Jump to content
  • Дејан
    Дејан

    Бити свештеник, уметник, научник

      Можда је некоме тешко или чак неспојиво. Ја немам проблема јер сам, како би неко рекао, спаљене савести. Не видим проблем. Наравно, шалу на страну, то се може у пасторалном смислу схватити као потешкоћа или као врлина. Ако доживљавамо хришћанство као руже и цвеће, све мирише на парфем, онда је ова моја позиција проблематична. Тврђе, а рекао бих и реалније посматрање хришћанске поруке може у овоме видети заиста неку предност.

    Хришћанство, допустите ми, није религија, није морални пут, него хрвање са Анђелом Господњим. Ако на страну ставимо и ту старозаветну епизоду, сетимо се Исуса који, када му Петар каже да "спусти лопту", да "слади", одговара му са: И ви сте слободни да одете.

    Опет, каноне и правила нисам схватао као осујећујуће. То не значи да препоручујем да се крше. Сам сам приредио једно издање канона. Исто видим и у сликарству. Канони су само неке смернице. Ту су и да се мењају. Али у складу са теологијом, са причом. Ако мто могу да издрже, нове сликарске формулације су "оне праве". Такве су одувек и биле. Разни сликарски типови, формулације су настајале временом. Једноставно, измишљене су. Ако су биле исфантазиране, нису опстале, теолошки пак утемељене бивале су "канонизоване", али не и слеђене.

    Наука, схваћена у античком кључу је озбиљна, духовна дисциплина. Теолошко и филозофско мишљење није недисциплиновано. Славимо многе Оце као светитеље управо због њихове обдарености за рефлексију. Нема "побожности" у Против Евномија код Григорија из Нисе. То је научно дело. Када то кажем, не значи да је безбожно дело. Научни метод је ослобађајући. Ми имамо проблема са хиљаду "људских предања" којих треба да се ослободимо. Једини спасоносни метод је научни. Ако је неки научник уз то и светац, утолико боље по њега, али је он ауторитет у материји чак и као атеиста. Ово је мало тврда изјава, али је посматрам у светлу атеисте који није ни свестан да је негде теиста. На крају, и магарци су проповедали! ако се сетимо СЗ.

    Све до сада што сам натукнуо су теме саме за себе. Ради се о односу срце (бубрези)-разум, наука-вера итд. Модеран свет, уметност, хришћанска традиција. Но, у конкретном случају, пошто је ваше питање конкретно, моја позиција је помало некомодна, јер иако могу да се позовем на разне старе и нове епископе уметнике (нпр. Иринеј Ћирић) или научнике, опет остаје и моја позиција што се не бавим претерано комодном уметношћу, која би свима била допадљива, а да не говорим о теолошким питањима која волим да поставим.

    Дакле, бити свештеник, уметник научник не мора да значи нешто неспојиво. Неки добро све то укалапају, могу да буду и "стрејт", све је за поздравити. То је нека општа констатације. У мом случају су ствари нешто комликованије јер инсистирам на провокацији. Провокацију сматрам сјајним божанским методом, али смо ми углавном у атеистичком свету. Није "исплатива", али је волим.

    Ствари се компликују пошто убацујем јуродиви и лудички моменат. Сви пак нивои су и одвојени. Научни текстови су строго научни, тако да морам да пишем и против себе, уметнички поступак је класичан, тј. технологија се до максимума поштује, сама техника, као и трагања у изразу. Уметност је изнад тога. Колико у свему томе и успевам, то остаје на укус...

    Свештеник Зоран Ђуровић




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Нема коментара за приказ.



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...