Колико би неба могло бити?

Адам и Ева. Они су створени од Господа Бога: Адам је живио 930 година, за Еву немамо податак колико је живјела. Обоје су, нажалост, умрли и дали дуг Земљи.

Лазар. Умро је, а Христос га васкрсну. По милости Божјој, Лазар опет поживје на Земљи и опет се упокоји. Христос рече: Склоните камен! Рече Марта, сестра умрлога: – Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу. Рече Исус (Богочовјек): – Не рекох ли ти да верујеш, видећеш славу Божију? Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус (Богочовјек) подиже очи горе, и рече: – Оче, благодарим ти што си ме услишио (као Богочовјека)! А ја знадох (као твој једнородни Син) да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верује да си ме ти (као Богочовјека) послао. И ово рекавши, викну (Божјим) громким гласом: – Лазаре, изађи напоље! И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус (Богочовјек) рече: – Раздрешите га и пустите нека иде. Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видећи што учини (Богочовјек) Исус, повероваше у њега (Јн. 11, 39–46).

Илија и Енох. Живи су однесени на небо и вратиће се пред крај свијета да проповиједају о доласку антихриста; пострадаће обојица и дати дуг Земљи. Свето писмо каже за Светог Илију, пророка Господњег: И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, Илија оде у вихору на небо (2. Цар. 2, 11). А за Еноха: Тако поживе Енох свега триста и шездесет и пет година. И живећи Енох једнако по вољи Божијој, нестаде га, јер га узе Бог (Пост. 5, 21–23).

Господ Исус Христос Бог наш. Родио се од вјечности као Бог, Оваплотио се на Земљи и умро као Богочовјек на крсту, дајући тако обавезан дуг Земљи.

Пресвета Богородица. Упокојила се, сахрањена дала дуг Земљи, и онда Господ Бог то благодатно тијело вазнесе на небо.

Дакле, сваки човјек који је рођен на Земљи мора вратити дуг Земљи. Видимо да закон који Бог (Отац кроз Сина Божјег у Духу Светом) постави важи за све, чак и за Господа Исуса Христа, који је испунио све законе Господње и Пророке.

Овдје нам се намећу мистична питања:

1. У ком небеском царству благодати обитава Богочовјек Исус Христос и Пресвета Богородица?

2. У ком небеском благодатном царству обитавају човјечанске природе Илије и Еноха, који су живи отишли на небо јер, по вољи Господњој, још нису дали дуг земљи?

3. У ком небеском благодатном царству обитавају душе угодника Господњи (светитеља)?

4. Или можда сви заједно обитавају у Царству Благодати?

Погледајмо шта о том благодатном јединству на Земљи каже Господ Исус Христос Бог наш:

И славу коју си ми дао (као Богочовјеку) ја сам (влашћу коју си ми дао) дао њима, да буду (са мном у Духу Светом) једно као што смо ми (у Духу Светом) једно. Ја (као Бог, да обитавам у Духу Светом) у њима и (као што) ти (обитаваш) у мени, да буду (у Духу Светом) усавршени у једно, и да позна свет (кроз благодат и силу Духа Светога) да си ме ти послао, и да љубиш (у Духу Светом) њих као што (у Духу Светом) мене (Богочовјека) љубиш (Јн. 17, 22-23).

А ево шта нам каже о благодатном јединству у Царству Благодати: Оче, хоћу да они које си ми дао (као Богочовјеку) буду са мном где сам ја, да (непрестано у Духу Светом) гледају славу моју коју си ми дао (као Богочовјеку), јер си ме (исто тако) љубио пре постања света (као Бога Сина Божјег) (Јн. 17, 24). Ако, рецимо, Богочовјек Исус Христос и Светa Богородицa обитавају заједно с благодатним анђелима у једном, човјечанске природе Илије и Еноха у другом, а душе угодника Господњих у неком трећем небеском благодатном царству – онда то некако више личи на благодатну раздвојеност, а не на нераздјељиво благодатно јединство.

Колико заиста има неба, то сâм Господ Бог зна, а човјек може само да нагађа.

Из Светог писма сазнајемо да постоје три неба:

1. Треће Небо – (Небо Вјечне Неисцрпне Животворне Крепосне Благодати)

То је Царство вјечне свјетлости – Царство вјечног Господа Бога, у којем Бог Отац обитава са Сином у Духу Светом.

2. Друго небо – духовно небо

То је од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом створено духовно небо, на којем обитавају свјетлоносна умствена духовна бића.

3. Прво небо – тварно небо

Наше небо, створено од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом, које видимо сопственим очима.

Скуп ова три неба сачињава небеса.

Свети јеванђелист Јован каже: Бога нико није видео никад. Једнородни (Бог) Син (Божји) који је у наручју (Бога) Оца, он га (са Тећег Неба) објави (Јн. 1, 18). Наиме: То је Небо Господње гдје нико од створених бића није ушао и видио Господа Бога тј. његову суштину

Свети апостол Павле збори: Знам човека у Христу који пре четрнаест година – да ли у телу, не знам, да ли изван тела, не знам, Бог зна – би однесен до трећег неба (тј. до Царства Вјечне Свјетлости). И знам да тај човек – да ли у телу, да ли изван тела, не знам, Бог зна – би однесен у рај (духовно небо) и чу (пред Престолом Господњим) неисказане речи које човеку није допуштено говорити (2. Кор. 12, 2–4).

Свети апостол Павле,

би однесен до Трећег Неба,

не у Треће Небо,

него би однесен у духовно рајско небо (пред Престо Божји),

и чу (пред Престолом Господњим – Дрветом живота) неисказане ријечи.

Свети Апостол Павле није видио Господа Бога, тј. његову суштину, него чу неисказне тајновите ријечи Господа Исуса Христа - које човјеку није допуштено говорити.

Треће Небо – Господње Небо – Небо Бескрајне Чистоте – Небо гдје не може да обитава творевина Господња, него само Божја суштина. То је Бескрајно Небо, у коме обитава Бог у Три Лица: Бог Отац и Бог Син Божји и Бог Дух Свети. То је Небо Вјечне Бескрајне Свјетлости . То је Небо Вјечног Божјег Мира у Духу Светом.

Треће Небо је необјашњиво: једном ријечју, то је бескрајни Свјетлосни Сјај Божје Славе и Моћи. Логички гледано, само у таквом бескрајном Небу може обитавати бескрајни Бог-Отац и Син у Духу Светом.

Треће Небо – ако само Треће Небо назовемо небесима, опет нећемо погријешити: то је Бескрајно Небо које нема краја, а само је Господ Бог Бескрајан.

Чини се природније и логичније да скуп три неба назовемо сједињеним називом небеса. На тај начин Сведржитељ све држи под својом контролом, а уједно се, бар се тако чини, све слаже у Светом писму. Доказ за то је: Јер сам сишао са (Трећег) неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла (Јн. 6, 38).

Небо гдје обитавају духовна умствена бића, створена од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом.

Небо гдје се вјечно слави вјечни Бог-Отац кроз Сина у Духу Светом.

Небо гдје нема туге и жалости, него вјечна благодатна радост.

Небо гдје вјечни Господ Бог стварањем духовних бића доказује да је и он сâм Дух.

Небо гдје се поштује воља Господња.

Небо гдје обитава царство животворне благодати.

Небо гдје су поједина духовна бића одбацила ту благодат и гдје је произведено прво зло (богопротивљење).

Небо гдје за зло (богопротивљење) нема мјеста.

Друго небо – створено од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом, има свој почетак.

Небо познања за човјека добра и зла.

Небо гдје обитавају свјетлост и тама.

Небо гдје се води беспоштедни рат.

Небо гдје се слави Господ Бог.

Небо гдје се мрзи Господ Бог.

Небо – долина плача.

Небо наде.

Небо створено од Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом, које има свој почетак и, нажалост, крај.

Небо које ће се распасти.

Небо које ће нас вратити на почетак.

Свето јеванђеље по Матеју каже: И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба пасти, и силе небеске покренуће се. И тад ће се показати знак Сина Човечијег на небу. И тад ће проплакати сва племена на земљи, и угледаће Сина Човечијег где долази на облацима небеским са силом и славом великом. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја до краја небеса (Мт. 24, 29–31).

И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба пасти. – Кад ова свјетила (звјезде) по заповијести Господњој попадају са неба и Сунце и Мјесец своју свјетлост изгубе: И тад ће се показати знак Сина Човечијега на небу. Прво ће се на небу показати знак непрегледног крста: И угледаће Сина Човечијега где долази на облацима небеским са силом и славом великом. Пророк Јоил каже за овај страшни дан: Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него што дође велики и славни дан Господњи. И биће да ће се спасти сваки који призове (истински) име Господње (Дел. 2, 16–21). – Из ових ријечи пророка Јоила увиђамо како се тварна свјетлост губи доласком Вјечне Свјетлосне Славе Господње.

И тад ће проплакати сва племена на земљи – једни за вјечну радост, други за вјечну жалост.

И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране од четири ветра, од краја до краја небеса. – Оба неба, наше небо и духовно небо Царства Божјег, отвориће се (тј. долази иста благодатна свјетлост Господња која је била дан први), и ама баш нико неће моћи побјећи, нити се сакрити: ни човјек, ни нечастива сила – све је у моћној руци Господњој.

