Овај живот је тако кратак. Већина људи верује да то што имамо од живота треба што боље да употребимо, да нешто ‘створимо’, да нешто оставимо иза себе, а и да ‘проживимо’. Знате већ шта то подразумева... У манастиру, такође, осећамо колико је наш живот на земљи временски ограничен, никада довољно молитве. Сваким даном све више осећам колико ми је Бог потребан и колико сам још увек далеко од Њега. Ми, људи, тако се споро мењамо. За двадесет година нисам нешто нарочито постигла на плану духовног усавршавања, тако да не постоји ни могућност да размишљам о томе да ли је то био прави избор или не. Мислим да, и када бих имала још неколико живота, ни то ми не би било довољно да постигнем све што треба. Срећом, након овог привременог, чека нас живот вечни и бескрајне могућности. Што не постигнемо у времену, даће Бог у вечности.”
Мати Ефимија, игуманија манастира Градац
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах