(објављено у парохијском листу храма Светог Саве "Светосавац", бр. 54)
Постоје неке ствари међу нашим верним народом, које су у вези са
Светом Литургијом, а које би требало разјашњавати. Требало би, јер из
слике коју нам дају Богослужења види се да много тога није јасно.
Да бисмо своје понашање на Светој Литургији учинили достојним
Светиње у којој учествујемо, морамо знати следеће важне чињенице.
Прво, шта је то Света Литургија? За њу је недовољно рећи да је она
једно од Богослужења Цркве. Света Литургија је ништа мање него присутво
будућег Царства Божијег, као иконе, сада и овде, у историји. А шта је
Царство Божије? Морамо прво то знати, да бисмо знали шта је икона тог
Царства. Царство Божије је сабрање народа
Божијег око Спаситеља, око Христа (Мт 25, 34; Отк 7, 9). То сабрање је
живот. Истинити живот. Живот, ни мање ни више, до живот самога Бога. Бог
је Сабор три Личности. Због даровања тог живота Син Божији је постао
човек – да би човек посао бог. Спасење је, ни мање ни више, него
даровање живота самога Бога, човеку и свој творевини кроз човека.
Поистовећење свега створеног са Сином Божијим. Зато се каже да смо део
Тела Његовог, а да је Он наша Глава, наше саборно „Ја“. Царство Божије
је, дакле, сабрање, возглављење свега створеног у личности Сина Божијег.
Поистовећење творевине са Сином Божијим, те њено приношење
у вечни однос између Оца и Сина у Духу Светоме. Дивног ли Циља!
Призвани смо у само божаснко Сабрање. Удостојени смо да нас Бог Отац
назове својим Сином. Управо је то живот вечни – да познамо Бога Оца као
свог Оца, тј. да се поистоветимо са Јединородним Сином Његовим (Јн 17,
3).
Ово је, свакако, догођај будућности. Оно у шта верујемо и
чему се надамо – „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег Века.“ Ипак, ми
ни сада нисмо без тога што нам је Господ обећао. Јер, рекао је: „Ја сам
са вама у све дане до свршетка века.“ (Мт 28, 20). Како је Он то са
нама? Као Црква. Као икона Царства Божијег. Црква је присутни Христос,
присутно Царство Божије. Будућност, парадоксално, сада и овде, у
историји. Та икона је управо Света Литургија. Самим тим, наше присуство
на Светој Литургије је присуство у Царству Божијем. Ово треба имати
свагда на уму. Сетимо се како почиње Света Литургија. Управо
благосиљањем онога чија је она икона: „Благословено Царство Оца и Сина и
Светога Духа....“
Ако знамо шта је Света Литургија, следеће што требамо знати јесте наша служба у њој. То треба подвући – му служимо Свету Литургију.
Ко је служи? Четири службе које конституишу Цркву: епископ, свештеници,
ђакони и верни народ. Дакле, све четири службе заједно служе Свету
Литургију. Верни народ није сабрање пасивних посматрача која
присуствује Светој Литургији коју служе свештеници. Не, верни народ је
једна од конститутивних служби Цркве. Те
четири службе су икона будућег Царства. Тако, епископ је икона Христова.
Сабрање свештеника око епископа је икона апостола сабраних око Христа.
Обратимо пажњу понекад на унутрашњост нашег олтара. Шта у њему видимо?
Иза Часне Трпезе постоји једно узвишеније место, тзв. горње место или
трон. На њему седи епископ, иконизујући тако Христа који седи на трону
Царства Божијег. Лево и десно од тог трона налазе се, у полукругу, места
за седење која су нижа у односу на епископски трон. Та места се зову
(грчки) синтронос, или сапрестоље. На њима, на Светој Литургији, седе
свештеници који саслужују са епископом, иконизујући тако апостоле око
Христа. Овакве слике видимо у визијама Светог Јована Богослова Царства
Божиејег, у његовој књизи Откровења. Следећа служба су ђакони. Они
иконизују анђеле, оне који су између Бога и његовог народа. Пратимо
покрете ђакона на Светој Литургији и видећемо да он, кроз молитвену
комуникацију, везује олтарски простор, где су епископ и свештеници, са
бродом Цркве, где се налази верни народ. И, коначно, верни народ су
„благословени Оца Његовог“ (Мт 25, 34), „царско свештенство“ и „народ
изабрани“ (1Пет 2, 9). Дакле, све ове службе у Цркви иконизују будуће
сабрање, Царство Божије. Оне морају бити заједно, да би свака од њих
понаособ постојала. Упућене су једна на другу. Тиме се поново потврђује
оно што смо на почетку рекли, да је живот сабрање, да је постојање
заједница многих у слободи и љубави. Тај живот, који је сабрање,
поновимо то, је живот самога Бога – Света Тројица је Сабор три божанске
личности.
