Моје Јадовно у Лондону

Организатори изложбе: Црква Светог Саве у Лондону и Удружење грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке. Ауторски тим изложбе: Предраг Лозо, Драгослав Илић, Душан Басташић.

Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, наставља свој пут. Изложба које је до сада виђена у: Новом Саду, Београду, Сремским Карловцима и Митровици, Музеју Семберије у Бијељини, у Добојском музеју, Деревенти, Броду, Источном Новом Сарајеву, Требињу и Њујорку, биће постављена и у Лондону. Злочин над злочинима, и злочинци над злочинцима, у Независкој Држави Хррватској нанијели су народу на овим просторима губитке о којих се још нисмо опоравили.

Посјетиоци ће имати прилику да упознају обичне животне приче које свједоче о страдању, којег олако заборављамо. Свједочећи о Јадовну, као комплексу логора смрти у којем је према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, страдало 40.123 жртве, видјећемо колико је то страдање дио породичног и националног идентитета.

Посјетиоци изложбе, за које претпостављамо да знају мало или готово ништа о величини и бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознају са свим значајним аспектима јадовничког страдања Срба и Јевреја. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у којем је то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историјских извора и истовремено је путоказ како се уопштено са визуелног становишта приступа меморијализацији значајних догађаја, који карактерно одређују идентитетско-судбинске детерминанте једног колективитета.

Изложба је истовремено и предмет сталне интеракције прошлости и људи који се њоме баве са научног становишта, али и просјечно-информисаног посматрача. „Зато су нам реакције и одјеци изложбе веома значајни“ , наводе организатори из Удружења студената историје ,,Др Милан Васић“ и Удружења Јадовно 1941. Управо та интеракција ствара једну нову димензију изложбе која ће са новим мјестима излагања донијети нове реакције и одразе, који су саставани дио настојања да се у стручну и ширу јавност унесе премиса о значају формирања колективног памћења на страдале претке, као и правилан друштвени однос према његовању успомене на њих.

Посљедње поруке жртава са пута на губилиште, њихове пријератне фотографије, али и фотографије преживјелих чланова њихових породица, склопљене у јединствене животне приче опомињу нас да је човјек као личност и његова породица, нажалост основна јединка овог страшног злочина, којој морамо посветити највећу пажњу, да се између осталог, овакави злочини више не би поновили. Злочин геноцида и Холокауста у НДХ, свакако је имао и своју идеолошку припрему као претходницу и она заузима један значајан дио у изложбеној концепцији, као и вријеме послије злочина у бившој Југославији, гдје можемо видјети један идеолошки и дневно-политички неадекватан однос друштва према страдалима и њиховим потомцима.

Ово су само неки од више дијелова који чине изложбену поставку „Моје Јадовно“ као цјелину и који се најбоље „преживе“ и саосјете приликом посјете и прегледа изложбе. Јадовно никако није ни по свом обиму ни по карактеру, локално стратиште, па је тако ова изложба својеврсно путујуће свједочење.

СПЦ