Када зли дух човека држи подаље од Цркве, он то чини на више начина. Понекад му намеће мисао да је Црква гомила гнусних фарисеја, користољубивих ситних душа и развратника, из које следи закључак: „И сам разумеш, ти си поштен човек и није ти место међу њима“.
Понекада човека од Цркве удаљује управо супротна мисао. Чини му се да је Црква сабрање светих и само светих (са поимањем светости као потпуне одвојености од света, безгрешности и „анђеоске“ кротости). „Тамо су људи тако духовни, а ја... Не, мени тамо није место“. Човек стиче превисоку, преидеализовану представу о животу Цркве, а затим се сусреће не чак ни са грехом, већ са некаквом свакодневном, овоземаљском појединошћу живота црквених људи, и ту је крај: „Разочарао сам се...“
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.