Кад је Свети Сава разговарао са својим свештеницима, један сачека да остану насамо, па га замоли за савет:
- Свети Оче, свако јутро ми једна баба долази у цркву, стане пред икону
Светог Јована Крститеља, па почне наглас да му се жали: „Син ме не
слуша, снаја ме вређа, унуци ме не поштују, комшиница ме оговара,
комшија ме мрзи...!" Не знам шта да радим.
- Послушај ме, чедо, па уради овако: Дођи пре ње у
цркву, сакриј се иза иконе Светог Јована, па кад она заврши са својим
жалбама, а ти јој, онако сакривен, да мисли да јој сам Свети Јован
говори, кажи:
„А ти мало размисли како се ти понашаш према њима. Да си ти боља и они би се према теби боље понашали!"
Захвали се свештеник Светом Сави, па тачно тако и уради. Кад чу баба да
јој Свети Јован одговара, веома се изненади, али се брзо прибра, па му
љутито рече:
- А ти, да си краћи језик имао, не би ти главу одсекли!
Чак је и Светом Јовану нашла ману!!! Само себи - није!
(Ова прича је написана на основу казивања блаженопочившег
протојереја-ставрофора Милосава Дишића. Бог душу да му прости!)
Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 8/2012.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.