Ко би могао бити мистични Анђео Господњи

Али анђео (пратилац и гласник) Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур (Пост. 16, 7) и призва Агару да се покори пред Господом. – А анђео Господњи рече: „Врати се Господарици својој и покори јој се“ (таква је воља Господња) (Пост. 16, 9). И кад се Агара послушно покори у свом срцу: – Опет (у име Господње) рече анђео Господњи: „Умножићу веома потомство твоје, да се неће моћи пребројати до множине“ (Пост. 16, 10). Тада Агара призва име Господа који говори с њом (кроз анђела Господњег): „Ти си Бог, који ме види (кроз анђела Господњег). Јер, говораше она: Видех (у анђелу Господњем) Бога (Живог, који са мном кроз њега разговараше) и после тога још сам жива“ (Пост. 16, 13).

Али анђео (благодатни заштитник) Господњи (с моћним благодатним гласом Господњим) викну га са неба (да би спријечио искреног слугу Господњег), и рече: „Авраме! Авраме!“ А он (послушно) рече: „Ево ме.“ А анђео (Господњи, у име Господње) рече: „Не дижи руке своје на дете, и не чини ништа (таква је воља Господња), јер сад познах (у име Господње) да се бојиш Бога, када ниси (због кушње Господње) пожалио сина свога, јединца свога, мене ради“ (што те у име Господње спријечих) (Пост 22, 11–12). И анђео Господњи (у име Господње) опет викну с неба Аврама. И рече: „Собом се заклех“, вели Господ: „Кад си тако (по заповијести Господњој) учинио, и ниси (због нашег благодатног јединства у Духу Светом) пожалио сина свога, јединца свога, заиста ћу те благословити и потомство твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском, и наследиће потомство твоје врата непријатеља својих (Пост. 22, 15–17).

И јави му се (свјетлоносни) анђео (као свјетлосни претеча) Господњи у пламену огњеном (гдје су се) из купине (благодатно прожимали Отац и Син у Духу Светом). И погледа, а то купина (благодатним свјетлосним) огњем (Господњим) гори, а не сагорева. И Мојсије рече: „Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.“ А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) из купине, и рече: „Мојсије! Мојсије!“ А он одговори: „Ево ме.“ А Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) рече: „Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља“ (јер су на њој присутни Отац и Син у Духу Светом). Још рече (Бог-Отац кроз Сина у Духу Светом): „Ја сам Бог оца твога, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх беше гледати у (Тројичног) Бога (како се благодатно прожима у вјечној свјетлости Господњој) (Изл. 3, 1–6). Овај прожимајући чин у пламену огњеном удара духовни печат благодатном јединству: Да сви једно буду, као ти, Оче, што си (у Духу Светом) у мени и ја (у Духу Светом) у теби, да и они у нама једно буду (као што је у Духу Светом анђео Господњи у нама и Ми у Духу Светом у њему) (Јн. 17, 21).

И рече Господ (Отац као Врховни ауторитет) "Добро видех невољу народа свога у Египту, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. И сиђох да га избавим из руку египатских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хитеји и Амореји и Феризеји и Јевеји и Јевусеји. И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме. И видех муку којом их муче Египћани. Сада хајде да те пошаљем Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљева, из Египта." А Мојсије рече Богу: " Ко сам ја да идем Фараону и да изведем синове Израиљеве из Египта?" А Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) рече. "Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Египта, служићете (Истинском) Богу на овој гори." А мосије рече (Истинском) Богу: "Ево, кад одем синовима Израиљевим, па им кажем:‛Бог отаца ваших посла ме вама’, ако ми рекну: ‛Како му је име?’ Шта ћу им казати?" А Господ (Отац) рече "Ја сам онај који јесте (свему Бог Отац).“ И рече: "Тако ћеш казати синовима Израиљевим: који (заиста) јесте (свему Бог Отац), он ме посла вама. И опет рече Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) Мојсију: "Овако кажи синовима израиљевим: Господ Бог (Света Тројица) отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме вама, то је (уједно и Тројично) име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено." Иди, и скупи старешине Израиљеве, па им реци: ‛Господ Бог (Света Тројица) отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев’ говорећи: ‛доиста обиђох вас, и видех како вам је у Египту.’ Па рекох: ‛извешћу вас из невоље египатске у земљу хананејску и хотејску и јевусејску, у земљу где тече млеко и мед. И они ће послушати глас твој, па ћеш ти и старешине и израиљске отићи цару египатском, и рећи ћете му: ‛Господ Бог (Света Тројица) јеврески срете нас, па ти се молимо да изађемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу (Светој Тројици) своме.’ А ја знам да вам неће допустити цар египатски да изађете без руке крепке. Али ћу пружити руку своју, и ударићу Египат свим чудесима својим, која ћу учинити у њему: и после ће вас пустити. И учинићу да народ нађе љубав у Египћана, па кад пођете, нећете поћи празни, него ће свака жена заискати у суседе своје и домаћице своје накита сребренога и накита златнога и хаљина, и ставићете на синове своје и на кћери своје, и опленићете Египат (Изл.3, 7-22)." А Мојсије одговори: "Али неће ми веровати ни послушати гласа мога, јер ће рећи: није ти се Господ (Отац) јавио." А Господ (Отац) рече: "Шта ти је то у руци?" А он одговори:"Штап". А Бог (Син Божји или Бог- Отац кроз Сина у Духу Светом) рече: "Баци га на земљу." И баци га на земљу, а он поста (стваралачком силом Господњом) змија. И Мојсије побеже од ње. А Господ (Отац) рече Мосију: "Пружи руку своју па је ухвати за реп. "И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој. То учини, рече Господ (Отац), да вјерују да ти се јавио Господ Бог (Света Тројица) отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. И Опет рече Господ (Отац). "Стави сада руку своју у недра своја., а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег (вољом Господњом). А Бог (Син Божји или Бог-Отац кроз Сина у Духу Светом) рече: “Стави опет руку своју у недра своја, а кад је извади из недара, а то опет постала (благодатном силом Господњом) као и остало тело његово. „Тако", (нераздјељивом Ријечу) рече Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом), „ако ти не узвјерују и не послушају гласа твога на први знак, послушаће за други знак. Ако ли не узверују на за та два знака и не послушају гласа твога, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и претвориће се крв у земљу (Изл. 4, 1-19).”

