Биометрија и Откривење - отац Оливер Суботић

У нашој помесној Цркви овом темом се бавио отац Оливер Суботић. Честа су и позивања на њега од стране оних који наведени проблем тумаче на један или други, супротан начин. У вези са тим, пренећу вам овде појашњење оца Оливера, које ми је упутио и благословио да га поделим са вама овде. Наиме, отац Оливер примећује следеће:

Видим да се редовно на Поукама појављује тематика биометријских л.к. и система надзора и да се то повезује са Откровењем и сл. Приметио сам да се неки људи притом позивају на моје студије, иако ја отворено наводим да о томе аспекту могу да говоре само богоносни људи - мој став јесте био и остао критички према свим системима надзора јер су они нељудски и безлични, и то сам до сада детаљно аргументовао, али упоредо редовно позивам људе да не шире атмосферу страха и не уплићу се у духовне реалности о којима нису позвани да говоре.

.....поред тога што критикујем целу ту погрешну парадгиму надзора, да исто тако имам критички став према супротној страни која уноси етос страха и маловерја.

Ови ставови оца Оливера се виде и у поговору његове књиге "Информационо конролисано друштво" (докторска дисертација), који по његовом благослову такође преносим:

Из књиге "Информационо конролисано друштво" (2011), презвитера Оливера Суботића (стр. 267).

Уместо поговора

На крају, као свештеник, осећам потребу да одговорим верницима који ми на

готово сваком предавању постављају питање колико друштво под надзором и

његови феномени имају везе са свим оним што је изнето у Јовановом Откровењу.

Мишљења сам да о смислу и значењу те књиге могу да говоре искључиво људи

којима је дата благодат Духа Светог да откључају њене тајне, а највећи број

нас не спада у тај круг. Због тога сматрам да не треба да извлачимо површне

закључке у било ком смислу нити да о тој теми острашћено расправљамо као

што се најчешће чини јер то може довести до великих застрањења. Црква ће,

као што је то у својој историји одувек чинила, имати свој одговор у право време.

Што се хришћана тиче, они треба да буду друштвено одговорни и боре се за

дигнитет и слободу сваке личности у друштву без размишљања о томе колико

све око нас има везе са „последњим временима“. Но то је само један вид бор-

бе – уверен сам да најбољи отпор свему што је антихришћанско даје тежња ка

светости сопственог живота и пуном уважавању личности која је поред нас, не-

зависно од њене верске, расне и било које друге припадности. У цивилизацији

која је људскост заменила бројем више од свега нам је потребан човечији лик,

и то пре свега онакав какав видимо код Светитеља. С тим у вези, завршио бих

мишљу чувеног старца Порфирија Кавсокаливита: „Нека нас не муче последња

времена, нити антихрист и његови знаци. Јер, треба да знате, ако у себи имамо

Христа, ни у чему не може нам нашкодити антихрист, ни најмање“.

Слава Господу за све.

Приредио: Александар Милојков