Анка Шуша, далматинка родом, рано је остала сироче. Најстарији брат Шпиро, њу и њену седам година старију сестру Драгињу (у монаштву Архелаја) одводи у сиротиште и већ тада почиње њихова припрема за монашки живот. Обе су биле послушнице кувеждинског манастира, те их је одатле живот одвео у Сарајево, гдје су се у сиротишту бринуле о дјеци без родитеља.
Осјетивши муку сиротовања на сопственој кожи, по доласку у Рисан, Мати Саватија узима тромјесечну бебу, дјевојчицу Радмилу Илић (удату Јовићевић) која је остала сироче и подиже је под својим топлим материнским скутом.
О својој помајци (тети) Саватији вечерас нам говори госпођа Радмила Јовићевић, дјевојчица која је љубав и топлину мајке пронашла у крилу блаженопочивше Мати Саватије, а за коју наш протојереј - ставрофор Момчило Кривокапић каже да је имала срце велико и дубоко као океан.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.