Шуме пуне азиланата

Шуме, њиве и ливаде у Боговађи код Лајковца препуне су азиланата, који спавају под ведрим небом, а многи и гладују! За њих нема места у Центру за азил у овом селу, који је - пун као око.

Има и оних који чак два месеца живе у шуми чекајући да буду смештени у Центар за азил. Читаве породице из Сомалије, Авганистана, Сирије, Алжира, Марока и других афричких и азијских земаља данима тумарају Боговађом, а поједини су, да би се склонили од кише и хладноће, морали да провале у викендице.

- Само смо ушли да преноћимо, ништа нисмо узели, ни оштетили - каже Вахиз Хаџиједај (26), наставник из Авганистана. - Имамо уредне папире, а већ месец дана чекамо да будемо смештени у Центар за азил. Ноћи су све хладније, више нисмо могли да издржимо да спавамо у шуми или на ливади. У Србију сам ушао из Македоније, надам се да ћу добити азил у Швајцарској.

И стара школа у центру Боговађе, без прозора, врата, струје и воде, препуна је азиланата. Ипак, у односу на боравак у шуми и ливади, ова зграда, иако зубом времена и немаром претворена у руину, прави је хотел са пет звездица!

- Већ два месеца супруга, двоје мале деце и ја спавамо у шуми, на земљи - каже Омар (45) из Сомалије. - Ћерке су већ неколико пута биле прехлађене, имале су високу температуру, некако смо се снашли за лекове. Од хладноће и влаге добио сам реуму, од болова ноћима не могу да спавам. Што је најгоре, питање је када ћемо доћи на ред да будемо примљени у Центар за азил.

Дубоко у шумама Боговађе азиланти су начинили дивље кампове у којима преко ноћи спавају, а дању се „греју“ на сунцу, на ливадама. Мештани у својим шумама затичу лежајеве од картонских кутија, импровизована склоништа од најлона и грања...

- До сада није било проблема са азилантима, али није свеједно што их у селу има више од стотину без икакве контроле и бриге надлежних - каже Милан Петровић, председник месне заједнице Боговађа. - Сем што спавају по шумама, дању седе по улицама, па родитељи, из опреза, децу колима возе у школу. Иде зима, хладно време, ко зна где ће да бораве ови што су сада по шумама. Није свеједно, јер у Боговађи има стотину кућа, а триста азиланата!

Радница Комесаријата за избеглице, која је инсистирала на анонимности, сумња, међутим, да у Центру за азил у Боговађи има и нечасних работа. Наводно, азилантима се тражи новац да би били смештени, или да би добили потврду за одлазак из Боговађе. Дописе о томе доставила је Комесаријату за избеглице, али и премијеру и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу.

- Страшно је кад азиланти са уредним папирима по три недеље чекају у шуми да би добили смештај - каже радник приватног обезбеђења, ангажован у Центру за азил, који је тражио да му се не помиње име. - Прича се да пријем у центар кошта 100 евра по особи, а да је за потврду за одлазак тарифа и до 500 евра. То је рекао један азилант, али је накнадно, чујем, ту изјаву повукао. Многе неправилности евидентиране су и у свесци дежурства обезбеђења. За казну, ако прекрше кућни ред, поједини азиланти приморавају се на тежак физички рад, или им се ускраћује храна.

Стојан Сјеклоћа, управник Центра за азил у Боговађи, међутим, одбацује све оптужбе. Тврди да је од надлежних у Комесаријату за избеглице и осталих државних органа инсистирао да све испитају, а најављује и тужбе суду.

- Одговорно тврдим да мени нико, никад, није дао новац да би био примљен, или да би отишао из Центра за азил, нити сам икога присиљавао на рад или му ускраћивао храну - каже Сјеклоћа. - Спреман сам и на полиграф, ако треба. Истрага која је, чујем, већ покренута, показаће праву истину, утврдиће ко из неких личних интереса шири такве неистине.

НОВОСТИ