На који начин Хришћанин треба да буде храбар?

Храброст као и све друге врлине у хришћанству морају да буду са расуђивањем. Хришћански пут је средњи пут и у томе се хришћани ослањају и на древне јелинске философе. Аристотел је у другој књизи Никомахове етике дефинисао храброст као средину између дрскости тј. несмотрености (θράσος) и кукавичлука (δειλία).

Цитирао бих овај незаборавни пасус великог философа: „…Тако је такође и у случају умерености и храбрости и других врлина. Јер човек који бежи и плаши се свега и није спреман да заузме став постаје кукавица. Човек, пак, који се ничега не боји већ трчи да се суочи са сваком опасношћу постаје дрзак. Слично, сваки човек који ужива у сваком задовољству и у ничему се не уздржава постаје самоугодник, док опет човек који бежи од сваког задовољства постаје на сваки начин неосетљив. Умереност и храброст се губе претеривањем и недостатком, а средњим путем се чувају (φθείρεται δὴ σωφροσύνη καὶ ἡ ἀνδρεία ὑπὸ τῆς ὑπερβολῆς καὶ τῆς ἐλλείψεως, ὑπὸ δὲ τῆς μεσότητος σῴζεται).

Древни философи и мислиоци нису познавали целину и пуни смисао Божанског откровења, али ипак су посматрајући свет око себе и логосност Божије творевине улазили у познање мудрости Божије. Зато су и хришћански оци, а посебно свети подвижници, видели умереност и средњи пут као златни пут који води познању воље Божије.

У даљем разматрању ове теме обратимо пажњу на следећи пасус из Еванђеља у коме можемо да нађемо одговор на ваше питање (Матеј 10, 16-23; Зач. 36)

"Ето,ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. и незнабожцима. А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији.“

Једном сам слушао блаженопочившег Патријарха Павла који је говорио о томе како треба да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Сећам се да је тада рекао да ако смо само мудри, а нисмо безазлени, онда постајемо лукави и зли. Ако смо, с друге стране, само безазлени, а немамо мудрости (тј. расуђивања) онда смо наивни. Ово је јако леп пример како Господ указује на средњи пут, пут мудрости, једноставним речима.

Ради бољег разумевања ове теме препоручујем да прочитате тумачење горњег евенђелског пасуса из књиге Патријарха Павла - Пут у живот: http://www.svetosavl...jarhPavle10.htm

Архимандрит Сава Јањић