Носио је само кошуљу и кожни огртач, зими и лети је ишао бос. Већи део времена је проводио у молитви покрај врата цркве која се налазила на брду, на око једну врсту од града. Недалеко од овог храма јуродиви је подигао себи колибу. Дошавши у град ватреном молитвом је помагао болесницима и несрећницима и слободно је улазио у кнежевски дворац. Пошто су код Лаврентија све време долазили верници молећи га за молитве, он је прокопао тунел од цркве до своје колибе како би могао да пролази непримећен.
1512. године Татари су напали Калугу. Кнез им је изашао у сусрет с малобројном војском. Ускоро се нашао у великој опасности, одсечен од својих људи и опкољен Татарима. Свети Лаврентије, који је у то време био у кнежевим палатама изненада је узвикнуо: „Дајте ми секиру, зато што су кнеза напали пси, идем да му помогнем!“ Неколико тренутака касније нашао се поред кнеза машући секиром и вичући: „Не бој се!“ Руси су одмах почели да односе превагу и разбили су Татаре.
Учинивши мноштво чуда, блажени Лаврентије је предао душу Господу 10. августа 1515. године. Јуродиви је сахрањен у цркви, где је чини подвиге и где је касније саграђен манастир посвећен светом Лаврентију.
23 / 08 / 2012
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах