Архимандрит Сава (Јањић) о Македонском расколу

Ко воли Никшићев хумор може да погледа његове утиске из Скопља на

Ова предивна земља која на својој територији има задивљујућу уметничку и архитектонску традицију постала је жртва једне трагикомочне идеологије. Нажалост протести уметника и архиетаката који су покушали да се супротставе овом пројекту нису донели резултате.

Са оваквим ставовима расколничког митрополита Наума, кога се сећам из Григоријата када је свима причао да је Србин из Македоније, па се после "преумио", плашим се да нећемо далеко достићи. Ставови које је недавно изрекао показују и црквену и људску незрелост и најјачи су аргумент да они који наступају са таквим ставовима неће добити подршку ниједне канонске православне Цркве. Свима је познато како је Наум побегао из Григоријата да би канонски крајње сумњиво постављен за митрополита, све са циљем да једног дана постане Архиепископ. То је трагедија једног човека и оних које заводи на пут беспућа својих амбиција.

Као илустрацију са каквом се пропагандом манипулише православним верницима предлажем да погледате тзв. "Македонску молитву" која је мешавина квази-хришћанства и измишљене историје, са све са циљем паганизације несрећног народа.

Овај trash се емитује на телевизији и обмањује младе генерације.

Ипак се надам да ће се наћи и клирици и верници који ће се одлучније супротставити овој трагикомичној идеологији својих слепих вођа и вратити се канонској Архиепископији Охридској, која још пролази своју Голготу на челу са Архиеп. Јованом, и кроз њу васцелој Православној Цркви на радост свих православних. У противном, прихватање МПЦ каква јесте и то на штету канонске Архиепископије Охридске, која је толико пострадала од државе и расколника ради црквеног јединства, било би потпуно сумануто решење и колико знам нико разуман га не подржава.

_______

Ово није само канонско питање већ је неодвојиво колико се један одметнути део наше Патријаршије може уопште вратити као целина на пут православља док год постоји спрега државне идеологије засноване на квази-историји и јерархије која зарад привилегија у тој држави подрива темеље хришћанске вере коју тврди да сведочи.

Етнофилетизам је без сумње највећа хришћанска јерес данашњице заједно са синкретистичким екуменизмом (наравно притом не мислим на озбиљан богословски дијалог). Проблем у БЈР Македонији јесте у томе што се у процесу етно-генезе на простору БЈРМ ствара једна потпуно научно-неутемељена историја која кривотвори богату прошлост Македоније, која није само наслеђе садашње БЈРМ. Не негирам право људима да се зову Македонци или како год, али ово иде у чисти паганизам, што је трагично посебно када га прихвати тзв МПЦ. Када код нас Деретић са својим причама о Србима који су старији од Египћана булазни своје историјске глупости то је потпуно маргинална ствар и предмет подсмеха, али овде иза ове идеологије стоји држава која своју патетичну визију Македоније понајбоље оваплоћује у циркусу који је направљен у центру Скопља, а МПЦ лети управо на крилима те идеологије.

Ако се не ослободимо етнофилетизама Православље ће остати на маргинама данашњице, а толико је потребан аутентичан и јединствен глас Православне Цркве, посебно у дијаспори. Наравно, Цркву ни врата адова не могу надвладати али они који своју веру темеље на етнофилетистичким баснама неизбежно ће одлутати у политичку идеологију и паганизам, а већ живимо у једној пост-хришћанској Европи која је сваким даном све даље од Еванђеља. На примеру Златне зоре видимо како пагански грчки национализам лако може да оде у отворени нацизам. У праву сте, никоме то није страно али етнофилетизам у МПЦ је заиста без премца.

Хришћанство зе управо тако радикално одвојило од Јудаизма зато што Христова порука није била намењена само Јеврејима и што није могла да се угура у уске оквире тадашњег фарисејског етнофилетизма, а да истовремено остане верна Христу Спаситељу. СПЦ не тражи од епархија на простору БЈРМ да постану српске, већ да се врате у канонско јединство наше Патријаршије. И македонски раскол и Мирашева дружина у ЦГ (без обзира на разлике јер један је раскол, а други су секта) резултат су мешетарења политичара и ови покрети нису аутентично дошли из редова Цркве. То што су у БЈРМ успели је пре свега њихова трагедија јер је тамошња јерархија подлегла политичком притиску тадашњих комуниста. У ЦГ је ствар много јаснија јер је реч о секти коју финансира власт и која нема ни структуру цркве, већ постоји само медијски и никада није заживела у народу.

Извор: Поуке.орг