Jump to content
  • необична_размишљања

    Да ли се Дух Свети може разјединити - раздјелити?

      ПИТАЊЕ КОЈЕ МНОГЕ ЗБУЊУЈЕ:

      ДА ЛИ СЕ ДУХ СВЕТИ МОЖЕ РАЗЈЕДИНИТИ (РАЗДЈЕЛИТИ)?

      ОДАБРАНА ТЕМА ИЗ КЊИГЕ НЕОБИЧНА РАЗМИШЊЉАЊА ЈЕДНОГ ХРИШЋАНИНА

      ПРИРЕДИО - РАДОМИР Д.

    Често нам се намеће питање зар је могуће да се Свети Дух може разјединити: да једног Богочовјек Исус даје од себе, а да шаље истог тог Духа, који исходи и од Бога Оца? Логично гледано, то је немогуће, јер све креће од нераздјељиве јединке Бога-Оца кроз Сина у Духу Светом. Ако раздијелимо ову Јединку (Свету Тројицу), онда долазимо до проблема, јер ако би Дух Свети исходио и из Сина, онда Син може да напусти ову заједницу Господњу кад хоће. То нераздјељиво јединство нам гарантује живот вјечни, јер излазак било кога из ове нераздјељиве заједнице Господње угрожава нам живот у вјечној нераздјељивој благодатној Истини. Наиме, не имати у себи Оца и Сина у Духу Светом – исто је као имати тијело без главе. Исус Христос је у Духу Светом, којег је задобио као Богочовјек у утроби Дјеве Марије, и потврђено је њихово нераздјељиво божанско јединство (Оца и Сина и Духа Светога) на његовом крштењу. Једно је бити у Духу Светом, а друго је из себе исходити Духа Светог – то својство посједује само Бог Отац, који Рађа и Исходи, јер од њега све потиче.

    Нераздјељиви Господ Бог (Света Тројица) – Отац, Син Божји и Дух Свети, јесте вјечни Бог и то је неспорна чињеница. Но, кад би се ова нераздјељива јединка Господња којим случајем својевољно разјединила, гледајући њихово савршено Тројично јединство - то је немогуће. Не можемо да се не запитамо да ли би тако разједињени Бог понаособ посједовао исто тако благодатно и животворно својство које од вјечности посједује у свом савршеном Тројичном нераздјељивом јединству. Чињеница је да Господ Бог у свом Тројичном јединству посједује бескрајну божанску силу и стваралачку моћ, прожету међусобном бескрајном љубављу и божанским миром. Разјединити Оца и Духа Светога од Сина или разјединити Оца и Сина од Духа Светога или пак Сина и Духа Светога од Оца – то је исто као кад бисмо одвојили матицу од пчеле или пчелу од матице а самим тим би пчеле (Божја створења) биле без благодатне кошнице (Царства Божјег), без саћа (благодатних станова) и без меда (благодатних миомирсних плодова Дрвета живота које дарује нераздјељиви Господ Бог). С тим у вези, Бог Отац нам бесебично дарова кроз своје вјечно рађање Сина Божјег и вјечно исхођење Духа Светога сву Своју бескрајну божанску и благодатну љепоту живљења, која обитава у Његовој Савршеној Суштини.

    Наиме, Бог Дух Свети је саставни дио једне нераздјељиве Тројичне цјелине, а не нека расцијепљена личност, која наводно исходи из Оца, и уједно из Сина Божјег.

    Покушајмо некако све објединити у једну Тројичну цјелину:

    Све што дјела, Отац дјела кроз Сина Божјег у Духу Светом: Зар не верујеш да сам ја у Оцу (у Духу Светом) и Отац (у Духу Светом) у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од самог себе, него Отац који (у Духу Светом) пребива у мени (Богочовјеку) он твори дела (Јн. 14, 10–11). С тим у вези, важно је напоменути сљедеће: Односи унутар Божјег Бића за нас су вјечна и недокучива тајна, јер суштина Божја је за човјека недоступна, а за наше спасење то сазнање није ни потребно. Од вјечности постоји дијалог унутар Свете Тројице, јер се Син Божји и Дух Свети саблаговоле, а то значи да у свему кажу Истинско ДА Оцу. Једно су односи унутар Свете Тројице, а друго је однос Господњи (Свете Тројице) према творевини и његово откривење, које врхуни у Оваплоћењу Сина Божјег и његовој мисији спасења рода људског. Наиме, Син Божји Господ Исус Христос Бог наш савршено и беспријекорно је обавио повјерену му мисију: пророштва су се испунила у јоту и по вољи Господњој - капије Царства Божјег широко су отворене за оне који истински желе да уз помоћ Духа Светог уђу у то Царство Вјечне Благодати. Мисија Духа Светог биће облагодаћење човјекове природе у Сину Божјем, јер твар није у могућности да то сама учини и на тај начин, по милости Господњој (Свете Тројице), човјеку ће бити понуђена нова могућност благодатног постојања.

