Џамију је од уништења покушао сачувати Ненад Тодоровић, који српским војницима није желио дати кључеве од овог вјерског објекта муслимана. Након пријетњи и увреда Ненад је убијен.
"Тодоровићи су одржавали џамију и држали њене кључеве. Џамију су запалили неки Срби са стране, те постоје приче да је један од локалних Срба, у намјери да заштити џамију од уништења, у сукобу са другим војницима Србима, био и убијен", појаснио је за агенцију Анадолија имам чаршијске џамије у Варешу и главни имам Меџлиса Исламске заједнице Вареш Саџид еф. Рамић.
Између Исламске заједнице и породице Тодоровић прије рата постојао је уговор према којем су, заједничким улагањима, направили и водовод који је овој породици и џамији служио за снадбијевање питком водом. Тодоровићи су о џамији бринули као о својој кући, а са џематлијама џамије у Карићима годинама су складно живјели, све док зло није надвладало.
Ово ипак, није био први случај да је локално православно становништво стало у одбрану чувене џамије, коју годишње посјете хиљаде вјерника муслимана из свих крајева Босне и Херцеговине. Остала је легенда да је и за вријеме Другог свјетског рата православно становништво заштитило ову џамију од најезде четника.
"Оно што знам и што ми је речено јесте да је још у Другом свјетском рату, локално православно становништво заштитило ову џамију од насртаја српске војске које су хтјеле да запале ову џамију. Према причама локалних Срба, џамија није хтјела да гори", појаснио је Рамић.
Ипак, џамија је уништена и запаљена у септембру. 1993. године када је убијен њен чувар Ненад Тодоровић.
Мјесто Карићи специфично је и по томе што на његовом ширем подручју не живи муслиманско становништво, а џамија је смјештена на доминантном мјесту платоа Звијезде.
“Џамија је изграђена на мјесту у чијој близини нема нити једног муслиманског насеља, само неколико насеља у којем је живјело претежно православно становништво”, појаснио је Рамић.
На платоу планине Звијезде, тачније на простору гдје се налази џамија, али и у околини, постоји велики број стећака, али и нишана који упућују да је овдје некада живјело муслиманско становништво.
"Наиме, у посљедњој четвртини 18 стољећа у БиХ владала је куга. Тада је велики број становника био погођен овом болешћу, док се други дио одселио на друга подручја. Обзиром да је дошло до одсељавања, ово подручје је остало ненасељено, па је досељено православно становништво како би обрађивало земљу и живјело на том подручју", испричао је имам чаршијске џамије у Варешу, ефендија Рамић.
Још једна занимљивост везана за ово подручје је да се уназад неколико стотина година ту одржавала традиционална дова у посљедњој седмици јула, а муслимани ово довиште називају и Малом Ајватовицом, по узору на Ајваз-дедино довиште у Прусцу.
Према предањима, након рушења џамије у Карићима четрдесетих година прошлог стољећа, нагло је почела оболијевати стока, па су се тадашњи становници обратили свештенику који им је казао да на том мјесту има богомоља, да је морају обновити и бринути се о њој.
Џамија је поново саграђена, а легенда каже да су темељи од храстовине били краћи него што је требало, али да је дрво толико омекшало да су могли растегнути темеље колико им је била воља. Џамија је направљена без ексера. Градитељи су користили само велике челичне спојнице, све остало је уклапано, тако да мјештани у шалу кажу да "кад би неко џамију ухватио из зрака за мунару, у цјелости би је подигао без да се раздвоји иједан њен дио".
Мистерија везана за дрвену џамију у Карићима
Не постоје сигурни хисторијски подаци о томе када је изграђена џамија на Карићима. Према информацијама које су се преносиле с кољена на кољено, џамија је изграђена у првом периоду доласка ислама на ове просторе, а за градњу је заслужан Хајдар дедо Карић.
"Према неким хисторијским доказима, на овом платоу планине Звијезде, један велики дио овог подручја је био вакуф Гази Хусрев-бега. Писар Гази Хусрев-бега звао се Хајдар, тако да постоји могућност да је управо та особа направила џамију у Карићима", испричао је ефендија Рамић.
Џамија у Карићима код Вареша данас поносно стоји на платоу планине Звијезде и 300 година након што је подигнута. Локално православно становништво чувало ју је кроз хисторију, по цијену живота, а упркос томе војне хорде су је рушиле и палиле. Трагична судбина Ненада Тодоровића, који је је убијен јер није хтио предати џамијске кључеве српским војницима 1993. године, остат ће запамћена као доказ да у Босни живе часни и поштени људи, који су упркос свему спремни чинити добра дјела.
Џамија у Карићима поново је изграђена 2001. године и изгледа исто као прије три стољећа.
(Агенција Анадолија)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах