Зоран Ђуровић: Прво-Други Цариградски сабор осудио артемите 861. године

Артемити, једна јеретичка секта настала почетком 21. века у Србији, позивају се на 15. канон Прводругог цариградског сабора као своје канонско «упориште у борби за очување православне вере и Цркве», како вели један од њихових једноручних хорепископа. Лудило мозга, по речима Иштвана Смедеревца, је кад се неко позива на нешто што је управо против њега. Тако су се франко-германски свештеници позивали на изворност доктрине о филиокве, оптужујући словенског просветитеља Методија да је, у складу са Византијском црквом, фалсификовао Симбол вере и из њега избацио Филиокве које су тамо биле од IV века! Тако и артемити не виде да је управо 15. канон Прводругог сабора јасно осудио њих саме. Другим речима, колико су филиокве изворно део Никејско-цариградског Симбола, толико је и 15. канон Прводругог сабора на страни артемита. Но, да бисмо разумели историјски контекст у коме настаје овај канон, и зашто је он против артемита, морамо се вратити неколико корака уназад. Такође, овај текст има намере да покаже, не историјски исцрпно, како су се одвијале ствари, него да се осврне на моменте који су речити за нас, шта ова историја pro nobis има да каже. Зато ћу се ја концентрисати на талибански начин расуђивања да бих га могао реконструисати, односно актуелизирати овде. 

Раскол између цариградских патријараха Игњатија и Фотија

Оно што треба имати на уму је да су овде скоро сви проглашени свецима. Иако су једни другима вадили очи; патријарси Игњатије и Фотије, браћа Кирило и Методије, папа Никола I... Питање је само ко је сад ту луд?

Све је почело, митски да се изразим, кад је цар Лав V 813, Ни(кити) одсекао φαλλός-phallós. Будући патријарх цариградски Игњатије се звао Никита и био је кастриран, ушкопљен.

Лев V приказывает кастрировать царевича Никиту (Лицевой летописный свод, 16 век)

Био је син императора Михаила I и Прокопије, ћерке императора Никифора I. Лав је ову породицу послао у манастир. И да не би било неких будућих претензија, Игњатија је ушкопио (лавови, из животињског царства, даве све потомке претходног лава тако да лавице уђу у пожуду и паре се са освајачем). Игњатије је постао игуман и рукоположен за свештеника.

Теодора (815-867), византијска царица, жена императора иконоборца Теофила, која је владала као регент 842-856 за време свога сина императора Михаила III Пијанице, такође светитељка, као заштитница иконопоштовања, поставља Игњатија за патријарха цариградског 847.

Императрица Феодора. Миниатюра из Минология Василия II, конец X-начало XI вв.

Већ дуго време у Константинопољу су постојале две партије, једна ригористичка, зилотске орјентације («артемитске») и која је била вођена монасима који су изашли као победници из иконоборачке кризе, и који су имали упориште у простом народу и тој странци је припадао св. Игњатије; друга је пак била хуманистичког усмерења («екуменистичка»), где се неговала класична наука и уметност, којој је припадао св. Фотије, и тој странци се приближио сувладар, Теодорин брат, кесар Варда, што му сигурно није могло донети симпатија у игњатијанским редовима. 

Варда се разводи од своје жене и почиње да живи са удовицом свога сина, што је заиста леп пример хришћанског морала. Игњатије му зато на празник Богојављења забрањује причест. Игњатијева заштитница, царица Теодора, по наредби Варде и свог сина, Михаила III, насилно бива пострижена у монахињу заједно са својим ћеркама. Са падом Теодоре, пада и Игњатије, који је 23 новембра 857 прогнан на Принчевска острва у Мраморном мору. Варда подржава избор Фотија за патријарха.

Рака с мощами императрицы Феодоры

Против Фотија су се дигли монаси Студијског манастира, који је у то време био центар богословске мисли. Игнатије није признавао ово смењивање, па су његове присталице анатемисале Фотија. И то је пример како један те исти Дух Свети лепо и хармонично води црквене послове. Због тога ја не прихватам реченице типа: Црква мудро устројила и сл., јер је безброј стихијских и наопаких ствари које су ушле у употребу. Такође се јежим кад чујем: свети канони, јер се они потежу углавном кад некоме треба да се сломи кичма и за одржавање чак и наопаких ствари у црквеном животу. Зато је разборитост мајка врлина.

Свети Фотије Велики

Fresco about events in en:Rus'-Byzantine War (860). As the story goes, after Michael and Photius put the veil of the Theotokos into the sea, there arose a tempest which dispersed the boats of the Rus barbarians.

Наставак раскола и раскол са Римом

Св. Фотије (рођ. око 820 - † око 897) је, као и Игњатије, био у два наврата патријарх Константинопољски (857-867 и 877-886). Фотије и Михаило III Пијаница (надимак није добио узалуд, али је интересантно да га Фотије никада није низашта критиковао). Наиме Варда је водио државничке послове, а Михаило (живео свега 27 година) се препуштао пијанкама, коњским тркама и љубавним авантурама.

Цар Михајло III Аморијац

Увео је свог коњушара Василија Македонца на двор. Био је ожењен јаловом Евдокијом Декаполитом, али је имао везу са Евдокијом Ингерином коју је фиктивно удао за Василија. Убио је свог ујака Варду 866.

Смрт Вардасова

867 усиновљује Василија Македонца и проглашава га за савладара. Василије је добио сина, будућег Лава VI, за кога се у јавности веровало да је у ствари Михаилов биолошки син. 867 Василије је на спавању убио Михаила III, преузео престо и основао најдуговечнију византијску династију - Македонску.

Крунисање Василија за савладара.

Unknown, 13th-century author - History of John Skylitzes (Skyllitzes Matritensis (Biblioteca Nacional de España)

Фотије и Михаило су послали св. браћу, Кирила и Методија у мисију словенским народима. Они су 864 стигли у Моравску. Како «отечествени» воле да тумаче знаке, и ја бих се сада нашалио: можда смо ми склони алкохолизму јер нас је крстио Пијаница!:)))

Кирилл и Мефодий. Фреска собора св. Софии в Охриде (Македония), около 1045 г.

Игњатије пак није мировао. Да би се вратио на патријаршијски престо, трчи 859-860 на ноге св. папи Николи I Великом. Никола је уПравославном Светачнику, јеромонаха Хризостома Столића, убројан у свеце. Живео у Риму 800-867; папа 858-867. Учен и чврстог карактера, заступник јаког папства. Оберучке је прихватио Игњатијеву апелацију, која је канонски утврђена Сардичким сабором 343, канонима 3-5, да би могао и Константинопољу наметнути завршну реч у избору патријарха. Папа 861 шаље као инспекторе у Константинопољ епископе Захарија и Родоалда. Мисија је у позадини имала за циљ да се потврди право папе да номинује све епископе у свету. Но, Михаило III и Фотије корумпирају Николине легате.

This illustration is from The Lives and Times of the Popes by Chevalier Artaud de Montor, New York: The Catholic Publication Society of America, 1911. It was originally published in 1842.

Никола I упућује 8 маја 862 писмo Источним патријарсима у коме их позива да се одрекну Фотија. Папа поништава све одлуке Прводругог цариградског сабора. Наиме, тај сабор који су организовали Михаило III, Варда и Фотије, потврдио је законитим избор Фотија и збацио је Игњатија. Папа рашчињава Фотија и вели 863, између осталог:

Не признаје збацивање Игњатија;

Корумпурани легати су изопштени;

Декрети сабора анулирани;

Фотије под анатемом све док је патријарх.

У игри је било и питање Бугара, под чијом ће бити јуриздикцијом: Источном (Константинопољ) или Западном (Рим и/или Франки). Бугарски цар Борис (светац и он) у августу 866 шаље писмо папи са 106 питања на која овај одговара, и на чело мисије за Бугаре поставља епископа Формоза.

Икона на цар Борис