Јавни деманти на име увреда изнесених на рачун Патријархов

Након синоћне емисије „Забрањеног форума“ на телевизији Пинк БХ, који је био на тему „Међурелигијски дијалог- религија или политика“, слободно говорећи, у манипулисању емисионим током исте од стране водитеља Александра Хршума, у којој су гостовали еминентни представници православне, римокатоличке и исламске вероисповести, као и представница Међурелигијског Већа Босне и Херцеговине Божана Ивелић-Катава, стекао се јак утисак да је поента емисије све друго сем наведеног наслова исте. Као учесник из публике, моја маленкост са још једним бројем колега што са КБФ-а, што са матичног нам ПБФ-а „Светог Василија Острошког“, чији је Декан протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић представљао СПЦ и једну од уваженијих високошколских Установа, дошло је до и те каквог усиљеног ублажавања демагогије коју је, свима нам познато, гурао уважени муфтија Зукорлић.

Без даљњег, на самом почетку емисије се увидело да је она конципирана тако, да се водитељ докаже и дође до изражаја, понајвише тиме што су и медији данас, више него икад били под монополом личних интереса субјективизма повређене сујете властодржаца. Узгред, главни повод за емисију је био вербални, назовимо сукоб, али пре свега коректни диспут између владике Григорија и одлазећег Реиса-ул-Улеме Церића, у којем је сасвим оправдано спочитано да је „Босна и те како бошњачка земља“, дискусија у емисији се свела на оправдавање или оповргавање изреченог у поменутом. Муфтија Зукорлић као небитни и „десети“ ешалон „зелене трансзверзале на Балкану“, извесни радикални исламиста, због своје персоналне нестабилности и неостварености, прелетајући „из Санџакa у Босну“, како он то сматра једном сувереном територијом, дрзнуо се да све најгоре каже о „београдском режиму“ и Његовој Светости патријарху Иринеју, као „повезаним инстанцама српског шовинизма“-(контексуални закључак потписника ових редова). Свака част муфтијиним амбицијама, али аферим свему синоћ изреченом од стране поменутог муфтије!

Као прво, ваљало би уваженом муфтији да се упути у основе како хијерархијског устројства Српске Православне Цркве, тако и самог Устава Републике Србије, и да не „брка лончиће“ фах идиотизмом у погледу незнања институционалног функционисања СПЦ, тако и аутономију исте у односу са Властима Републике Србије. Обзиром да муфтија Зукорлић оптужује и све представнике СПЦ у Босни и Херцеговини да су испоставе „београдског режима“ и да делују „противно интересу“ мирног саживота у БиХ-а, сам није хтео да појасни, а да при том није дозвољено да се то питање покрене, како је то требало ићи својим током, ако већ долази као председник Ријасета Исламске заједнице у Србији и представник истог у БиХ, за чији „интерес“ се он залаже и у чије име пропагира поткрадану тезу о бошњачкој Босни, иако се недавно кандидовао као независни кандидат Групе грађана за Председника Србије!

Докле год буде таквих који „друге газе, а себе уздижу“, наша заједничка мисија за миран саживот, конкретно овде у Босни и Херцеговини, нећемо предалеко отићи у Међурелигијском дијалогу, апсолутно аполитизованом.

Новак Јовановић

студент Православно Богословског Факултета

„Светог Василија Острошког“

Фоча

Фоча, 12. окт. 2012. г.