И дође анђео Господњи од Гаглала у Воким и рече: „Извео сам вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим, и рекох (у име Господње): Нећу покварити завета свога са вама довека (док год будете слиједили пут Господњи). А ви не склапајте савеза са становницима те земље (јер је то мрско Господу), олтаре њихове (у име Господње) раскопајте. Али не послушасте гласа мога. Шта сте то учинили? Зато и ја (анђео Господњи) рекох: нећу их (својом анђелском војском) одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и (демонски) богови њихови биће вам замка. А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака. Зато прозваше оно место Воким, и онде приносеше жртве Господу (Суд.2. 1-5).

И догоди се, кад он служаше по своме реду пред (Тројичним) Богом, да по обичају свештенства паде му удео да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења. А њему се јави анђео (вјесник) Господњи ставши с десне стране кадионог жртвеника. А збуни се Захарија видевши га и спопаде га страх (Лк. 1, 8–11). И рече му: Ја сам (свјетлоносни анђео Господњи) Гаврило који стојим пред Господом Богом, и послан сам да ти (у име Господње) говорим и да ти благовестим (шта је воља Господња) (Лк.1, 19).

А у шести месец би послан од Бога (у благодатној сили Господњој) анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет (да би чувао и пратио будућег Богомладенца), девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; девојци беше име Марија (Лк. 1, 26–27). И рече јој најсвјетлоноснију тајну која му је повјерена: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњег осениће те; зато и оно што ће се (вољом Господњом) родити биће свето, и назваће се Син Божји (Лк. 1, 35).

А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хтевши је јавно срамотити, науми је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле јави му се у сну анђео (вјесник) Господњи говорећи: – Јосифе сине Давидов (благовијестим ти), не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се (вољом Господњом) у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити (свијету најсвјетлоснијег) сина (Господњег у тијелу), и надени му име Исус; јер ће он (као Богочовјек) спасти народ свој од греха њихових (Мт. 1, 19–21).

А кад они отиђоше, а то (да би надмудрио Ирода) анђео Господњи (чувар Богомладенца) јави се Јосифу у сну и рече: – Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дете да га погуби (Мт. 2, 13). Праведни Јосиф и Света Богомајка већ имају свог анђела чувара дарованог од Господа Бога и Богомладенац по закону Господњем добија свог свјетлоносног чувара – анђела Господњег.

И гле (од силе Господње), земља се затресе веома; јер анђео Господњи (Михаил) сиђе (у благодатној сили Господњој) са неба, и приступивши (Исусовом гробу и силом Господњом) одвали камен од врата гробних, и сјеђаше на њему. А (благодатно Господње) лице његово беше као (свјетлосна) муња, и (благодатно Господње) одело његово бело као снег (Мт. 28, 2–3). И док се (Исус Христос) мољаше (Богу Оцу) постаде изглед лица његовог другачији (тј. постаде као свјетлосна муња), и одело његово бело и (још јаче) блистајуће (него у анђела Господњег) (Лк. 9, 29).

Наиме, могу вјеровати да се Бог Син Божји, док се није Оваплотио, могао повремено претварати у анђела Господњег и јављати се на јави и у сну јер је Богу све могуће, али да Бог Син Божји изађе из своје човјечанске природе и претвори се у анђела Господњег, то већ нема никакву логичност и косило би се с учењем Светих Отаца о сједињеној божанској и човјечанској природи у личности Богочовјека Исуса Христа. Овај догађај то потврђује - И беху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада свога. И гле (свјетлоносни) анђео Господњи стаде међу њих, и (свјетлосна) слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. И рече им анђео: – Не бојте се; јер вам, ево, јављам (благовијесну) радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди (најсвјетлоснији) Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову (Лк. 2, 8–12). С тим у вези, логички гледано, духовно благодатно створење Господње, свјетлоносни анђео Господњи, представља свјетлоносног благовјесника, тј. претечу благодатне љепоте и свјетлосне силе Господње (Свете Тројице).