Ако и ово знамо, онда би се то, коначно, морало
одразити и на наше понашање током Свете Литургије. Морали бисмо се
потрудити да заиста служимо у служби у
којој смо призвани. Верни народ не сме бити пасиван на Светој Литургији.
Не сме ћутати. Немо посматрати, мислећи да други (свештеници) служе, а
они, ето, присуствују служби. Одговорања и појања богослужбених химни на
Светој Литургији нису посао само хора или певнице, већ целог сабраног
народа. Ако се можемо тако изразити, основна заповест на Светој
Литургији је да будемо сабрани. Да будемо живи.
Поновимо још једном – сабрање је живот, јер је Бог Сабрање. Насупрот
томе, смрт је раздвајање, распадање и разарање јединства. Зато, на
Светој Литургији нема места никаквом индивидуализму, никаквом одвајању
од сабрања. Нажалост, то одвајање виђамо
често на нашим Богослужењима. Трагично, тада уместо да иконизујемо живот
ми иконизујемо смрт. Није грубо рећи, скрнавимо Свету Литургију. А
тиме, ни мање ни више, скрнавимо Царство Божије. Грешимо, мислећи да
Богу службу чинимо. Говоримо „Господе, Господе“ а не спасавамо се (Мт 7,
21). Када се то одвајамо од сабрања? Онда када, немајући свест да смо
служба у Цркви и да требамо са осталима да служимо Свету Литургију,
обављамо неке своје приватне „ритуале“ током Богослужења. Често виђамо
неке из верног народа како у току службе одлазе пред неку од икона,
целивају је, моле се – окрећу леђа Светој Литургији!? Приватна молитва,
лично обраћање неком од Светитеља, Богородици, па и самом Богу, немају
шта да траже на Светој Литургији. Такве молитве морамо оставити код
куће, илу у храму када нема службе. Свако издвајање из сабрања Свете
Литургије и окретање неким својим личним мољењима јесте излазак из
Царства Божијег, иконизовање распадања, одвојања, иконизовање саме
смрти. Да, такав страшан грех чинимо. Не може нам довека незнање бити
оправдање. Јер, и то незнање је често плод наше тврдоглавости у
истрајавању у лошим обичајима.
Још једна негативна појава
уочава се на Светој Литургији. То је обављање Свете Тајне исповести за
време службе. Поред тога што је уско повезана са претходном негативном
појавом (са индивидуалним потребама, које значе издвајање из сабрања),
ова пракса на још један начин скрнави Свету Литургију.
Шта је Света
Тајна исповести или покајања? То је повратак у Цркву, након неког
сагрешења које нас је од ње одвојило (о теми исповести ћемо се, свакако,
детаљније позабавити у неком од наредних бројева нашег листа). Но, опет
се подсетимо, шта је Света Литургија? Икона Царства Божијег. Сада
поставимо питање: има ли покајања у Царству Божијем? Нема. Када је
могуће покајање? Док Женик не дође. Па зашто се онда исповедамо за време
Свете Литургије? Зашто је, опет и опет, скрнавимо уносећи у Царство
Божије нешто што тамо не припада? Ах, ти силни редови за исповест, усред
Царства Небеског!? Не личимо ли тако на „луде девојке“ из Христове
јеванђеоске приче? (Мт 25, 1-12) Тражимо, попут лудих девојака, уље за
своје лампе онда када је Женик већ ту!? Ах, лудости! То је требало да
учинимо раније. Наше покајање, наша исповест треба да буду раније, пре
Свете Литургије. Не правдајмо се да „немамо времена“. Будимо ближи
Богослужењима Цркве, својим свештеницима – и Света Тајна исповести
обавиће се на време. „Немање времена“ сведочи само једно – немање
заједништва. Сведочи отуђеност једних од других. Многи од нас се људски
не познају са својим духовним пастирима, нити они, пак, познају целу
своју паству. Зато нам се и Света Тајна исповести, све чешће и све
масовније, претвара у формалност. У магијски обред. Ми се не познајемо.
Зато и Свете Тајне сводимо на форму. Поистоветили смо живот са самоћом,
са индивидуализмом – са смрћу. Зато смо далеки једни другима и зато
„немамо времена“. А заједништво, сабрање, видесмо, значи сами истинити
живот.
Сачекајмо, дакле, као мудре девојке, Женика са лампама
напуњеним уљем – покајани и спремни за улазак у Царство Божије. Нека све
наше бриге и сва наша смртна индивидуалност остану иза оног почетка
Свете Литургије – „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа..“,
иза врата Царства небеског.
Прекинимо са наопаком праксом. Знајући
шта је Света Литургија, чувајмо од скрнављења Светињу која нам је
дарована. Будимо ревносни у Богослужењима Цркве, али будимо ревносни и у
њиховом разумевању. Бог нас је словесне створио. Зато је пред нама и
одговорност. Не правдајмо се речима „тако смо навикли“, „тако су радили и
наши стари“. Старина сама по себи не значи истину. Она може бити и
много пута поновљена заблуда.
Александар Милојков
Recommended Comments