Са силом и славом великом. – Оно што разједини први човјек (земаљско и небеско Царство) дође да уједини Син Човјечји: све што је досад било скривено нашим тјелесним очима, отворило се. Отворило се небеско Царство Божје (тј. обасја сву васељену иста она благодатна свјетлост која би дарована - дан први), и благодатни анђели, по наредби Сина Човјечјег и по благослову Бога Оца, раставише добро од зла. Нечастива раслабљена сила и њихови истомишљеници, који су помрачили све благодатне дарове Господње, биће свезани од благодатних анђела и смјештени у њихово неблагодатно царство таме. И бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба (Мт, 13, 42).

И сабраће изабране своје. – Сабраће изабранике Господње; Тада ће се праведници засијати као сунце у царству Оца свога (Мт. 13, 43), а остали ће бити препуштени својим господарима (злим анђелима), којима су служили.

Свети апостол Петар нам збори – ново небо, нова земља: А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса са хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дела што су на њој изгореће. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности, чекајући и желећи да скорије буде долазак Божијег дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити. Нова пак небеса и земљу нову по обећању његову, чекамо где правда обитава (2. Птр. 3, 10–13).

Послије судњег дана све ће се утопити у једно благодатно небо, гдје је:

Царство Божје,

Ново небо – нова земља,

Гдје правда обитава.

Живот у вјечној заједници с Царем, гдје ће се у Духу Светом, тј. истини, миру, љубави и радости славити истински Господ Бог.

Свако ће се сјединита са својим господарем, коме је истински тежио.

Стим у вези, бдите, Господ Исус Христос наглашава:

Имајте (истинску) веру у (Истинитог) Бога. Јер заиста вам кажем: Ако ко рекне гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу своме, биће му (по вјери) што год рекне. Зато вам кажем: Све што (истински) иштете у својој молитви, (и искрено) верујте да ћете примити; и биће вам.

Али да би човјек доспио у такво стање молитве, прво мора да се научи праштати: И кад стојите на молитви, (искрено) праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. Ако ли пак ви (искрено) не опростите, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша (Мк. 11, 22–26).

Кад се човјек томе научи, тад га Син Божји у Духу Светом учи да тежи истинском миру: – Иштите (од Оца благодат Духа Светога), и (кроз Сина Божјег) даће вам се; тражите (у Духу Светом), и наћи ћете (оно што је први човјек изгубио); и отвориће вам се (у Духу Светом шта вам је чинити да нађете кроз Мене – тај изгубљени вјечни мир Господњи). Јер сваки који (у Духу Светом) иште, (у Духу Светом кроз Мене) прима; и који (од Мене у Духу Светом искрено) тражи, (кроз Мене у Духу Светом) налази; и који куца (да кроз Мене задобије Духа Светога), (по благослову Оца мога кроз Мене у Духу Светом) отвориће му се (благодатно Царство Божје) (Мт. 7, 7–8).

То је све сажето у молитви Господњој:

Оче наш који си на небесима (Трећем Небу),

да се свети име Твоје,

да дође царство Твоје,

да буде воља Твоја и на земљи као на (духовном) небу (Царству Божјем);

хљеб наш насушни дај нам данас;

и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;

и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Да би човјек трезвено (безбједно) приступио молитви Господњој, Син Божји савјетује: А ти када (хоћеш да) се молиш, уђи у собу своју (тј. отвори искрено срце своје), и затворивши (снагом мисли своје, уз помоћ Божју сва) врата своја (непријатељима својим), помоли се (искрено) Оцу своме који је у тајности (присутан у Духу Светом пред вратима срца твога); и Отац твој који види (твоју искрену намјеру) тајно, узвратиће теби (неизмјерном благодаћу Духа Светога) јавно (Мт. 6, 6).

Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје. – Бог Отац кроз Сина Божјег у Духу Светом јесте Владар свих неба.

...да дође царство Твоје. – А кад дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са леве. Тада ће рећи Цар (Господ Исус Христос) онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт. 27, 31–34). С тим у вези, Син Божји и Дух Свети тачно знају какав ће бити судњи дан, али тај дан је у власти Бога Оца кад ће Он, као врховни ауторитет (кад се испуни вријеме), рећи: Готово је – сврши се. (Јер)Рече Господ (Отац) Господу моме (Исусу Христу): „Седи (као Богочовјек) с Моје десне стране док Ти непријатеље не положим под ноге“ (Пс. 110, 1).

...да буде воља твоја и на земљи као на небу. – Треће Небо – Царство вјечне свјетлости, гдје се Син Божји и Дух Свети саблаговоле и бескрајном нераздјељивом божанском љубављу поштују вољу свога Оца. Друго небо – Духовно небо, гдје живе свјетлоносни анђели и с благодатном љубављу поштују вољу Бога Оца. Прво небо – наше видљиво небо, гдје вољу Бога Оца поштује читава васељена (осим незадовољних богопротивника): апсолутно све на видљивом небу чему је Законодавац одредио законе по својој савршеној вољи. Без поштовања савршене воље Господње на Земљи нема савршеног склада и човјековог спасења.

...хљеб наш насушни дај нам данас. – Хљеб наш насушни јесте Исус Христос Бог наш: Тада им рече Исус: – Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хлеб са неба него Отац мој даје вам (у Духу Светом) истинити хлеб са неба; јер хлеб је Божији (само) онај који силази (у Духу Светом) са неба и даје (вјечни) живот свету. Тада му рекоше – Господе, дај нам свагда тај (вјечни) хлеб! А Исус им рече: – Ја сам (вјечни) хлеб живота: који мени долази (у Духу Светом) неће огладнети, и који у мене (благодаћу Духа Светог) верује неће никад ожеднети (Пост. 6, 31–35). – Кроз ову заповијест човјек искреном молитвом, која у себи садржи искрено покајање, треба непрестано тражити милост Господњу да нас она кроз Сина Божјег у Духу Светом, врати у благодатно наручје Богу Оцу. Само у Духу Светом кроз Сина Божјег, тог спасоносног хљеба насушног, долази се у вјечно наручје Богу Оцу.

...и опрости нам дугове наше. – Ако будемо добро чинили и искрено опраштали, има наде да добру борбу свршимо и вјеру сачувамо – тада нећемо бити лишени блаженог насљедства, него ћемо чути: Добро, слуго добри и вјерни... уђи у радост Господара својега (Мт. 25, 21).

...не уведи нас у искушење. – Ако будемо брали само благодатне плодове Господње, који нам се од Бога Оца у Духу Светом нуде кроз Господа нашег Исуса Христа, тад смо безбједни. Ако због своје болесне радозналости пожелимо кушати плод знања добра и зла, искушење је неминовно.

...но избави нас од злога. – Никад не пожелимо кушати сатански плод, он у себи садржи богопротивност која води у вјечну смртну патњу, јер нечастива сила не пушта никога из својих злих канџи.

Добро пазимо, и ово нас строго опомиње: Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни скривено што се неће дознати и на видело изаћи (Лк. 8, 17). Због тога: корисно гледајмо, корисно слушајмо, корисно говоримо, корисно служимо Господу Богу. А корисно ћемо за себе наћи тада кад будемо тражили корист за ближњега. Ко има просту вјеру у Господа Бога, милост Господња му кроз такву вјеру дарује многе благодатне таланте које бесебично дијели другима. Према томе, није богат онај који посједује духовно знање и надмено га чува, него онај који га по својој простоти несебично дијели. Дакле, усрећује нас несебична жртва, а не посједовање. Кроз такве духовне благодатне дивове Господ Бог нас све искрено позива за своју вјечну благодатну трпезу. И због тога смогнимо снаге да у себи пронађемо божанско уље и упалимо своје устајале жишке, да нас Господ препозна и вјечно угости. Бог (Отац – кроз Сина у Духу Светом) нам је дао велико богатство (божански разум), да њиме купимо Благодатну Вјечност. Ево, видите колико нам мало треба да будемо срећни, али, нажалост, истини за вољу, то мало нам недостаје због наших несмирених жеља.

Шта је истинска воља и крајњи циљ Бога Оца?

Бог Отац рађа и исходи из себе слободне Личности – Сина Божјег и Духа Светога. Ове Божје Личности личним примјером нам показују на који начин по својој бескрајној слободи воље обитавају у свом нераздјељивом Тројичном истинском јединству. То нераздјељиво суштинско јединство се пројављује кроз Њихове благодатне плодове, који су прожети божанским миром и бескрајном узајамном духовном љубављу. Овакво заједничко божанско јединство само по себи нема, нити може имати, у себи богопротивљење. Слиједимо пут Господњи, јер Бог Отац ни у чему не злоупотребљава свој врховни ауторитет, Он се у свему понаша као први међу равнима. Истовремено, Син Божји и Дух Свети, као слободне Личности, својом бескрајном послушношћу уздижу тај Очев ауторитет као симбол тог вјечног истинског јединства и тиме доказују да су вјечне Иконе свога Оца. Воља Бога Оца имала је за циљ прво оформити суштинско Божје породично нераздјељиво стабло (Свету Тројицу), које ће свима бити савршен примјер истинскoг узајамног служења. Уједно, прожимање ове вјечне благодатне животворне силе Господње требало је да обитава у сваком њиховом створеном разумном бићу, ако оно буде то истински жељело. Својом искреном чежњом за истинским друштвеним благодатним односом са својим створеним разумним бићима, Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) из своје превелике узајамне љубави створи с<