Адам и Ева. Они су створени од Господа Бога: Адам је живио 930 година, за Еву немамо податак колико је живјела. Обоје су, нажалост, умрли и дали дуг Земљи.

Лазар. Умро је, а Христос га васкрсну. По милости Божјој, Лазар опет поживје на Земљи и опет се упокоји. Христос рече: Склоните камен! Рече Марта, сестра умрлога: – Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу. Рече Исус (Богочовјек): – Не рекох ли ти да верујеш, видећеш славу Божију? Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус (Богочовјек) подиже очи горе, и рече: – Оче, благодарим ти што си ме услишио (као Богочовјека)! А ја знадох (као твој једнородни Син) да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верује да си ме ти (као Богочовјека) послао. И ово рекавши, викну (Божјим) громким гласом: – Лазаре, изађи напоље! И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус (Богочовјек) рече: – Раздрешите га и пустите нека иде. Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видећи што учини (Богочовјек) Исус, повероваше у њега (Јн. 11, 39–46).

Илија и Енох. Живи су однесени на небо и вратиће се пред крај свијета да проповиједају о доласку антихриста; пострадаће обојица и дати дуг Земљи. Свето писмо каже за Светог Илију, пророка Господњег: И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, Илија оде у вихору на небо (2. Цар. 2, 11). А за Еноха: Тако поживе Енох свега триста и шездесет и пет година. И живећи Енох једнако по вољи Божијој, нестаде га, јер га узе Бог (Пост. 5, 21–23).

Господ Исус Христос Бог наш. Родио се од вјечности као Бог, Оваплотио се на Земљи и умро као Богочовјек на крсту, дајући тако обавезан дуг Земљи.

Пресвета Богородица. Упокојила се, сахрањена дала дуг Земљи, и онда Господ Бог то благодатно тијело вазнесе на небо.

Дакле, сваки човјек који је рођен на Земљи мора вратити дуг Земљи. Видимо да закон који Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) постави важи за све, чак и за Господа Исуса Христа, који је испунио све законе Господње и Пророке.

Овдје нам се намећу мистична питања:

1. У ком небеском царству благодати обитава Богочовјек Исус Христос и Пресвета Богородица?

2. У ком небеском благодатном царству обитавају човјечанске природе Илије и Еноха, који су живи отишли на небо јер, по вољи Господњој, још нису дали дуг земљи?

3. У ком небеском благодатном царству обитавају душе угодника Господњи (светитеља)?

4. Или можда сви заједно обитавају у Царству Благодати?

Погледајмо шта о том благодатном јединству на Земљи каже Господ Исус Христос Бог наш:

И славу коју си ми дао (као Богочовјеку) ја сам (влашћу коју си ми дао) дао њима, да буду (са мном у Духу Светом) једно као што смо ми (у Духу Светом) једно. Ја (као Бог, да обитавам у Духу Светом) у њима и (као што) ти (обитаваш) у мени, да буду (у Духу Светом) усавршени у једно, и да позна свет (кроз благодат и силу Духа Светога) да си ме ти послао, и да љубиш (у Духу Светом) њих као што (у Духу Светом) мене (Богочовјека) љубиш (Јн. 17, 22-23).

А ево шта нам каже о благодатном јединству у Царству Благодати: Оче, хоћу да они које си ми дао (као Богочовјеку) буду са мном где сам ја, да (непрестано у Духу Светом) гледају славу моју коју си ми дао (као Богочовјеку), јер си ме (исто тако) љубио пре постања света (као Бога Сина Божјег) (Јн. 17, 24). Ако, рецимо, Богочовјек Исус Христос и Светa Богородицa обитавају заједно с благодатним анђелима у једном, човјечанске природе Илије и Еноха у другом, а душе угодника Господњих у неком трећем небеском благодатном царству – онда то некако више личи на благодатну раздвојеност, а не на благодатно јединство.

Колико заиста има неба, то сâм Господ Бог зна, а човјек може само да нагађа.

Из Светог писма сазнајемо да постоје три неба:

1. Треће Небо – (Животворно Бесмртно Небо)

То је Царство Вјечне Свјетлости – Царство Вјечног Господа Бога, у којем Бог Отац обитава са Сином у Духу Светом.

2. Друго небо – духовно небо

То је од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом створено духовно небо, на којем обитавају свјетлоносна умствена духовна бића.

3. Прво небо – тварно небо

Наше небо, створено од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом, које видимо сопственим очима.

Скуп ова три неба сачињава небеса.

Свети јеванђелист Јован каже: Бога нико није видео никад