    Да би Дух Свети обавио своју спасилачку мисију и кроз човјека прославио Сина Божјег, Богочовјек Исус Христос мора прво да сједне с десне стране Бога Оца: Но ја (Син Божји) вам истину говорим; боље за вас да ја (Богочовјек Исус Христос) одем (у Духу Светом своме Оцу), јер ако ја не одем (и као такав не сједнем моме Оцу са десне стране), Утешитељ (Бог Дух Свети) неће доћи вама (апостолима); ако ли одем (извршио сам у потпуности вољу Господњу – Свете Тројице), послаћу га вама (по благослову Бога Оца, у истој божанској сили као што пребива у мени – Богочовјеку) (Јн. 16, 17). – Богочовјек Исус је исправио неправду првог човјека и Син Божји у Духу Светом своју човјечанску природу приводи Богу Оцу, а кнез овога свијета силаском Духа Светога биће разоткриван у свим својим злим намјерама, којима палог човјека наговара на гријех (богопротивљење): И кад Он (Бог Дух Свети) дође (у Својој утјешитељској мисији), (Он ће Својом моћном силом разоткрити сваку човјекову богопротивну намјеру и поводом тога) покараће свет за грех, и за правду и суд. За грех, дакле, што не верују у мене (да сам Син Божји); пак за правду што идем (као Богочовјек) Оцу своме, и више ме нећете видети (на Земљи јер ћу након мог васкрсења сад као Богочовјек сједити своме Оцу са десне стране); а за суд, што је кнез овога света осуђен (Јн. 16, 8–11).

    Кад је Син Божји сјео Богу Оцу са десне стране, Бог Отац даје благослов Духу Светом да настави њихову сједињену спасилачку мисију: И кад се наврши педесет дана, беху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни се сав дом где сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на сваког од њих И испунише се сви Духа Светог и стадоше говорити другим језицима, као што им (Бог) Дух (Свети) даваше да казују (Да. 2, 1–4).

    По благослову Бога Оца, својим силаском Дух Свети апостолима доноси своју самосталну Божанску Силу, која у себи носи дар молитве, дар језика, дар исцјељења, дар утјехе, дар страдалништва, дар прозорљивости, дар пророштва, дар васкрсења и дар непоколебљиве борбе за побједу вјечне Истине. О тим благодатним даровима Свети апостол Павле збори: А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате. Знате да кад бејасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божјим говори не каже: „Анатема на Исуса!“ И нико не може рећи: „Господ је Исус, осим Духом Светим.“ Различни су дарови, али је Дух исти. И различне су службе, али је Господ исти. И различна су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима. Но свакоме се даје пројава Духа на корист. Јер једноме се даје кроз Духа реч мудрости, а другоме реч знања по истом Духу, а другоме вера истим Духом, а другоме дарови исцељивања истим Духом, а другоме чињење чудеса, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика. А све ово чини један и исти (Свети) Дух, делећи свакоме понаособ како хоће (Кор. 12, 1–11).

    Доказ томе су Христове ријечи изговорене апостолима: Ако ме љубите, заповести моје држите (које сам вам наложио), и ја ћу умолити (свога) Оца, и даће вам другог Утешитеља (да вам дâ исту Божју силу Духа Светога која пребива у мени Богочовјеку) да пребива са вама вавек (ако будете слиједили Мој пут), духа Истине (Господње), кога свет (због својих зала) не може примити, јер га (због своје заслијепљености) не види, нити га (њихово затровано и непокајано срце) познаје; а ви га познајете (јер је присутан у Мени), јер са вама (кроз Мене) пребива, и у вама ће бити (кад сазре услови за то). Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу (кроз Духа Светог) вама (Јн. 14, 15–16). А кад дође Он (Дух Свети), Дух Истине, увешће вас у сву истину (као и Син Божји, Дух Свети је истина и само истина, јер оба потичу од истинитог Бога Оца); јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује (говориће што чује по благослову Бога Оца кроз Сина Божјег) и јавиће вам (по истинској нераздјељивој вољи Господњој) оно што долази (Јн. 16, 13–15). – Ове Христове ријечи упућене су апостолима, али и другима који желе да иду за њим Он обећава: Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби (у Духу Светом), тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам (Јн. 14, 21).

    Да би човјека осјенила ова милост Божја, мора да пребива у Љубави и Истини Господњој, и кад се облагодате том истином: У онај дан знаћете ви кад дође Утешитељ Дух Истине (Господње) да сам ја (Син Божји у Духу Светом) у Оцу своме, и ви (у Духу Светом) у мени, и ја (Син Божји у Духу Светом) у вама (Јн. 14, 20). – И тада, кроз такве људе: Он (Дух Свети) ће мене (Сина Божјег) прославити, јер од мога ће узети, и (у име Господње) јавиће вам (Јн. 16, 14). – Овакви охристовљени људи, облагодаћени Духом Светим, живе само да угоде Господу Богу (Светој Тројици) и прослављају га дјелима који су прожети благодатним миром Господњим. Да би се остварио такав подвиг, бољег Божјег учитеља од Духа Светог нема на Земљи, а доказ томе је: А Утешитељ (Бог) Дух Свети кога ће (Бог) Отац послати у име моје, Он (Бог Дух Свети) ће вас научити свему (како се благодатно борити за истину Господњу) и подсетиће вас на све што вам рекох (Јн. 14, 26). – Свеприсутни и свезнајући Бог Дух Свети је савршена премудрост Господња и он зна дубине Божје, а да би у нама обитавао Дух Свети – морамо се препустити Његовом савршеном руковођењу. Дакле, човјеку је кроз лични позитиван став препуштено активно дјелатно стање, али уз строгу провјеру Духа Светога. Наиме, Син Божји кроз Духа Светог провјерава наша срца и врши строги одабир својих пастира: Не изабрасте ви мене, него ја вас (у Духу Светом) изабрах и поставих вас да ви идете (по вољи мога Оца и по мојој вољи, јер Бог Отац све преда у моје руке) и род доносите: и (благодатни) род ваш да остане, да што год заиштете од (Бога) Оца у име моје (Сина Божјег) да вам дâ – кроз Духа Светога Утјешитеља (Јн. 15, 16–17). – Такви облагодаћени људи више се не боје Бога, него га воле и својим изабраницима Син Божји кроз Духа Светог открива шта им Бог Отац поручује: Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради Господар његов; него сам вас назвао (благодатним) пријатељима, јер све што чух од Оца свога (кроз Духа Светог), објавих вам (Јн. 15, 15). – А они својим божанским дјелима испуњавају ријечи Сина Божјег: Него да зна свет да (кроз вас ја Син Божји бескрајно) љубим (свога) Оца, и као што ми (Сину Божјем бескрајном љубављу) заповиједи Отац, онако (вам кроз Духа Светога) творим (истинску вољу Господњу – Свете Тројице) (Јн. 14, 31).

    Обећање упућено апостолима важи и данас: Ако ме љубите, заповести моје држите и ја ћу умолити Бога (Оца), и даће вам другог Утешитеља (Бога Духа Светог) да пребива са вама ва век, духа Истине (Господње), кога (безбожни) свет не може примити (шта има Свјетлост са тамом), јер га не види (зато што је Дух Божји), нити га познаје (јер благодат Духа Светог не обитава у посрнулом човјеку); а ви га (кроз мене, Богочовјека) познајете, јер (ће кроз Мене) са вама пребива(ати), и у вама ће бити – ако будете слиједили Мој пут (Јн. 14, 15–17). – Упамтите! кроз Духа Светог – ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин (Мт. 28, 20).

    Зато поштујмо Бога-Оца кроз Сина Божјег у Духу Светом, тј. живимо по заповијестима Господњим, да бисмо вјечно живјели. Јер Господ Исус Христос нам шаље јасну поруку: Ко мрзи мене (Сина Божјег) и Оца мога мрзи (Јн. 15, 23), и уједно хули на Духа Светога.

    Погледајмо, да ли и из Богочовјека Исуса Христа исходи Дух Свети?

    А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се беху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече: Мир вам! И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа (Исуса Христа). А Исус рече опет: Мир вам! Као што је (Бог) Отац (у Духу Светом) послао (као Богочовјека) мене (да проповиједам и страдам за Истину), ја (ћу исто тако у Духу Светом да) шаљем вас (да проповиједате и страдавате за Истину). И ово рекавши, дуну (благодатни Дух Свети) и рече: Примите (благодатни) Дух Свети (који вам кроз Сина Божјег дарује Отац небески)! (И Ја вам као Врховни Првосвештеник заповједам) Којима (благодаћу Духа Светога) опростите грехе, опраштају им се; и којима (благодаћу Духа Светога) задржите; задржани су (Јн. 20, 19-23). (Оче) Посвети их (овом Вјечном) истином твојом: реч твоја (у чије Име говорим) јесте истина. Као што ти мене (истиски вољеног Сина Свог) послах у свет (да пострадам за Вјечну Истину). Ја (тим Истинским страњем) посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени (том страдалном) истином (Господњом)(Јн, 17, 17-18).

