Подсвесно чујем те славне речи,
’’Будимо људи’’ поука златна.
Још твоје звоно Србијом звечи,
не плашећи се временског клатна.
У ово доба тако нам треба
ручица света да нас поведе,
а људско срце вечито вреба
злокобно око, да га заведе.
Са Неба пусти светлосно иње,
љубав се наша к`теби успиње!
Саша МИЋКОВИЋ
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах