Апел за помоћ

Ко у ова тешка времена нема децу има само један проблем, зато што нема децу, али постаје егоиста и брине како ће изаћи сам са собом на крај, односно - да ли ће живети, на пример, 50, 60, 70... година или неће живети. Нормални људи, а они који имају децу, морају да живе, нарочито, ако им је дете болесно. Случај породице Трипковић, мајке Мирославе и оца Жарка из Бачке Паланке у овој вароши отопи и залеђено срце, а сузе саме крећу чак и онима који нису заплакали када им је било, до тада, најтеже.

У центру Бачке Паланке, односно у улици Југословенске армије број 33, породична је кућа породице Трипковић. Елитни део вароши, скупо место, лепо уређена фасада, у дворишту нови део куће, све скупа близу 200 метара квадратних стамбеног простора, а за десетак дана прети им судска продаја због дуга од око 15.000 евра, мада, по грубој процени стручних људи ово здање кошта између 70-80.000 евра.

- Наше посртање почело је када се разболела наша млађа ћерка Нина – прича мама Мирослава. – Тражили смо лека свуда и стигли до Ане Келс у Менчестеру, једног од најпознатијих патолога у свету. Констатовала је да наша млађа ћерка има изузетно ретку болест, односно да има пуно туморске масе на доста органа. У Србији лекари су нам рекли да јој нема лека и да неће доживети први рођендан, а ево је са пет година. Све нас је то пуно болело, али и коштало, дизали смо кредите, старија ћерка морала је да напусти студије, а супруг посао у Русији одакле нас је издржавао. Сада нам прети судско исељење...

Мирослава и њен супруг објашњавају како су дигли кредит, да је жирант био један од рођака и да су после кашњења од три рате сазнали да им је кућа отишла „на добош“!

- Две године радио сам у Русији – прича отац Жарко, напустио је полицију ради посла у Русији (не у Сочију) где је радио у правој фирми као грађевински радник где је добро зарађивао и трудио се да отплаћује рате. – Међутим, наш жирант је отплатио банци дуг и тражио да му ми платимо цео износ мада сам био спреман да му плаћам у ратама дуг који није био већи од 15.000 евра, мада сам ја платио 2.400 евра. На првој судској продаји кућа нам није продата, а цена јој је знатно спуштена, мада у цену није ушао нов део са 75 метара квадратних, плус поткровље – прича, само он зна како, релативно смирен отац Жарко. Нова продаја најављена је за десетак дана, па иако већина овдашњих добронамерних људи зна за наш проблем појавили су се неки који би одмах да купе, а нас са болесним дететом да истерају на улицу.

Мирослава каже да су буквално остали без средстава за живот, јер је Жарко због стања у породици већ други пут одбио позив послодавца из Русије да се врати на посао, јер, вели, шта би њих три саме радиле у Бачкој Паланци без њега. Жарко каже да су му у кућу долазили и „каматари“ и нудили позајмицу од 15.000 евра, али да он потпише признаницу на дуг од 60.000 евра. Чак су и комшије, с друге стране улице спремне да учествују на судској продаји њихове куће која је процењена на, отприлике 25.000 евра, што је по њиховој процени три пута ниже од тржишне вредности.

- Молимо за помоћ власт, као и људе добре воље, јер боримо се за своје дете, а, како сада ствари стоје, можемо остати без крова над главом – каже мајка Мирослава. – Помогли су нам, на пример, Милан Чавић, односно овдашњи кафић „Жарден“ где је направљен концерт, а пар стотина младих људи није могло да уђе али је платило карту и тако смо добили помоћ од 350.000 динара. Нека им Бог помогне, а и мени и мојој деци и супругу. И Црвени крст нам је при руци, а нама је у овом тренутку свака помоћ драгоцена, јер, примера ради, само једна жалба код адвоката кошта око 16.000 динара – каже Мирослава, а сузе саме иду. Молимо суграђане, али и све људе добре воље у Србији да нам помогну, а отворен је жиро рачун код банке Интеза – 160-5500100771820-05.

Разговарали смо и са председником бачкопаланачке Општине Александром Ђедовцем који нам је потврдио да је упознат са проблемом породице Трипковић и болешћу мале Нине, али да за прву руку лично он може да одобри помоћ од 200.000 динара и да се нада да ће се овај проблем, ипак решити како породица са децом не би завршила на улици.