    И овај примјер доста говори: И ево, ја ћу послати обећање (Бога) Оца свога; на вас; а ви седните у граду Јерусалиму док се не обучете (у Духу Светом) у (Тројичну) силу са висине (Лк. 24, 49). – Зашто апостоли сједе у Јерусалиму и чекају док се не обуку у Силу са висине, ако Бог Дух Свети исходи и од Бога Сина Божјег? И зашто Богочовјек Исус Христос иде на небо да би послао Нешто што већ исходи из Њега?

    Прије оваплоћења Сина Божјег - Отац и Син обитавају у Духу Светом у нераздјељивом вјечном савршеном јединству. Ово савршено прожимајуће јединство Господње наставља се у оваплоћеном Богочовјеку Исусу – то је процес који траје и никад не престаје. У том нераздјељивом јединству Свете Тројице која обитава у Богочовјеку Исусу испољава се Бог у три лица. Наиме, ако би, рецимо, Бог Дух Свети исходио из Богочовјека Исуса Христа, онда би, по логици ствари, из Богочовјека Исуса Христа морао исходити и Бог Отац.

    По истој логици намеће се и питање: Зашто су се апостоли крили у Јерусалиму ако су имали силу Духа Светога, и зашто им Богочовјек Исус није својим Духом Светим подарио ту божанску силу да имају дар језика и остале божанске благодатне дарове која им је својом божанском силом даровао Бог Дух Свети, који је послат од Бога Оца управо на његову молбу?

    То доказује и спасилачка мисија нашег Господа Исуса Христа:

    Кад је Свети Јован крстио Сина Божјег: А догоди се када се беше крстио сав народ, и кад се Исус крстио, док се он мољаше Богу (Оцу), отвори се небо и сиђе на њега Дух Свети (у Својој божанској сили, као што ће након вазнесења Сина Божјег сићи и на Апостоле, али у облику огњених језика) у телесном облику као голуб (писмоноша – Објавитељ и Испунитељ истинског Писма), и чу се глас (Бога Оца) са неба говорећи: „Ти си (како је у Писму речено) Син мој љубљени, ти си по мојој вољи“ (Лк. 3, 21–22).

    Бог Отац својим ауторитативним гласом с неба удара печат њиховом нераздјељивом Тројичном јединству говорећи: Ти си Син (Богочовјек Исус) мој (у Оцу) љубљени, ти си (у Духу Светом) по мојој вољи.

    Истину потврђује и Претеча Јован Крститељ: И посведочи Јован говорећи: Видео сам духа (Светог) где (по благослову Бога Оца) силази као голуб са неба (као вјесник нераздјељиве благодатне везе Оца и Сина у Духу Светом) и остаде на њему (као доказ те њихове Тројичне нераздјељивости и будуће савршене јеванђељске проповједне истинске мудрости Господње). И ја га не знадох, али Онај (Бог Отац) који ме посла да крштавам водом, он ми рече: „На кога видиш да силази (Бог) Дух (Свети) и остаје на њему, то је онај који крштава Духом Светим.“ И ја сам видео и засведочио да је он Син Божији (Богочовјек Исус Христос) (Јн. 1, 32).

    Кад се Син Божји крстио,

    (Богочовјек) Исус пак пун (божанског јединства Оца и) Духа Светог (Лк. 4, 1),

    у име тог божанског нераздјељивог јединства Оца и Сина и Духа Светог крстиће и апостоле,

    Он ће вас крстити (Очевим) Духом Светим и (благодатним Духовним) огњем (Господњим - Свете Тројице) (Лк. 3, 16),

    и тад ће апостоли постати чланови вјечне нераздјељиве благодатне Цркве Божје.

    Али, да би се апостоли крстили овим божанским Огњем, они морају непоколебљиво да вјерују да је он заиста Син Божји, јер Христос наглашава: Ко је жедан (истинске ријечи) нека дође мени и пије (са Мога благодатног извора)! Који у мене верује, као што Писмо (за Мене) рече (да сам Син Божји), из утробе његове (благодаћу Духа Светог) потећи ће (изобилне) реке (благодатне спасоносне) воде живе. А ово рече о (Богу Светом) Духу кога требаше да приме они који верују у (Богочовјечанско) име његово, јер (божански) Дух Свети још не беше дат (по вољи Бога Оца), зато што (Богочовјек) Исус још не беше прослављен (јер његова сједињена Бого-човјечанска природа у Духу Светом мора сјести на Божјем престолу Богу Оцу с десне стане као истински доказ Очевог и Синовог божанског нераздјељивог јединства у Духу Светом) (Јн. 7, 37–39).

    А кад дође тај час:

    Оче, дошао је час, прослави Сина свога, да и Син твој (Богочовјек Исус, кад сједне у Духу Светом Теби с десне стране) прослави (кроз Духа Светога на Земљи) те




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Нема коментара за приказ.


×
  • Креирај ново...