њено име и ставио на сто. Намеравао је да сутра после службе замоли неког од парохијана да старици однесе новац, а он би прексутра пошао да је обиђе.
Кад је то све урадио, наставио је прекинути посао. У том тренутку неко је покуцао на врата.

Ко ли је сада у ово касно доба? – запитао се свештеник.

И не слутећи шта га чека, пришао је вратима и отворио их. Угледао је маскираног човека са пиштољем у руци. Уперивши пиштољ у свештеника хладно му се обратио:
Дај паре или живот! – Свештеник није имао куд, морао је лопову да преда новац који је имао. Узео је коверат припремљен за стару госпођу и с тугом у срцу, предао га лопову.
Лопов је превртао по канцеларији и кад ништа вредно није нашао, отишао не повредивши свештеника. Дошавши у склониште, лопов је погледао коверат. Кад је прочитао коме је био намењен, застао је као громом погођен. Нешто га је стегло у грлу. Имао је утисак да ће се угушити. Од бола се савио до земље и почео грчевито да плаче. На коветру је писало име његове мајке. Њој је новац био намењен. Пробудила се његова успавана савест.

Помислио је: “Свештеник брине о мојој мајци и шаље јој новац. А ја моју старицу мајку годинама нисам обишао, нити питао како је и има ли од чега да живи. Чак и крадем новац који је њој намењен. Какав сам ја то човек? У шта сам се то претворио?”

Обрисао је сузе и отишао поново код свештеника. Ушао је, клекао и замолио за опроштај. Свештеник га је исповедио и благословио.
Лопов је потом отишао код мајке, одневши јој коверат и поздрав од свештеника. Те ноћи се у њему нешто преломило. Одлучио је да прекине са дотадашњим животом. Почео је да живи са мајком. Никад више није крао, него је нашао посао и бринуо о мајци.

Поука:
Љубав има толику снагу да може чинити чуда и препородити људе.

(Светосавско звонце)